Od premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija mogu se očekivati samo podvale, progon, nasilje i haos, ističe predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski. U intervjuu za „Politiku” naglašava da je to kontinuitet delovanja okupacionih struktura u Prištini. U mandatu Albina Kurtija došlo je do nove radikalizacije i rasta apetita. On želi etnički čistu „veliku Albaniju”, kaže Milica Đurđević Stamenkovski.

Šta možemo očekivati od Kurtija do septembra?

Na delu je i navodno zatezanje odnosa Zapada s Kurtijem, koje podseća na igru dobrog i lošeg policajca. Da je Briselu i Vašingtonu zaista stalo do poštovanja poretka, osnovnih ljudskih prava i načela demokratije, demontirali bi Frankenštajna kojeg su stvorili. Svima je jasno da ekonomski i politički opstanak separatista na Kosmetu direktno zavisi od Zapada, tako da je dovoljno da, ukoliko zaista žele da ukrote Kurtija, zavrnu slavinu s dotacijama i donacijama. Bespredmetno je očekivati da će doći do postizanja nekog kompromisa, osim ako se pod tim ne podrazumeva priznanje Kosova kao susedne države. Pad severne tvrđave, koja je odolevala svih ovih godina, dokaz je da uprkos ustupcima na koje je Beograd pristao u Briselu, za tim stolom za Srbiju i Srbe nema ručka. Čak ni kada ga skupo platimo.

Kako komentarišete raspuštanje Anketnog odbora u Skupštini Srbije, formiranog zbog tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca?

Pružili smo podršku za osnivanje Anketnog odbora, ceneći da za to postoji javni interes. Međutim, od početka smo imali drugačiji pogled na svrhu i ciljeve koje treba da postignemo. Pripremili smo konkretne predloge za rad, među kojima je poziv urednicima svih televizija s nacionalnom frekvencijom da obaveste odbor kakve promene planiraju u programskoj strategiji, s obzirom na poražavajuće podatke koji pokazuju zanemarljiv udeo kulturno-obrazovnog sadržaja. Smatrali smo da je korisno da i predstavnici verskih zajednica uzmu učešće u radu, kao i predstavnici SANU, dekani osam fakulteta koji su nedavno objavili plan za preporod srpske prosvete, ljudi od struke, znanja, ali pre svega volje da se nešto suštinski promeni. Međutim, i vlast i jedan deo opozicije imali su drugačiji pristup. Jedni su Anketni odbor doživeli kao političku arenu za napade na celokupnu opoziciju, a drugi kao inkviziciju koja treba da vrši saslušanja predstavnika vlasti. Politizacija tragedije je uzela svoj danak. Očigledno je da su to prepoznali i roditelji stradalih. Njihovu molbu da se odbor rasformira iznad svega poštujemo, a mi kao stranka nastavljamo institucionalnu borbu za one mere koje smo predložili nakon velike tragedije koja je zadesila celokupno društvo početkom maja.

Da li ćete na jesen nastaviti proteste zbog nemačko-francuskog plana za Kosmet?

Ulični protesti za nas nisu osnovni, već alternativni model izražavanja, i to uvek na teme koje su od visokog državnog i nacionalnog značaja. Prihvatanje francusko-nemačkog plana je svakako bio povod za demonstracije, ali uvek, kada smo ih organizovali, one su protekle dostojanstveno, sa jasnim porukama i pre svega s državotvornom logikom. Zato i jesu bile prilično uznemirujuće za vlast koja je do tada navikla da fingira politički sparing s probriselskim strukturama u opoziciji, kojima je lako mogla da spočita destruktivan odnos prema državi. Umesto da polemišu o stavovima, oni su poveli hajku na lidere stranaka koje su se usprotivile ovoj berlinsko-briselskoj podvali. Međutim, mi ni pedalj nismo i nećemo odstupiti od naših zahteva. Naša uverenja su samo dobila na još većoj težini zbog činjenice da je vreme pokazalo koliko smo bili u pravu kada smo tvrdili da s Kurtijem i njegovim pokroviteljima nema dogovora.

Da li se Zavetnici zalažu za izbore? Koliko je u praksi moguća koalicija sa NDSS-om, Dverima i POKS-om?

U septembru će biti održani unutarstranački izbori. Sazvala sam vanrednu skupštinu sa ciljem da zatražim poverenje članova, ne samo za reizbor na mesto predsednice stranke već, pre svega, za koncept nacionalnog okupljanja. Mislim da je to pravi odgovor na celokupnu političku i društvenu krizu. Ukoliko dobijem podršku, zajedno ćemo krenuti u razgovore na ovu temu s kolegama iz državotvorne opozicije. Sa NDSS-om, Dverima i POKS-om imamo redovnu komunikaciju primerenu dinamici parlamentarnog života. Koalicioni formati su uvek aktuelna tema i u vlasti i u opoziciji, ali o nekoj konačnosti u tom smeru rano je govoriti. Moj lični i politički cilj je da se na narednim izborima svi glasovi državotvornih snaga saberu na jednom mestu. U svakom slučaju, verujem da je Srbiji, shodno izazovima s kojima se suočava, potrebno okupljanje. Pre svega na liniji nacionalnog jedinstva.

Politika.rs

Foto: Fejsbuk