Smederevo – U Muzeju u Smederevu otvorena je izložba pod nazivom « Put na Istok kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoru», čiji su autori dr Snežana Cvetković, muzejska savetnica i Dejan Vukelić, istoričar umetnosti. Ideju i inspiraciju dobili su iz knjige ađutanta kralja Milana i njegovog saputnika na putovanju na Istok 1889. godine, pukovnika i docnijeg generala Mihaila Rašića, koju je on pod nazivom « Sa Nj. V. Kraljem Milanom na Istoku» objavio 1891/1892. godine.
Živopisno putovanje odvijalo se u vremenskom periodu od 17. marta do 13. juna 1889. godine, prema starom kalendaru.
U pratnji najbližih saradnika kralj Milan je pod pseudonimom „grof od Takovaˮ, krenuo na hadžiluk u Svetu zemlju, sa usputnim zadržavanjem u Carigradu, Bejrutu i Damasku.
Kada je otvorena beogradska železnička stanica 1884. godine kralj Milan je bio prvi putnik. Pet godina kasnije će sa tog istog mesta krenuti na hadžiluk. Danas ta železnička stanica više ne postoji. Kada je krenuo na to putešestvije, nije mogao da pretpostavi da će taj deo grada biti nosilac jednog arapskog duha prestonice, doduše, ne onog duha i kulture koju je on negovao. Posebno nije mogao da pretpostavi da će Damask, jedna od njegovih fascinacija na putu, biti granatiran od strane Izreala pre nekoliko dana. To otvara nova tumačenja i čitanja, rekla je dr Milica Božić Marojević, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ocenila je da baš zato što ovo nije postavka samo o kralju, dinastička i biografska, već topla priča o hodočasniku, te zato što ima i lokalni kontekst, ova izložba izaziva interesovanje publike.
Dr Nenad Makuljević, profesor Filozofskog fakulteta, kazao je da kralj Milan u Jerusalim dolazi zaista kao hodočasnik, na praznik Vaskrsenja, što ga razlikuje od ostalih stranih vladara, te da je je ovo putovanje za njega bio duhovni preporod.
Jedan od autora izložbe, Dejan Vukelić, rekao je da je bio veliki izazov napraviti izložbu o događaju iza koga nije ostalo mnogo materijalnih tragova, jer je nakon Majskog prevrata najveći deo pokretne imovine Obrenovića otuđen, i nije u Srbiji.
Koautorka izložbe, dr Snežana Cvetković iz Muzeja u Smederevu, rekla je da je priča „ Kralj hadžija” iz knjige Smederevca Milana Jovanovića Stojimirovića, „ Siluete starog Beograda”, inicirala autore da prirede ovu postavku. Govoreći o vezi kralja Milana Obrenovića i Smedereva, ocenila je da je tokom njegove vladavine taj grad doživeo najveći urbani razvoj – pored Dunava napravljeno je pristanište, kroz grad prošla železnica, podignuto je zdanje Okružnog načelstva u centru.
Iako letnjikovac Obrenovića u Smederevu nije bio njegova omiljena rezidencija, dolazio je u naš grad. Kamera je zabeležila kako lično fotografiše nezboravne prizore koji se pružaju iz smederevskih i kraljevskih vinograda, rekla je Cvetkovićeva i dodala da su Smederevci za kraljevu sahranu u manastiru Krušedol poslali venac sa natpisom „ Počasnom građaninu grada Smedereva”.
U izložbenoj postavci predstavljene su originalne fotografije sa putovanja, fotografije arapskog salona Starog dvora u Beogradu koje su preuzete iz nekoliko srpskih muzeja i Narodne biblioteke Srbije. Postavku upotpunjuje i niz razglednica i fotografija iz privatnih kolekcija.
Izložba će biti otvorena do 15. marta 2024. godine.
Foto: M.K.
Izvor: Politika
