# Srpska akademija nauka i umetnosti je jedna zatvorena institucija pored koje prolazi život, ona je sebe poistovetila sa Crkvom, promene i vreme tu ne postoje, ili postoje vrlo neprimetno. Neki ljudi su dobili titule akdemika, a da kao naučnici neće da pročitaju analize i studije i da otvoreno i argumentima raspravljaju, a ne zabludama
# Ne bih rekla da je vreme za rušenje Vučića, a daleko da protesti protiv litijuma to mogu. Oni koji žele da dođu na vlast ne razumeju da treba još po nešto da imaju i znaju, osim suludih objašnjenja za proteste
# …To je većina današnjih minsitara koji ne znaju ni šta je jadarit jer ih je, za početak, mrzelo da pročitaju a kamoli da nešto kažu. To su greške, i zato nam onda pevači i pevačice objašnjavaju šta je društveno uređenje ili zašto ne valja jadarit, a profesori univerziteta se bave teorijama zavera, i ponašaju se kao baba Vange
# Kad dođe nekavalitetan čovek on pored sebe ne stavlja kvalitetne, već naprotiv gore od sebe. Uvek sam se zalagala za male vredne i jake vlade, ministre koji su danonočno posvećeni svom poslu. Jer autoritet se ne tiče funkciom već znanjem i rezutaltima
Zorana Mihajlović, do nedavno ministrka u više Vučićevih vlada i jedna iz SNS tima Top 10! Danas, profesorka razočarana upolitiku i vlast, ali veliki borac za “zelenu tranziciju” i prelazak sa fosilnih energenata na nove ekološke izvore poput sunca, vetra i vozila koja će koristiti baterije (litijumske) umesto nafte.
Gospođa Mihajlović je sigurno najbolji poznavalac jadarita, Rio Tinta i svih dešavanja oko ove proizvodnje širom sveta od Srbije do Australije. Zorana Mihajlović je vrlo rado odgovorila na sva pitanja nedeljnika Afera. Osim sveobuhvatne analize o jadaritu i kompanije koja će ga prerađivati, Zorana nam je, između ostalog otkrila i zašto je napustila SNS, zašto opozicija ne može ništa Vučiću, i zašto ne bi prihvatila poziv da bude u novom timu premijera Vučevića.
Razgovarali:
Gradiša Katić i Vladan Dinić
Da počnemo sa igrom reči, kažu: Litije su srušile Mila Đukanovića, koliko su realne šanse da litijum sruši Aleksandra Vučića?
-Jedino zajedničko im je početno slovo L.
To kažem bez obzira na sve što se i u jednom i drugom slučaju dešava iza kulisa, od organizovanja posebnih grupa, kao i mnogih službi, i sličnih struktura sa zadatkom promene vlasti. Ipak, ono što svakoga u nekom trenutku može da sruši, bez obzira na jačinu, moć, novac, jeste vreme, a tek onda priče o vladavini prava, korupciji i slično.
Ne bih rekla da je vreme za rušenje Vučića, a daleko da protesti protiv litijuma to mogu. Oni koji žele da dođu na vlast ne razumeju da treba još po nešto da imaju i znaju, osim suludih objašnjenja za proteste. Od jedinstva i vizije, programa i svega što nude građanima jer ovako to je i dalje « sjaši Kurta da uzjaše Murta ». Bezidejni, bez jedinstva, programa, stava oko bilo koje važne teme od ekologije, Kosova, Nato, expoa..
Ako je ovo politički protest, kako proevropska opozicija demonstrira protiv projekta do kojeg je Zapadu veoma stalo da prođe?
-Svakom ko razume trenutak u kojem se nalazi društvo i svet, stalo je do ovog projekta. Litijum je srce energetske tranzicije. Bez njega i mnogih drugih kritičnih mineralnih sirovina nema transformacije privrede i društva, ne samo kod nas već nigde u svetu. Ako neko misli da su klimatske promene šarena laža, da je upotreba obnovljih izvora energije zeleni džihad, da je sve laž, već sad se polako razuverava kada se pogledaju kretanja ne samo temperatura, već otapanje glečera, rast nivoa mora, ozbiljna pitanja promene kliamtskih zona, a sve to direktno utiče na svaku delatnost od poljoprivrede do obrazovanja, životnog standarda i siromaštva.
