Književnik, pesnik, rok kritičar, recenzent i publicista a iznad svega urbopoeta, Milan B. Popović, ovih se dana predstavlja sa svojom novom, devetom zbirkom pesama, pod nazivom: “Rudarenje duše”. U novih 38 pesama, Milan beskompromisno iznosi sve što mu je na duši i otkriva sve što mu leži na srcu! U intervjuu za nedeljnik Afera, Milan B. Popović iznosi pojedinosti o svom radu, muzici, rokenrolu, umetnosti, svetu u kojem danas živimo i ekskluzivno oktriva da je nova zbirka pesama “Rudarenje duše” ujedno i njegovo testamentarno delo!
Književnu i čitalačku javnost u Srbiji obradovali ste novom zbirkom pesama „Rudarenje duše“. Otkuda tako relativno mali vremenski razmak između dve zbirke?
-Nije mali. Ne meri se to u danima ,mesecima i godinama , već u preživljenim i proživljenim emocijama, frustracijama, mobingovanjima i nemirima, strahovima, bolovima i neprospavanim noćima i danima. U tom smislu to je dugačak i bolan period sazdan u potpuno novih 38 pesama od kojih neke imaju i po 14 stranica, a istina im je temelj i osnovna polazna tačka kao granica, i kanon i postulat koji se nije promenio još od moje prve knjige pesama: “Molitva tetoviranog srca”, objavljene davne 2006. godine za Narodnu knjigu/Alfa!
Zašto baš naslov „Rudarenje duše“, šta njime poručujete?
-Prva pesma koja je nastala za ovu knjigu se zove i prva je po redu u knjizi: “POEZIJA JE RUDARSKI POSAO”! I to u Srbiji i na Balkanu je surova do bola istina , no kako je naslov sam pesme suviše prozaičan da bih izbegao zamku odlučio sam se za alternativno rešenje I po toj pesmi dao ime zbirci: “Rudarenje duše” što je višeslojno, svakako značenje, vulkansko inicijalnog porekla i značaja. Duša zna da oseća da voli, da prašta, da preseca kao mač na dva dela i lomi pogaču na dva dela, duša je meka kao beli hleb, duša je kao manufaktura crnog hleba. Katkad, duša je velika kao planina. Ono što zli i rđavi ljudi duši ,emotivnoj duši naude, to samo dragi mili Bog Gospod prašta. Duša je smela i hrabra i očeva i majčinska i lična i bratska i sestrinska i prijateljska i familijarna… Duša je velika kao zlato i platina!!!
Prvo poglavlje ste naslovili „Za poeziju se junački borim i ne odustajem od nje“. Kako se danas treba boriti za poeziju?
-Biti uporan i ne odustati! I kada je najteže i kada ti se smeju u lice i iza leđa i ogovaraju i direktori i obične domaćice, marve i mase što cegere nose od pijace nedeljom od prodavnice sa šasrgarepom i lukom do kuće i natrag i tako do nedogled i neugled. Inteligencija pobeđuje i dar sa neba se potvrđuje nad korovom i truležom politikantnstvom sendvičarske i sokom mase. Meni to ne treba, mene hrani i poji Otac i Sin i Sveti Duh i dar od Boga i znam da sam odabran još decenijama unazad i to mi je nagrada za patnje i tragedije i gubitke i nestale prijatelje i sve ono što sam voleo a sad nije kraj mene. Poezija je moja svetinja i sveti čudotvorac Vasilije Ostroški na primer, njega bih izdvojio i preporučio pojedincima i svima što lutaju bespućima 21.og veka o kojem i jednim delom govorim u knjizi “ Rudarenje duše” jer tu je i sekcija 666 i Novo Doba koje nam ruši duše i decu truje i guši nam ovo malo čistog daha nad nebom Srbije što reče moja iskrena prijateljica u njenoj pesmi “Pod zlatnim suncem Srbije”, Aleksandra Slađana Milošević. I ja se trudim da mi je Srbija NO. 1 , mada volim Kaliforniju i Sunset Strip iz 80 i 90 godina prošlog veka koji me je nadojio subkulturom rock n rolla i tattoo simbolike.
