IZBORNI CUNAMI 2022.: Da li će broj kandidata za predsednika Srbije oboriti REKORD iz 1990. godine?

PIŠE: Vladan Dinić, glavni urednik Svedoka

Zasad se SIGURNO zna: na glasačkom listiću za izbor predsednika Srbije, 3. aprila 2022. godine naći će se: Boško Obradović (Dveri), Milica Đurđević-Stamenkovski (Srpska stranka Zavetnici), Miloš Jovanović (koalicija NADA), general u penziji Zdravko Ponoš (Stanka slobode i pravde), Srđan Škoro, novinar, istoričar (samostalni kandidat), Miša Vacić (Srpska desnica), još sigurnije aktuelni predednik države Aleksandar Vučić, sasvim moguće Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, a pominju se i Dobrica Veselinović (Ne davimo Beograd), Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, dr Vojislav Šešelj, lider Srpskih radikala još se premišlja, a shodno našem mentaliteu, a po principu -“svako može da bude predsednik Srbije i selekor fudbalske reprezentacije), izvesno je da će se lista – produžiti…

Nadam se, ne i u nedogled!

Razmišljajući o mogućim i potencijalnim kandidatima za predsednika Srbije (očito je da sam zaludan!) ne znam zbog čega, ali znam zašto – setio sam se izbornog “cunamija” 9. decembra 1990. godine na prvim “demokratskim, slobodnim, višestranačkim izborima”, kad su se birališta

zatvarala kad „i poslednji gost ode“…

Tada, tih famoznih „devedesetih“ kad se, navodno, uvodila demokratija na ovim prostorima (a uverili smo se šta se dogodilo posle 5. oktobra!), kada je tadašnji „kralj ulica i trgova“ lider Srpskog pokreta obnove, novinar i pisac, s onako dugom i raščupanom kosom, pre je ličio na Raspućina, iliti da ne preteram – mladog Isusa Hrista, svojim usplamtelim govorima izvodio na desetine hiljada ljudi na trgove širom zemlje, činilo se da se nešto ZAISTA menja.

Opet, na tren da Vas podsetim na jedan događaj sa Vukovog mitinga u, mislim, zaječarskom kraju… Odžao je Vuk svoj plamteći govor, ljudi su u njega gledali otvorenih usta, nisu treptali, a za oko mi je upao jedan stariji čovek, koji kao da nije glasao…

-Deda, kako Ti se sviđa moj program i program SPO, upita ga Vuk Drašković?

Deda: Alal ti vera!

Vuk: A deda, a za kog ćeš da glasaš?

Deda: Za Slobu!!

Vuk: Pa, kad ćeš deda za mene?

Deda: Pa kad budeš vlast!

Ovo nije ni skeč, ni novinarska patka, ovo sam objavio tada u Novostima plus!

PROČITAJTE JOŠ: VENECUELA OTKAZALA: Evropa ostala bez novih pošiljki nafte

Istina, rezulta izbora je bio onakav, kakav se i predviđao, kako je i Deda rekao Vuku.

Nije bilo iznenađenja: Slobodan Milošević je OSVOJIO – 3.285.599 glasova ili 65,34 odsto od izašlih, a favorit ulice i trgova Vuk Drašković (SPO) „samo“, ali za današnje opozicionare nedostižnih – 824.674 glasova, ili 14,48 odsto!

I za dugo zaseo na Andrićevom vencu…

U međuvremenu, mnogo toga se dogodilo, desilo, promenilo, ali, evo sad, tri decenije i kusur godina docnije – najviše se promenio upravo moj tadašnji veliki prijatelj i drugar Vuk Drašković… Od patriote (kako je tih devedesetih izgledalo) dogurao je do zakletog EUROpejca… od nekrunisanog kralja trgova i mitinga, do rado viđenog i nobl gosta u mnogim zapadnim ambasadama!

Moguće je da Vuku neće ove reči biti po ukusu, ali On zna, ili bar verujem da se seća, svog, zaista, po meni velikog doprinosa u svitanju demokratije na ovom parčetu brdovitog Balkana, i koliko sam tada, u novinama u kojima sam činio sve što je bilo u mom domenu, da se to što Vuk priča, kazuje i govori… Čuje.

Ali, sad smo stariji tri decenije i kusur otad, a u Srbiji su na scenu i oni koji bi da grade, ali mnogo više onih koji bi samo da ruše…

Bićemo, 3. aprila u prilici da s olovkom u ruci odredimo najnoviju budućnost, jer kažu glas naroda je glas Boga, a Bog, verujte mi, ja verujem, ipak sve vidi, a neki nebeski geometar meri…

Ipak, da ne odlutam u prošlost, a već sam napisao da mi je prošlost duža od budućnosti – olovku u ruke, pamet u glavu… Imaćemo mnogo kandidata, znanih i neznanih, dobrih i manje dobrih, rđavih i zlih, a među kandidatima ima i takvih…

Do 3. aprila, ja kao građanin, očekujem da nam kandidati KAŽU šta planiraju za Srbiju da urade, da nam ponude svoje viđenje rešavanja vekovnog problema Kosova i Metohije, da nam ponude plan kako ćemo da se izborimo za vojnu neutralnost, za opstanak Republike Srpske, Srbe u Crnoj Gori…

Dakle, očekujem šta će da URADE, a ne šta će da RUŠE.

PROČITAJTE JOŠ: PRLJAVA IGRA: Izveštavanje zapadnih medija o Beogradu i Prištini

Uz izbor predsednika tog dana, 3. aprila biramo i novi sastav parlamenta i to je i prilika da Parlament Srbije usisa novu i svežu krv, nove ljude i nove ideje, da se sadašnjem sastavu zahvalimo i odlazak u političku penziju…

Da u parlamentu sede ljudi-poslanici koji imaju svoj dignitet i svoje – ja.

Lično se nadam da će posle trećeg aprila da se promeni i stanje u medijima, da na tržištu štampe ako još uopšte postoji, opstanu oni mediji koji su kvalitetni, profesionalni, informativni, a ne većina sadašnjih medija (sve jedno da li koji podržavaju vlast ili opoziciju) u kojima je sveto pravilo „čuti i drugu stranu“ NAJSTOŽIJE – ZABRANJENO.

Da bih malo „olakšao temu“, evo Vam REZULTATA izbora za predsednika Srbije od 9. decembra 1990. godine, i kompletne liste učesnika od kojih su mnogi „igrali“ po pravili Pjera Kubertena „važno je učestvovati“. Pogledajte imena. Dobro. Jer ja, kažem, nisam neobavešten, ali bar za 20 „kandidata“ sa te izborne liste ni tada, ni sada nisam – čuo.

A, vi?!