Zato se svet udružuje u jednom cilju, a to je zelena tranzicija, koja je moguća samo i jedino uz mineralne sirovine i to ove kritične litijum, nikl, kobalt, bakar, zlato, molibden, ima ih 35 za sada. Mi živimo vreme zamene jeftinih izvora (jer su nafta i gas i ugalj jeftini, bez obzira na troškove životne sredine) sa skupim supstitutima kritičnim mineralnih sirovinama.
Opozicija i pokreti su se u nemanju ičega uhvatili onog praznog prostora, ničije zemlje u jednom trenutku, u predizbornoj kampanji, kada nije bilo ni analiza, studija, ni jasnih podataka a niko odgovoran u državi nije imao prava da govori da je nešto bezbedno ukoliko nije potkrepljeno svim podacima.
Dodatno, budimo realni nije ni zapad jedinstven, mnogo je bitki unutar same EU, i između mnogih zapadnih zemalja, ali i onih na istoku, pre svega i posebno Rusije. Pored toga, opozicija na krilima jadarita pokušava da ruši vlast, njih ne zanima ništa ni više ni dalje od toga. Zbog te kratkovidosti, tako će i proći.
Projekat Rio Tinta u Jadru traje već 20 godina. Zašto se tek sada priča o litijumu i zašto se tako dugo ćutalo?
-Nije se ćutalo, jer su dugo trajala istraživanja, i nije bilo drugih okolnosti koje bi uticale. RT je došao u Srbiju 2001. godine, kao i svaka druga kompanija, dobio mogućnost istraživanja, i ta prava su se produžavala. Kada sam imenovana za ministarku rudarstva i energetike 2020. oktobra, tada smo verifikovali rezerve jednog jedinstvenog minerala jadarita u Srbiji.
Imati jadarit danas nije samo pitanje zelene tranzicije i ekonomije, već i politike i geopolitike. Prvo nema ga svuda i mnogo je koncentrisanije raspoređen nego nafta, gas ili ugalj. Istraživanja ne samo litijuma već i drugih kritičnih mineralnih sirovina traju u proseku 11 godina, I sve to dodatno komplikuje njegovu ponudu i čini tražnju veoma osetljivom. Prema tome geopolika je ovde veoma važna.
Najveće rezerve su u Boliviji, Argentini, Čileu, Australiji, USA i Kini, u samo šest država od 186 zemalja sveta! Proizvodnja litijuma je 49% u Australiji, 22% u Čileu, 17% u Kini… Da danas mi proizvodimo litijum iz jadarita mogli bi da zadovoljimo 5% svetske potrošnje ! To je geopolitički vrlo značajno, i nosi sa sobom i mnoge prednosti ali I mnoge rizike.
Prema tome kada je postalo i aktuelno u smislu kretanja u eksploataciju, u trenutku koji se poklopio sa predizbornom godinom za sve izbore, u nemanju ničega, potpomognuti mnogima, opozicija je krenula u boj za vlast. Veliku štetu su naneli pre svega sejanjem straha, ali i nemanjem svesti o značaju ovog minerala.
Predsednik Srbije za sadašnje proteste kaže: ima zaista zabrinutih ljudi za životnu sredinu, ali od njih treba odvojiti Beograđane i Beograd? Jer, tvdi da je u Beogradu na delu samo gola borba za vlast i preuzimanje vlasti bez izbora?
-Imajući u vidu bolesne laži koje su neki izgovarali, a što veća apokaliptičnija laž to je veći strah kod meštana Jadra, Mačve i Srbije. Tu nije bilo trunke znanja, iako su se zaklanjali i zaklanjaju se iza svojih titula, od toga da će ceo Jadar da propadne u utrobu zemlje, da će sve da se slegne i neće biti više uopšte ovog dela Srbije. A sleganje terena će biti tek nakon 66 godina i to samo 20cm! Ili da će da nas kupaju sumporne kiše i da ne samo da ćemo pomreti već reke će biti zagađene, a Beograd ostati bez vode. To je nebuloza jer će se sumporna kiselina koristi u zatvorenom sistemu, a količine vode koje će se iz Jadra uzimati su dve hiljade puta manje od onih koje pominju « stručnjaci »! Do naravno onih priča da počinje treći svetski rat, da je RT satanistična firma, da će se rađati deca bez ruku i nogu, pa onda teorija zavere da je uredba o razoružavanju posle masakra u Ribnikaru nije zato bila, već radi RT..
Nema razlike od onih Nestorovićevih ljudi sa plavim očima za koje tvrdi da su vanzemaljcui, onih koji govore da je zemlja ravna ploča i ovih koji sve ovo pričaju oko jadarita.
