U aprilu 2023. izbori za prvog čoveka SANU: Predsednik Vladimir S. Kostić (ne)će se kandidovati – favorit Dušan Kovačević ?!
Piše: Vladan Dinić
Posle dva mandata, akademik, prof. dr Vladimir S. Kostić (69) – sadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti se, kako saznajemo u njegovom najbližem okruženju, najverovatnije se neće kandidovati za predsednika SANU!
Ova informacija, objektivno, malo je iznenađenje – jer je Vladimir S. Kostić bio i veliku favorit da po treći put pobedi na izborima za predsednika SANU, aprila 2023. godine…
Ukoliko prof. dr Vladimir S. Kostić ostane pri svojoj odluci – da se ne kandiduje, sasvim je moguće da će broj mogućih kandidata za prvog čoveka najumnije srpske ustanove – Srpske akademije nauka i umetnosti biti veliki, a trka mnogo neizvesnija.
U akademskoj čaršiji, kao mogući “naslednik” Vladimira Kostića pominju se: “večiti kandidat” – dr Jovan Hadži-Đokić (78, Bajina Bašta), Miro Vuksanović (78, Krnja Jela – Crna Gora), prof. dr Kosta Čavoški (81, Banatsko Novo selo), Tibor Varadi (83, Veliki Bečkerek, danas Zrenjanin), dr Stevan Pilipović (72, Novi Sad), dr Danilo Basta (77, Zrenjanin), književnik Matija Bećković (83, Senta) i kao glavni favorit – pisac i knjiiževnik Dušan Kovačević (74, Mrđenovac kod Šapca)…a moguće je da se još neko pojavi, jer je izborna procedura u SANU počela prošle nedelje…
Dakle, fudbalskim jezikom rečeno: “gužva u šesnaestercu!”, a potencijalnom pobedniku neće biti nimalo lako, da u, po mnogo čemu, razjedinjenoj SANU dobije potreban broj glasova, 50 odsto plus jedan…
Jasno je. međutim, da će se mnogi akademici koji se pominju kao kandidati presabrati i, verujemo realno proceniti svoje šanse, i odustati na vreme. Uz to, primetno je da među kandidatima figurira sam jedan (dr Jovan Hadži-Đokić) iz Odeljenja medicinskih nauka, koje je najbrojnije i po zakonu velikih brojeva ima najviše šanse da “progura” svog kandidata, ali…
Jasno je da među pomenutim akademicima ima naučnika raznih političkih opcija, Tibor Varadi, Matija Bećković, književnik Dušan Kovačević, a jedan od onih koji bi mogao da “pomiri” sve opcije je akademik Danilo Basta, koji – kako mi je rekao, nema nameru da se kandiduje za predsednika SANU!
Ni sam izbor časnika u SANU nimalo nije prost: Evo šta je potrebno, prema članu 83 Statuta Srpske akademije nauka i umetnosti: “ Skupština na kojoj se biraju predsednik, potpredsednici i generalni sekretar SANU saziva se najmanje 30 dana od dana pre dana održavanja.
Predsednik, potpredsednici i generalni sekretar SANU biraju se od REDOVNIH članova na četiri godine.
Najmanje 15 dana pre održavanja Skupštine održava se Konferenciuja članova SANU koja razmatra predloge mogućih kandidata za predsednika, potpredsednike i generalnog sekretara SANU.
Kandidate za predsednika, potpredsednike i generalnog sekretar predlaže tačno dvadeset članova SANU.
Za predsednika, potpredsednike i generalnog sekretara SANU izabrani su oni kandidati koji su dobili VEĆINU glasova od UKUPNOG broja svih članova SANU u radnom sastavu umanjenog brojem onih članova koji NISU DUŽE od godinu dana učestvovali u radu SAANU, ukoliko oni ne prisustvuju Skupštini.
U slučaju da predloženi kandidati NE DOBIJE većinu, postupak kandidovanja i izbora se obnavlja, po mogućstvu na istoj sednici Skupštine, a najkasnije u roku od 30 dana.
Dakle. novi izbori u SANU biće sredinom aprila naredne godine, a u skladu sa procedurom imaće prekluzivan rok da obelodane i istaknu svoju kndidaturu, ali i da dobiju poverenje 20 kolega akademika koji bi to morali i da potpišu. Nekoliko dana kasnije, svaki od kandidata koji preda ove potpise javno se predstavlja kolegama akademicima. Za razliku od mnogih drugih izbora, gde kandidat sam predstavlja svoj program, ovde o kandidatima besede drže drugi akademici.
