Norveška će obuzdati izvoz električne energije u Evropu ako nivoi vode u njenim hidroelektranama i dalje budu niski. Ovo predstavlja udarac nadi EU da bi ta nordijska zemlja mogla da pomogne u ublažavanju energetskih zabrinutosti svojih suseda uoči teške zime
Pod političkim pritiskom visokih lokalnih cena električne energije uprkos obilnim hidroenergetskim resursima, norveška vlada levog centra odlučila je u ponedeljak da da prioritet ponovnom punjenju svojih rezervoara kada je nivo vode ispod sezonskog proseka.
Norveška je jedan od najvećih izvoznika električne energije u Evropi, koja često prodaje i putem kablova ide u Veliku Britaniju, Nemačku, Holandiju i Dansku. Ovaj najnoviji potez nagoveštava tešku zimu za kontinent jer se bori sa implikacijama ruske invazije na Ukrajinu i posledicama za snabdevanje energijom.
„Vlada će osigurati da imamo aranžmane koji daju prioritet punjenju naših hidroenergetskih rezervoara i sigurnosti snabdevanja električnom energijom, i ograničiće izvoz kada nivo vode u rezervoarima padne na veoma nizak nivo“, rekao je Terje Asland, norveški ministar nafte i energetike.
Norveška je izvozila električnu energiju tokom celog leta iako su mnogi rezervoari hidroelektrana na istorijski niskim nivoima nakon suve zime i proleća.
Nivoi vode na jugu Norveške — gde se nalazi većina njenih izvoznih kablova — su najniži od 1996. na samo 49,3 odsto, u poređenju sa sezonskim prosekom od 74,4 odsto, prema norveškom Direktoratu za vodne resurse i energiju.
Osland je rekao da će zvaničnici odlučiti o tačnom mehanizmu u narednoj sedmici, ali je sugerisao da će se izvoz ograničiti kada nivoi rezervoara budu ispod sezonskog proseka.
On je dodao da je racionalizacija električne energije — u početku za uličnu rasvetu i planinske kolibe — bila moguća u Norveškoj, iako malo verovatna iako je situacija bila „tesna“.
Neki norveški političari su predložili da se obustavi izvoz dok se energetska kriza ne završi, usred besa zbog visokih cena za domaće potrošače čak i dok država zarađuje rekordne iznose od prodaje energije. Vlasti su saopštile da to nije moguće jer Norveška, iako nije članica EU, deo je jedinstvenog energetskog tržišta u Evropi i ima bilateralne sporazume koji pokrivaju kablove.
Dok je u mnogim evropskim zemljama potražnja za električnom energijom u velikoj meri ili pala ili opala od 1990. godine, domaća potrošnja električne energije u Norveškoj je porasla za skoro 25 odsto u istom periodu pošto je ograničila upotrebu fosilnih goriva i podstakla posedovanje električnih automobila.
Drugi veliki evropski izvoznici električne energije, posebno Francuska, imaju svoje probleme sa proizvodnjom. Proizvodnja velike francuske flote nuklearnih reaktora pala je na najniže nivoe u više decenija zbog problema uključujući koroziju u starijim postrojenjima.
Izgledi ograničenja izvoza električne energije iz Norveške pokrenuće dodatna pitanja u vezi sa sigurnošću snabdevanja električnom energijom u nekoliko zemalja ove zime, uključujući Veliku Britaniju. Podmorski kabl za napajanje između Britanije i Norveške otvoren je prošle godine sa mogućim izvoznim kapacitetom od 1,4 gigavata, što je ekvivalentno dva do tri procenta očekivane britanske potražnje ove zime.
Analitičari „Aurora Enerdži Risrč“, konsultantske kuće sa sedištem u Velikoj Britaniji, rekli su da će Britanija možda morati da pokrene elektrane na ugalj koje je trebalo da budu penzionisane sledećeg meseca kako bi nadoknadile manjak u norveškom uvozu – potez koji bi verovatno doveo do još viših cena za potrošači.
FT / A. Chatten
