Grenland je prelomio, evo ko je odneo pobedu: Zbog velike izlaznosti glasanje moralo da se PRODUŽI
Stranka Demokratit pobedila je na parlamentarnim izborima na Grenlandu
Većina stanovnika Grenlanda podržava nezavisnost, ali su podeljeni oko vremena
Grenlandska opoziciona stranka desnog centra Demokratit pobedila je na parlamentarnim izborima u senci obećanja predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad strateški postavljenim arktičkim ostrvom.
Demokratit, koji je opisan kao “pro-biznis” i zalaže se za spor pristup nezavisnosti od Danske, osvojio je 29,9 odsto glasova nakon izbora u utorak, prenosi novinska agencija Rojters, ispred opozicione stranke Nalerak, koja se zalaže za brzu nezavisnost, sa 24,5 odsto nakon što su prebrojani svi glasovi.
– Ljudi žele promene … Želimo više posla za finansiranje naše dobrobiti – rekao je Jens-Frederik Nilsen, lider Demokratita i bivši ministar industrije i minerala.
– Ne želimo nezavisnost sutra, želimo dobru osnovu – rekao je Nilsen novinarima.
Nilsen će sada dobiti priliku da formira vladajuću koaliciju putem razgovora sa drugim strankama. Grenlandska vladajuća stranka Inuit Atakatatigit i njen partner Siumut, koji takođe traže spor put ka nezavisnosti, osvojili su ukupno 36 odsto glasova, manje nego 2021. godine, kada su osvojili 66,1 odsto.
Glasanje je produženo još za pola sata nakon isteka roka u utorak zbog velike izlaznosti birača na nekoliko od ukupno 72 biračka mesta širom ostrva bogatog mineralima, a 40.500 ljudi imalo pravo da glasaju.
Trampovo obećanje
Od stupanja na dužnost u januaru, Tramp je obećao da će Grenland, poluautonomnu teritoriju Danske, učiniti delom SAD-a, rekavši da je to od vitalnog značaja za američke bezbednosne interese.
Ostrvo, sa populacijom od samo 57.000 ljudi, uhvaćeno je u geopolitičkoj trci za dominaciju na Arktiku, gde topljenje ledenih kapa čini svoje bogate resurse retkih zemnih metala dostupnijim i otvara nove brodske rute.
Grenlandski premijer, Mute Burup Egeda, sazvao je izbore prošlog meseca, rekavši da teritorija treba da bude ujedinjena tokom “ozbiljnog vremena” koje je drugačije od bilo čega što je Grenland ikada iskusio.
Dok je Tramp otvoreno govorio o svojoj želji da kontroliše Grenland, i Rusija i Kina su takođe intenzivirale vojne aktivnosti u arktičkom regionu.
Kome pripada Grenland
Grenland je bivša danska kolonija i teritorija od 1953. godine. Stekao je određenu autonomiju 1979. godine kada je formiran njegov prvi parlament, ali Kopenhagen i dalje kontroliše spoljne poslove, odbranu i monetarnu politiku i obezbeđuje ekonomiji nešto manje od 1 milijarde dolara godišnje.
Grenland je 2009. godine dobio pravo da proglasi punu nezavisnost putem referenduma, iako to nije učinio iz zabrinutosti da će životni standard pasti bez ekonomske podrške Danske.
Žuli Rademaher, konsultant i bivši savetnik vlade Grenlanda, rekla je da se na početku izborna kampanja fokusirala na bes i frustraciju usmerenu na istorijske prekršaje bivšeg kolonijalnog vladara Danske.
– Ali mislim da je strah od američkog imperijalističkog pristupa u poslednje vreme postao veći od besa prema Danskoj – rekao je Rademaher.
Većina stanovnika podržava nezavisnost Grenlanda
Novinska agencija Rojters razgovarala je sa više od desetak stanovnika Grenlanda u Nuuku, od kojih su svi rekli da se zalažu za nezavisnost, iako su mnogi izrazili zabrinutost da bi brza tranzicija mogla naštetiti ekonomiji i eliminisati nordijske socijalne usluge poput univerzalne zdravstvene zaštite i besplatnog školovanja.
– Ne želimo da budemo deo SAD-a iz očiglednih razloga, zdravstvo i Tramp – rekao je Tuta Linge-Larsen, zaposleni u banci i stanovnik Nuuk, dodajući da su ovi izbori bili posebno važni.
Anketa u januaru pokazala je da većina stanovnika Grenlanda podržava nezavisnost, ali su podeljeni oko vremena.
Foto: Evgeniy Maloletka / Tanjug/AP