Studije i proceni uticaja na živitnu sredinu su urađene i javno su dostupne od juna ove godine, tri studije za rudnik, za preradu i za otpad. I od juna meseca bilo bi logično da su ih ti vajni stručnjaci pročitali ili bar tražili da se o njima razgovara. Studije su rađene 6 godina, 43 profesora domaća i strana, instituti laboratorije, univerzitetu. Zaključci su jasni – eksplaotcija jadarita je bezbedna po ljude, životinje, zemljište, prirodu, vazduh, vode, i podzemne vode.
Ono što mislim da jeste važno to je da ljude koji jesu zabrinuti a to jesu meštani ovog dela Srbije, da njima mora da se objasni, jer su oni bili do sada poligon za igranje i isprobavanje opozicije koliko ko veću laž može ovim ljudima da plasira.
Odjednom, puni su režimski mediji tekstova o eksploataciji litijuma širom planete, a to baš nije ni tačno. Pominju se Nemačka, Portugalija… ali to i nije sve tačno. U Nemačkoj se litijum “vadi”, koliko smo obavešteni, iz vode i na delu je potpuno drugačiji ekološki prsitup tome, u Portugalu je spoljni kop, a ne “zatvoreni” kao što bi trebalo da bude, ako ga bude u Srbiji? Ko, u stvari koga obmanjuje i – zašto?
-Mislim da je trebalo mnogo ranije da se govori o značaju energetske tranzicije uopšte kao i zelenih izvora, jer ako bismo poredili eksplaotaciju jadarita i npr bakra, ili uglja, odmah da vam kažem bez obzira na izazove za sve tri, ove poslednje dve su mnogo više ugrozile i ugrožavaju životnu sredinu nego što će jadarit iakda. Ali o njima ti ekolozi ne govore.
Naš jadarit je poseban i tako je i verifikovan kao poseban i jedinsten takvog nema u svetu, prema tome i tehnolgoija je jedinstvena. Rudnik je podzemni, nema pečenja rude na 1.000 stepeni kao npr u Portugalu, Čileu… nema tečnog otpada i jalovine, već je u čvrstim pogačama, nema korišćenja sumporne kiseline na tački ključanja koja je 250 stepeni već ispod i to na 90 pa nema niskakvih isparenja i sumpornih kiša i sve je u zatvorenom sistemu.
Nemačka ima litijuma u Saksoniji gde je projekat tek u povoju, i u dolini Gornje Rajne, gde se komercijalizacija očekuje 2026/7, jer strategija Nemačke je da obezbede litijum što više iz domaćih izvora. Zauzimaće čak 1700 km2. Oni će prvi u svetu imati dualni proizvod: elektranu iz geotermalnih izvora, i ekstrakciju litijuma.
Onda npr Finska koja je 1. u svetu po održivom razvoju, i 4. u svetu po zaštiti životne sredine, ima preko 40 rudnika nikla, zlata, kobalta, i imaće litijum, i to površinski kop, sa preradom, samo 5 km od grada, sa fabrikom baterija. Pri tome tu je eksploatacija iz spodumena, najprljaviji oblik ekstrakcije, ruda se prži na 1.000 stepeni, a planiran početak komercijalne eksploatacije je 2015/26.
Potom Austrija, u srcu Alpa u Koruškoj gde je 11 rezervata prirode, 2 nacionalna parka, 8.000 km reka gradi se podzemni rudnik za eksploataciju litijuma. Ili Portugal, gde bez obzira na afere koje su bile, ovaj projekat nastavlja sa radom, čak je država proširila istražno polje, rudnik će biti površinski, a litijum će se dobijati iz spodumena i voziće koncentrat rude kamionima, do lokalne rafinerije..
Dakle suština je da svaka zemlja koja ima bilo koju kritičnu mineralnu sirovinu čini sve da je i eksplotaiše, nedavno je EU donela i propis po kojem je svaka država članica dužna da rudari na svojoj teritoriji bar 10% od ukupnih potreba Unije.
Ni jedna zemlja ne može biti potpuno samodovoljna, posebno kada se zna na koji način su raspoređene sirovine, ali i imajući u vidu činjenicu da je prerada preko 80% kritičnih sirovina koncentrisana u Kini. Nekada je nafta bila političko oružje sada će to biti litijum i druge kritične mineralne sirovine.
Kako možemo verovati studijama koje su objavljene i ko garantuje da će se Rio Tinto držati svega navedenog?
