Zabrinutost zbog rata u Ukrajini pokrenula diskusiju o mogućnosti pridruživanja neutralne Irske NATO-u
Irska mora imati „otvorenu i iskrenu“ debatu o svojoj dugogodišnjoj vojnoj neutralnosti i mogućnosti pridruživanja NATO-u, rekao je ministar inostranih poslova Majkl Martin uoči javnog foruma o tom pitanju sledećeg meseca.
Rat u Ukrajini pokrenuo je pitanja o bezbednosti ove ostrvske države u svetlu geostrateških pretnji koje uključuju sajber bezbednost i napade na podmorske kablove.
„Razgovaraćemo o tome šta znači naša trenutna politika vojne neutralnosti, da li je u skladu sa svrhom u trenutnom globalnom bezbednosnom okruženju i da li treba jasnije da definišemo šta radimo, a šta ne podrazumevamo pod vojnom neutralnošću“, rekao je Martin u irskom parlamentu u četvrtak.
„Nadam se da će forum pružiti prostor za razgovor o tome koji drugi izbori bezbednosne politike mogu postojati za naše ostrvo, kao i naše odgovornosti prema drugim partnerima“.
Ali Martin, koji je i ministar odbrane Irske, naglasio je da to nije „jednostavno binarni izbor. Ostati ovakvi kakvi smo danas ili odmah pokušati da se pridružimo vojnom savezu kao što je NATO, nisu jedine opcije“.
Vojna neutralnost Irske je dugogodišnja tradicija koja prethodi Drugom svetskom ratu. Potrošnja Dablina na odbranu je samo delić potrošnje u poređenju sa EU.
Međutim, Džon O’Brenan, profesor evropske politike na Univerzitetu Mejnut, rekao je da je napad ruskih hakera na nacionalnu zdravstvenu službu Irske 2021. i upadi ruskih brodova u irske vode zbog sumnje da mapiraju podvodnu infrastrukturu značili da Irska treba da preispita „mentalitet noja“.
Irska je u prošlosti sazivala javne debate građana kako bi razgovarala o drugim velikim ustavnim promenama, uključujući ukidanje zabrane abortusa.
Ali u ovom slučaju, vlada se odlučila za konsultativni forum koji uključuje 1.000 građana, stručnjaka, akademskog i uslužnog osoblja koji će se sastati između 22. i 27. juna u Korku, Golveju i Dablinu.
Forum će uključiti stručnjake iz Norveške, članice NATO-a koja, kao i Irska, ima dugu istoriju međunarodnih operacija, kao i iz Finske, koja je dobila dozvolu da se pridruži NATO-u, i Švedske koja traži članstvo. Dugogodišnja neutralna Švajcarska će biti pozvana da se obrati diskusijama.
Martin je rekao da je vreme da se ispita mehanizam „trostrukog zaključavanja” – potreba za odobrenjem vlade i parlamenta Irske, kao i mandat UN, pre nego što više od 12 vojnog osoblja bude raspoređeno u inostranstvu.
On je takođe naglasio da je dugotrajno verovanje Irske da je njena lokacija na rubu Evrope čuva bezbedno, dovedeno u pitanje u doba globalizacije.
„Ne možemo više da se oslanjamo na našu geografsku izolaciju za našu bezbednost, niti verujemo da možemo da se izolujemo od svetskih događaja“, rekao je Martin.
Irska je dom za devet od 10 najboljih globalnih tehnoloških i komunikacionih kompanija sa „posebnim ranjivostima“ zbog svoje pozicije „uporišta“ u transatlantskim podmorskim kablovima koji bi mogli imati „razorne posledice“ po Irsku i njene partnere ako budu napadnuti, rekao je on.
„Od napada na gasovode Severnog toka u Baltičkom moru u septembru 2022. godine, ne možemo zanemariti posebne ranjivosti energetske i komunikacione infrastrukture širom Evrope, a posebno u vodama severnog Atlantika, blizu naših obala.”
Irska razgovara o „mogućem angažmanu” sa novim telom NATO za koordinaciju kritične podmorske infrastrukture, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova te zemlje.
Afera / A. Chatten
