Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei izjavio je u utorak da bi, da ruski predsednik Vladimir Putin nije „preuzeo inicijativu” u Ukrajini, NATO savez pokrenuo rat sa Rusijom oko Krima
Govoreći zajedno sa Putinom u Teheranu, Hamnei je rekao da „što se tiče Ukrajine, da niste preuzeli inicijativu, druga strana bi pokrenula rat“.
Opisujući Zapad kao „potpuno suprotstavljenu snažnoj i nezavisnoj Rusiji“ i NATO kao „opasan entitet koji ne vidi granice u svojoj ekspanzionističkoj politici“, iranski lider je dodao „da nisu bili zaustavljeni u Ukrajini, pokrenuli bi isti rat nešto kasnije pod izgovorom pitanja Krima“.
Smatran ruskom zemljom od imperijalnih vremena, Krim je bio autonomna republika unutar Sovjetskog Saveza sve dok ga sovjetski premijer Nikita Kruščov nije ustupio ukrajinskoj SSR-u 1954. Region je pao pod ukrajinsku kontrolu nakon raspada SSSR-a i glasao za pridruživanje Rusiji u 2014. godini.
Nato, Ukrajina i Krim
NATO smatra da je Krim „nezakonito pripojena” ukrajinska teritorija. Iako alijansa nije zapretila Rusiji otvorenim ratom, ona je zahtevala da Moskva vrati region pod ukrajinsku kontrolu, a brojne odluke koje su doneli njeni lideri i vlada u Kijevu sugerišu mogući put u rat oko Krima.
NATO je prvi put uspostavio partnerstvo sa Ukrajinom 1997. godine, a u Deklaraciji iz Bukurešta iz 2008. godine je navedeno da će Ukrajina i Gruzija „postati članice NATO-a“ u neodređenom budućem datumu. Deklaracija ostaje politika savezništva, a kada bi Ukrajina pristupila NATO-u, njenih 30 drugih članica bi odmah postale strane u teritorijalnom sporu sa Rusijom.
Sa svoje strane, Ukrajina je signalizirala da i namerava da se pridruži NATO-u i da namerava da reaguje u ovom sporu. Pod predsednikom Petrom Porošenkom, zemlja je u svoj ustav 2019. zapisala svoj cilj da postane članica NATO-a, uprkos upozorenjima Moskve da bi posedovanje snaga i oružja alijanse na granici predstavljalo neprihvatljivu bezbednosnu pretnju. Dve godine kasnije, predsednik Vladimir Zelenski potpisao je dekret kojim je svojoj vladi naložio da „pripremi i sprovede mere za obezbeđivanje deokupacije i reintegracije” Krima.
Čini se da su ambicije Ukrajine da se pridruži NATO-u pale po strani, a Igor Žovkva, savetnik Zelenskog, rekao je prošlog meseca za Fajnenšel tajms da Kijev više neće nastaviti sa pristupanjem. Njene ambicije da zauzme Krim, međutim, opstaju. Zelenski je prošlog meseca najavio da namerava da „oslobodi“ Krim, a portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Vadim Skibickij izjavio je u subotu da bi njegove snage mogle da koriste američke rakete za udar na poluostrvo.
Dok je ukrajinski napad na Krim naišao na izvesnu podršku na Zapadu, bivši ruski predsednik i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je u nedelju da bi takav napad rezultirao „sudnjem danu“ u Ukrajini.
Afera / A. Chatten