-Pravila ne određuju kompanije već država. Kompanije se ponašaju onako kako im država dozvoli. Naša zemlja ima zakone iz oblasti životne sredine usklađene sa evropskim standardima, i šta god govorili i o inspekcijama, one imaju jasna zaduženja. Ljudi misle da se studije prave da bi nekom zamazale oči što nije tačno, ovo je velika ozbiljna kompanija koja zapošljava 57.000 ljudi, jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija.
Studije se rade da bi sagledale stanje, potencijalne kritične tačke i načine njihovog prevazilaženja. Nemam dilemu i studije su vrlo eksplicitne, o tome načinu rudarenja, eksploatacije ovog jedinog na svetu minerala kojeg imamo, načinu prerade i otpadu. Poljoprivreda i sve druge delatnosti će moći da se nesmetano obavljaju, životna sredina itekako sačuvana. Dodatno kada smo izmenama zakona o rudarstvu 2021., godine uveli smo da država sa kompanijom pravi investicioni sporazum i da dodatno na sve što već postoji, pooštri zahteve vezane za životnu sredinu.
Takođe, ja sam uvek za to da svi mogući pokreti treba uvek da kontrolišu i prate svaki korak kompanija kada je životna sredina u pitanju i poštovanje zakona. Mnogo više treba da nas zabrinu odlagališta, pepelišta od termoelektrana i sagorevanja najgoreg uglja, i dokazano hiljade ljudi koji od toga godišnje stradaju nego dobijanje litijuma i bora iz jadarita.
Kolika je rudna renta koju će Srbija dobijati od anglo-australijske firme, i da li je to malo ili mnogo u odnosu na svetski prosek?
-Rudna renta se u Srbiji obračunava od ukupnog prihoda, i iznosi 5%. Dakle ne od profita, jer firme posebno rudarske nekih godina ne ostvaruju profite, ali itekako ostvaruju prihode. Prema tome kako raste ukupan prihod raste i naknada koja se dobija na osnovu rudne rente. Isto je i u Rumuniji 5%, dok je u Hrvatskoj 3%, Mađarskoj i Makedoniji 2% od profita, Turskoj 1% od profita, Čileu 10% ali od profita, i na primer Australiji koja je prebogata kritičnim min sirovinama 3% i to od profita.
Mi treba da budemo svesni da je pored političkih, geopolitičkih mnogo svih dr prednosti, ovo je projekat koji dira svaki sektor i delatnost u državi, od ekonomskog, energetskog do naučnog, obrazovnog, socijalnog.
Veoma je značajno da imamo čitav lanac ponude, od rudnika do fabrika baterija i električnih vozila.
Investicija u rudnik koji će živeti 60 godina i preradu rude je 2,5 milijardi evra plus 600 miliona koliko je već uloženo, u samoj izgradnji učestvovaće 3.500 zaposlenih. U toku rada rudnika 1.300 rudarskih mesta na eksploataciji i preradi, od čega 70% visoko kvalifiovanih, sa platama koje su daleko više od proseka imajući u vidu složenost rada.
Godišnji prihodi su minimalno 600 miliona €, prihod države oko 180 miliona €, od poreza i rudne rente/ godišnje. Godišnji prihod opštine Loznica 25 miliona evra, što bi dupliralo budžet grada. Sa svim indirektnim i indukovanim uticajima, doprinos BDP 1,9 milijardi €, odnosno više od 3% trenutnog BDP.
Potom fabrika katoda i litijumskih baterija za kojima je tražnja ogromna i od EU, SAD, Kine, godišnji prihodi se penju na minimu 3,4 milijardi €. Fabrika električnih vozila donosi godišnje prihode 9,7 milijardi €, i uticaj na BDP je 22%. Dakle, nove tehnologije, inovacije, mogućnosti da naši ljudi rade na sofisticiranim tehnološkim radnim mestima, potpuno drugačiji životni standard, i razvoj zemlje.
Vi ste među najboljim poznavaocima ove materije u Srbiji, odakle toliko interesovanje za rudarstvo?
-Pa to je budućnost razvoja celog sveta, to je mnogo više od nafte, nema ni telefona, ni kamere, ni hidroelektrane, ni solarnih panela, nema svakodnevnog života a pre svega nema zelene tranzicije i transformacije bez kritičnih mineralnih sirovina. Oni su početak i kraj budućeg zelenog razvoja i karbonske neutralnosti. Nikako ne smemo da mislimo da to prolazi pored nas, mi zaista možemo sa svim potencijalima koje imamo da budemo pre svega samodovoljni za sebe, za naše potrebe.
