“Ispovedao sam ljude na samrti, za DVE stvari najviše žale”

Ispovest i pričešće na samrtničkoj postelji imaju ključnu ulogu u pravoslavlju jer omogućavaju umirućem verniku da se pomiri sa Bogom i očisti od grehova pre nego što pređe u večnost.

Ispovest pruža duhovno pomirenje i oproštaj, dok pričešće omogućava verniku da primi telo i krv Hristovu, čime se povezuje s Bogom i priprema za večni život. Ovi sakramenti pružaju mir duši i omogućavaju dostojan susret sa Bogom u poslednjem trenutku života.

Ispovest i pričešće pomažu i da se duša lakše razdvoji od tela, ali i da umirući čovek oseti olakšanje pred odlazak pred Boga, ali i da se dostojno oprosti od bližnjih i ovog sveta.

Uz poslednje pokajanje, vernik se otvara Božjoj ljubavi i saosećanju, tražeći oproštaj i postizanje pomirenja sa onim što je učinio u životu.

Mitropolit Tihon Ševkunov, koga još nazivaju i “ispovednim sveštenikom” jer najčešće ispoveda ljude pred smrt, pričao je jednom prilikom o čemu ljudi najviše žale pred odlazak sa ovog sveta i šta smatraju svojim najvećim greškama.

Foto: Jutjub printskrin

Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu – novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu.

– Puno puta sam ispovedao ljude pred smrt. U svojim ispovestima oni nikad ne žale za tim što nisu zaradili milion više, sagradili raskošnu kuću, što nisu uspeli u poslovima. Ljudi u poslednjim satima žale na prvom mestu za to što nisu mogli da učine neko dobro, da pomognu, podrže rođene, bliske, čak i slučajne poznanike. A drugo što muči pred smrt, gotovo sve, je to što su malo pažnje poklanjali deci – istakao je mitropolit Tihon.

(Religija.rs)