Koliko su pesme iz nove zbirke ličnije u odnosu na prethodne zbirke?
-Sve su moje pesme i knjige do jedne lične i ispovedne, gotovo monaške, ali je “Rudarenje duše” nešto krucijalno i najbolje što sam u životu napisao. Skupio se u meni i bes i očaj i bolovi i inat i kidanje i raskrinkavanje na paramparčad do nokautrezantnog udarca sistema i populacije, sistema i familije, i doslovce privatnih redakcija u kojima sam pisao muzičke cd recenzije i književne recenzije od 1994 godine, još kod predivnog mog prvog novinskog urednika Davida Vartabedijana i Rock Felix štampanog Đole magazina , koji mi je prvi da priliku da se medijski oglasim i to mu nikada po dobru neću zaboraviti!
Dosta mi je podela na mlado i staro pero i forsiranja jednih te istih kvazi umetnika, dosta mi je ignorisanja i manipulacija klanova, sve sam video svojim očima, nisam mali,skoro pola veka života mi je godina, red je da javno kažem bez ustručavanja – NE !!! Svim tim lopužama i drkadžijama i prevarantima što su na pozicijama a to nisu zaslužili da budu ni jedan posto! Vidim ljude oko sebe, mlade, padaju ko snoplje od suicida i na drogama su i na medikamentima, i tvrdim da ih je sistem i država dovela do toga iako sam potpuno apolitičan nit sam pozicija nit sam opozicija.Vidim poltrone i poslušnike i pobegulje u inostranstvo, nek rade za velike pare ko robovi, od jutra do mraka, za strane poslodavce, znam sigurno da im je duša uplakana i nesrećna i da im ta para velika nije laka, već im se odavno smučila. Sve je to meni jasno već 20 godina unazad ali pravim se lud, sve je ok, neka misle da sam Albanija, oni su mi posebno žarište kad pomislim na moje Kosovo i braću Srbe sa Kosova , mogao bih ja sad ovako do kraja dana ali čekaju me i sledeća pitanja pa da se usresredim na odgovore i na njih koja slede….
U jednoj pesmi kažete: „Ceo svet je prokleta bomba”. Mogu li književnost i umetnost da deaktiviraju tu bombu?
-Mogu! Još par knjiga poput moje, poput “Rudarenje duše” i upaliće se crvena lampa! Mada crvena lampa već sija kao opomena, kao goreća narandžasta lampa, samo to očigledno niko ili retko to shvata!
Jednu od pesama ste posvetili legendarnoj Slađani Milošević. Otkuda diva i kraljica srpskog rokenrola kao vaša pesnička inspiracija?
-Diva i kraljica srpskog hevi metala, panka i rokenrola i SFRJ i svetskog planetarnog! Naznačio bih to, potencirao bih, to je moja iskrena već dve i nešto decenije unazad, lična zaštitnica i lična svakodnevna sagovornica i umetnica i u isto vreme čak umetnička kosaradnica na zajedničkoj pesmi i video spotu “Izdaja” (“Ja bih da odmorim dušu”), pesmi koja se u produženoj varijanti mog teksta našla u mojoj knjizi pesama “Vreme brutalnih dobronamernika”, koja jeobjavljena 2006. u izdanju Narodne knjige/Alfa! Slađana Milošević je prva stala u moju odbranu 2009. godine kada sam javno u medijima objavio recenziju njenog CD/DVD ostvarenja “Fantastično putovanje” i lično me pozvala da u Makedonskoj ulici u Beogradu na njenoj promociji istog, isključivo moja malenkost pročita originalnu verziju recenzije a ne neki akademski gumac. Pobrinula se da iz Narodnog pozorišta obezbedi i da se po mojoj meri skroji crni smoking i noć ped promociju me nazvala telefonom i rekla: “Ćao, ovde Slađana. Milane, vi ste sutra moja zvezda”! Postoje osobe/osoba iz tadašnjeg labela koje su se tome protivile da baš ja, Milan B. Popović budem dominantna figura promocije pred hiljadu TV i radio ekipa ali Slađana je kao muško-ženski bik stala uz mene lično i to joj nikada neću zaboraviti kao I hiljadu puta izrečenu izjavu, parafraziraću je, tj. citiraću Slađanu: “Vi ste Milane moj omiljeni urbani pesnik na Balkanu”, kraj citata!