Najveća je glupost kad čujete danas kad kažu eto mi ćemo da pravimo baterije i električne automobile za tamo neke Nemce… Ne, mi to radimo prvo zbog sebe, pa onda druge. Tražnja za električnom energijom u svetu će porasti za 165% prema IEA Međunarodna agencija za energiju do 2040. godine. Proizvodnja solarnih fotonaponskih elektrana, elektrana na vetar i proizvodnja EV vozila zahteva određene mineralne sirovine i to devet puta više nego što je potrebno za gasne elektrane. Na primer za proizvodnju baterija i EV najvažniji su: litijum, kobalt, nikl, mangan, grafit, ili za distributivne električne mreže potrebne su velike količine bakra i aluminijuma. Samo u narednih 15 godina rast tražnje biće visok za bakrom povećanje od 40%, niklom, kobaltom povećanje 60-70 %, litijumom povećanje za 90%, minimum će rasti do 2040. godine 40x.
Prosečno u bateriji kapaciteta 60 kWh sadržano je 185 kg minerala, koja se koristi u nekom srednjem putničkom autu. U tih 185 kg ima nikla, grafita, litijuma, aluminijuma, mangana, kobalta to su sve sirovine koje nisu rasprostarnjene na svakom koraku, ko ih ima može da odahne.
U knizi o jadaritu, u izdanju SANU, Vi ste već pre nekoliko godina izneli teze (koje baš nisu najbolje prošle u javnosti), možda ste i zbog njih ostali bez ministarske fotelje, a danas predsednik Vučić i, predsedenica Skupštine Ana Brnabić ih ponavljaju?!
-Mi smo odavno trebali da se bavimo transformacijom naše energetike i privrede, ka zelenim izvorima i zelenom razvoju, da shvatimo da ceo svet pomera svoja ulaganja iz neobnovljivih u zelene obnovljive izvore. U 2023. godini prema IEA (International Energy Agency) 62% svih energetskih investicija bilo je u održive izvore. Capex industrije baterija će se triplirati i imati rast sa 567 mlrd $ (2030), na 1,6 triliona $ 2040.
Ne postoji ni jedan razlog da ne krenemo u promene. Naravno da su one uvek imale svoje otporaše, na kraju po tome smo poznati da sami sebi umemo da napravimo štete, od prve pruge 1884. godine Beograd – Niš, kad su Pašičevi radikali bili pritiv jer je to « crna guja » zbog koje ni žene neće rađati, a ni usevi. Ili od dolaska krompira kad je Karađrođe morao dekretom da uvede da bi Srbi koji su umirali od neuhranjenosti, počeli da ga gaje, i nismo jedini, Italijani su se odrekli nuklearnih elektrana na referendumu jer nisu bili informisani, i to im je donelo ne samo probleme u snabdevanju električnom energijom, već više cene i najgore, da je preko 35 hiljada ljudi ostalo bez posla… Dakle suština je u otvorenosti ka promenama, i dobroj informisanosti, tu država mora mnogo više da radi.
Inače, mislim da je SANU jedna zatvorena institucija pored koje prolazi život, ona je sebe poistovetila sa Crkvom, promene i vreme tu ne postoje, ili postoje vrlo neprimetno. Neki ljudi su dobili titule akademika, a da kao naučnici neće da pročitaju analize i studije i da otvoreno i argumentima raspravljaju, a ne zabludama.
Uvek sam se zalagala za razgovor, dijalog, rasprave i onda donošenje odluka. Međutim, puno sujeta, neznanja, političarenja i politikanstva dovedu do toga da se prave podele i to oko najvažnijih tema ovog puta jadarita. Ovaj projekat prevazilazi sve političke partije,
Premijer Vučević je najavio (opet) “leteće izmene” u Vladi Srbije i smenu pojedinih ministara, i to posle samo 100 dana Vlade?
-Mene to ne čudi ja se više ne sećam da li je i jedna vlada bila više od 2 godine, ali je takođe i istina da je merilo jedino semafor odnosno rezultat, kao i da je ova vlada najglomaznija sa 31 ministarskim mestom, pa to nije normalno. Jedna mala Srbija ima 31 ministarsko mesto, pa tu dodajte 31 kabinet, itd. Podsetiću da kada je Vučić bio prvi potpredsednik vlade, a Dačić premijer, vlada je brojala 19 mininistarskih mesta, i radila je kao sat.