Ipak, i tu ima problema, nekim akademicima to pravo može biti “uskraćeno”. Posle analize prisutnosti na sednicama, odeljenja svake godine daju spiskove svojih aktivnih članova koji dolaze na sednice, odnosno onih koji, kako se to kaže u SANU, “učestvuju u radu Akademije”. Očekuje da će dogodine o novom predsedniku odlučivati “oko” 110 aktivnih akademika, a će o novom predsedniku odlučivati 112 akademika.
Da bi postao predsednik, kandidat mora da osvoji bar polovinu tog broja, plus jedan. Glasanje je tajno, glasa se na papirima između nominovanih kandidata. Istovremeno se biraju ne samo predsednik, nego i potpredsednici i sekretar, ali je to glasanje odvojeno, pošto se svaka funkcija nezavisno bira.
Ukoliko tom prilikom niko ne obezbedi podršku više od 50 odsto glasača, dve nedelje kasnije za nove kandidate se organizuje novo glasanje.
Budući da je broj glasova očito presudan, najveći uticaj mogu da imaju odeljenja sa najvećim brojem članova. U SANU trenutno postoji osam odeljenja, među kojima je najbrojnije Odeljenje medicinskih nauka.
Istorija SANU
Istorija Akademije se može podeliti na četiri veće etape, prema oblicima u kojima je funkcionisala: Društvo srpske slovesnosti (1841–1864), Srpsko učeno društvo (1864–1886), Srpska kraljevska akademija (1886–1947) i Srpska akademija nauka i umetnosti (1947–2011).
Tokom svog razvoja, Akademija je prošla kroz niz faza, kroz prelome i uzlete, od kojih su neki došli kao rezultat dramatičnih istorijskih preokreta, dok su drugi bili posledica unutrašnjeg vrenja i razmimoilaženja akademika. Ipak, Akademija se održala jer je, ne samo pravno već i praktično, zauzimala važno mesto u razvoju srpske nauke.
Razvijajući se od 1841. godine, iz Društva srpske slovesnosti, a potom iz Srpskog učenog društva, Srpska kraljevska akademija se po zakonu formira 1886. godine. Ona uspeva da preživi Prvi svetski rat i traje do 1942, kada je tokom okupacije njen zamrznut, pa ponovo obnovljen 1944.
Tokom većeg dela tog perioda, Akademijom predsedava Aleksandar Belić, koji će ostati njen predsednik i posle Drugog svetskog rata… U jesen 1944, po nalogu rejonske milicije, sa zgrade Akademije se skida tabla sa dotadašnjim nazivom i briše se reč “kraljevska”.
Novi naziv je Srpska akademija nauka. Ipak, Akademija će tek 1947. definisati svoj novi status i tada dolazi do velikih lomova, deo članstva i predsednik daju ostavke, ali se vraćaju odlukom Vlade NR Srbije.
Tada će Akademija biti uspostavljena novim zakonom, kada počinje četvrta faza njene istorije. Krajem osamdesetih, uoči i nakon sloma Jugoslavije, Akademija je prošla kroz još jedan istorijski preokret, da bi tek nakon 2003. ponovo zauzela kurs vodeće naučne ustanove u zemlji.
Odeljenja Akademije
Po zakonu iz 2011. godine, Srpska akademija nauka i umetnosti zauzima vrh piramide u naučnoistraživačkoj delatnosti u Srbiji. Danas se Akademija sastoji od više odeljenja u kojima je organizovan rad po oblastima istraživanja akademika:
Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka; Odeljenje tehičkih nauka; Odeljenje medicinskih nauka; Odeljenje jezika i književnosti; Odeljenje društvenih nauka; Odeljenje istorijskih nauka; Odeljenje likovne i muzičke umetnosti
U sastavu Akademije su i ogranak u Novom Sadu, Centar u Kragujevcu, Centar u Nišu, zatim više različitih instituta, kao i fondovi i zadužbine.
Dosadašnji predsednici
Josif Pančić (1887–1888), Čedomilj Mijatović (1888–1889), Dimitrije Nešić (1892–1895), Milan Đ. Milićević (1896–1899), Jovan Ristić (1899), Sima Lozanić (1899–1900), Jovan Mišković (1900–1903), Sima Lozanić (1903–1906), Stojan Novaković (1906–1915), Jovan Žujović (1915–1921), Jovan Cvijić (1921–1927), Slobodan Jovanović (1928–1931), Bogdan Gavrilović (1931–1937), Aleksandar Belić (1937–1960), Ilija Đuričić (1960–1965), Velibor Gligorić (1965–1971), Pavle Savić (1971–1981), Dušan Kanazir (1981–1994), Aleksandar Despić (1994–1998), Dejan Medaković (1999–2003), Nikola Hajdin (2003–2015), Vladimir S. Kostić (2015-2023) …