Bez Aleksandre Slađane Milošević ja bih sada verujem bio jedan od onih sto hiljada pesnika što se koprcaju da nešto urade a uradiće ništa, jer osim Dade Topića jedino sam ja, Milan B. Popović, tako blisko i slojevito i iskreno sarađivao sa Slađanom a voleo sam njenu muziku od detinjstva! Iz svih tih razloga, a i njenih intelektualnih i spisateljskih darova i napora, jer je Slađana Milošević autor dva toma ekciklopedije “Muška žena” i knjige pesama koja se tek pojavila “Bol je moje prirodno stanje”, dakle Slađana je moja koleginica pesnikinja, i posvetio sam joj pesmu u knjizi “Rudarenje duše” a toga je trebalo da se seti mnogo ranije neko drugi a ne da čekaju mene ali ovo je zatucana Srbija! Pardon, ipak je volim iako je takva i ima priliku da se menja. Živela i zdrava bila Slađana Milošević i njen brat Goran!
VIDEO SPOT SLAĐANA MILOŠEVIĆ & MILAN B POPOVIĆ
IZDAJA (JA BIH DA ODMORIM DUŠU !)
U pesmi „Srbija“ kažete da ne biste živeli nigde drugde osim u svojoj zemlji. Da li time poručujete mladima isto što i Šantić u „Ostajte ovdje“?
-Da, naravno, najjadnija mi je opcija, – trbuhom za kruhom! Na muci se poznaju junaci!!
U pesmi „Ja prvo lice množine“ čini se da kuljaju bes i nezadovoljstvo. Da li je ta pesma i vaš umetnički „obračun“ sa svim lošim ljudima i dešavanjima oko vas?
-Da! Obračun na kvadrat! Obračun na kubni!
Poslednje tri pesme u zbirci su pesme Dragiše Aćimovića. Otkuda ovo „gostovanje“ drugog autora u vašoj zbirci?
-Dragiša Aćimović je inteligentan pesnik, lucidan, pobožan, hrabar. On veruje da umetnost može da promeni svet. Njegova poetika ni se dopala, izuzetni smo prijatelji i nije bilo zbora da odbijem da uvrstim njegov izbor bonus pesama na sam kraj moje knjige. Za Dragišu Aćimovića iz Senja kod Ćuprije budućnost je lepa i ja mu želim sve najlepše i najbolje!
U zbirci su veoma upečatljive ilustracije. Ko ih je radio i zašto baš takav vizuelni izraz za vašu poeziju?
-Naslovnu stranu knjige radila je impresivna umetnica iz Banja Luke koja živi u Beogradu, Tea Jagodić i možete je pronaći na Facebooku. Vanserijska je u svakom artističkom smislu, svaka preporuka za komunikaciju i saradnju. U samoj knjizi “Rudarenje duše” nalaze se tri zaista bravurozne inspirativne i upečatljive ilustracije Damira Pavića -Septića, starog underground strip likovnog umetnika i dobrog čoveka.
Prezadovoljan sam i radom Tee Jagodić na naslovnoj strani koja jeste upečatljiva i krucijalna i ostavlja bez daha i samog pesnika. Takođe, tu su i ilustracije Damira Pavića-Septića. U mojoj biografiji i bibliografiji i CD diskografiji korišćena je impozantna foto sešn fotka akademskog slikara i grafičara Jakše Vlahovića koji je oslikao svih osam prethodnih naslovnih strana mojih knjiga i ilustracija u njima a i sam je član beogradskog gitar metal gotik opera sastava „Abonos“ a sa njima sam sarađivao na mom CD singl tekstu: „Urlik“, svojevremeno na zvaničnoj CD kompilaciji 17 rok i metal sastava, naslova: „Vreme brutalnih dobronamernika“, objavljene 2010 godine kao moja autorsko izdanje i njihovo zvanično, sad već unikatno , raritetno i teško nabavljivo!