Ovo što nam se danas dešava da se svi bave svačim, da ljudi koji veze nemaju govore o važnim temama, što možemo da vidimo upravo na temi jadarita, jeste rezultat negativnih selekcija na svakom nivou i koraku decenijama. To su ti Grčići, Bajatovići, to je većina današnjih minsitara koji ne znaju ni šta je jadarit jer ih za početak mrzelo da pročitaju a kamoli da nešto kažu. To su greške, i zato nam onda pevači i pevačice objašnjavaju šta je društveno uređenje ili zašto ne valja jadarit, a profesori univerziteta se bave teorijama zavera, i ponašaju se kao baba Vange .
Da li se premijer (i “selektor” te Vlade uverio u nesposobnost pojedinih ministatra, ili je ovo ipak, uz sva uvažavanja” – samo održavanje napetosti i izigravanje volje građana iskazane na izborima?
-Svakako da ima tog dela podizanje gotovosti vlade, ali ja sam tu zaista oštra, za mene je biti ministar-ka, premijer-ka najodgovornija pozicija u državi i od odluka tih ljudi zavisi i dan i noć u zemlji, i oni moraju biti najbolji a oni su kako koja vlada dolazi sve gori i gori…
Jer kad dođe nekavalitetan čovek on pored sebe ne stavlja kvalitetne, već naprotiv gore od sebe. Uvek sam se zalagala za male vredne i jake vlade, ministre koji su danonočno posvećeni svom poslu. Jer autoritet se ne tiče funkciom već znanjem i rezutaltima
Zašto su u Srbiji oduvek izbori pitanje “života i smrti”, a ne nadmetanje različitih političkih opcija?
-Od pojave višeprtijskog sistema Srbija je podeljana na leve i desne, crvene, crne i žute, na špijune, izdajnike i patriote, I to se preliva u sve sfere života. Mi smo daleko od birača koji razmišljaju o političkim opcijama, kod nas su emocije te koje određuju glasanje. Ta potreba zaljubljivanja u lidere partija a potom razočarenja nas prati od davnina. Međutim, da smo uređeno društvo, da nam institucije funkcionišu onda bi se ljudi sve manje bavili time, ovako poverenje se narušava, očekuje se da će taj neko da reši sve probleme, a to nigde na svetu nije moguće, i zato se ide u sve samo ne u racionalne izbore.
Ako bi vas premijer Vučević pozvao, da li biste ponovo prihvatili da budete na nekom ministarskom mestu?
-Ne. Ja sam za promene koje su mnogo dublje i važnije od promene automobila u kojem se vozim. Mnogo toga može da bude drugačije i bolje. Ovi ljudi koji su u vladi, nisu ni do članaka ljudima koje ja zamišljam da treba da vode državu.
Vi ste slobodoumna dama: Zašto ste tačno napustili vladajući SNS?
-Odgovorna sam, i davala sam svoj maksimum u ministarstvima koje sam vodila, iza mene su stajali moje znanje, obrazovanje, isksustvo i rezultati. Jer samo je to i važno. Kao takva, na žalost, nisam odgovarala, a i meni nije odgovaralo da gledam urušavanje ciljeva koje smo davno proklamovali.
Em se stranka promenila, otišla u radikalnu, em sam došla u situaciju da ne mogu da radim i pravim rezultate. Kad ste negde gde ste položili zakletvu i vidite da ne možete da napravite promene u energetici konkretno jer je ona ukradena od lobija i tajkuna, jer vidite da nešto nije dobro, onda vam nije tu mesto. Nikad nisam bila salonska ministarka, niti neko ko voli tako da se zove, to je za mene bila odgovornost da predstavljam svoju zemlju, moju porodicu i mene. A nikoga od pobrojanog neću da brukam, nemogućnošču da postignem rezultat.
Formirali ste pokret ili stranku i ekspresno odustali?
-Pored toga što sam odgovorna ja sam i racionalna, te blokade koje sam imala od mogućnosti da otvorim račun pokreta, do medija, do toga da ljudi ne smeju da razgovaraju sa mnom, su mi pokazali da sam bila brzopleta. Zato sam zastala, udahnula, završila svoju petu knjigu Energetska i ekoloiška bezdnosti, i bar na taj način i sve što govorim o mineralnim sirovinama pomažem svojoj zemlji da ide ka putu razvoja, zelenog, čistog a ne da ostane na rubu događaja.
Foto: Privatna kolekcija