Koliko je danas u Srbiji teško baviti se poezijom i generalno umetnošću?
-Poezija je moja sloboda! Za slobodu ništa nije teško!
Da li ste se ikada pokajali što ste u životu krenuli umetničkim putem?
-Nisam, nkada!
Uspešan ste i rok kritičar i recenzent. Kako vidite rok scenu danas i ulogu u rokenrola kao muzike i pokreta?
-Mladi naraštaji nemaju veze sa rock i književnom kritikom. To je moj stav i argument iza kojeg stojim čvrsto! Osvrnuo bih se na kritike književnog stvaraoca, urednika mnogobrojnih književnih časopisa, romanopisca, romansijera i pesnika iz Zemuna, Bratislava Todorovića, koji je napisao jednu od dve recenzije unutar same knjige “Rudarenje duše”. E to su grom i munja iz vedrog neba! To je recenzija i kritika! I stručna, i emotivna i inteligentna i sveobuhvatna i krucijalna i pogodak u sam srž i centar mete sa navođenjem ključnih imena pesama. Razbio me je i očarao na komade i kao pesnika i kao kritičara. Bravo za mog novog brata recenzenta knjige “Rudarenje duše” Bratislava Todorovića, tihog i smernog a ubojitog kao šarka zmija i sabljarka i bela pero ajkula! To se ceni i Bratislave Todoroviću još ste veći u mojim očima!
Druga recenzija u samoj knjizi “Rudarenje duše” je napisana od strane prekaljenog i iskusnog rokenrol benda “Grešnici” i borca i urednika fanzina “Oprem dobro” Vase Radovanovića. Ona je donekle i u neku ruku još kompleksnija , knjiđevnija, religioznija i nadahnutija. Sa Vasinom recenzijom sam tek posebno ponosan i zadovoljan.
Prosto, da sam obe recenzije naručio ovakve, ne bih mogao da ih odbijem, da im verujem iskreno svojim unutrašnjim duhovnim metroom (pesmama u knjizi “Rudarenje duše”), nisam zaslužio! Tako se pišu recenzije i stara izvikana ekranizovana gardo i klinčurijo! “Rudarenje duše” u šake pa učite od najboljih! Kakva Amerikana, kakvi bakrači?! Olovku u šake i lektire u ruke pa na čitanje, od Desanke Maksimović preko GunsNRoses pa do Bukovskog!
Poznati ste kao pesnik ali da li ste nekada razmišljali da se oprobate i u prozi, da napišete roman?
-U poeziji se osećam, mada sam napisao preko 30.000 proznih CD recenzija muzičkih i preko 20.000 proznih književnih recenzija i oko hiljadu novinskih kolumni a o izveštajima sa koncerata da i ne govorimo kao i intervjuima sa bendovima i solo izvođačima.
Sledeća vaša zbirka pesama biće jubilarna, deseta po redu. Razmišljate li već sada o tome kako ćete obeležiti taj lični mali jubilej?
-Ja uvek pišem poeziju i to je moja duhovna hrana! Mada, otkriću vam jednu veliku tajnu koja sada više i nije tajna: Knjiga pesama, ovogodišnja, najnovija, “Rudarenje duše” je moja testamentarna knjiga! Pa vi to shvatite kako god vam volja! Zato knjigu “Rudarenje duše” što pre u šake dok traju zalihe jer tiraž je ograničen! Nemojte biti ograničeni i vi, poručujem vam ja otvoreno da čuju svi, Milan B. Popović, pesnik, urbopoeta, CD recenzent, književni kritičar i publicista.
Srećko Milovanović
