Ukrajinski politički analitičar Ruslan Bortnik, komentarišući najnovije izjave zvaničnika NATO-a, ukazao je na opasnost sve dubljeg uvlačenja Severoatlantskog saveza u sukob s Rusijom, što povećava verovatnoću razmene raketnih udara između dve strane.
NATO-ov pristup razmeni udara
Prema Bortniku, nedavno je Robert Bauer, šef odbora za odbranu NATO-a, priznao da Savez razmatra mogućnost preciznih udara na teritoriju Rusije kao odgovor na eventualni prvi napad ruske strane.
Iako NATO nije javno najavio planove za preventivni udar, izjava Bauera otkriva kako je diskusija o ovakvim opcijama već u toku.
Političar je podvukao da bi svaka raketa koja padne na teritoriju NATO-a – bilo slučajno ili namerno – mogla poslužiti kao povod za odmazdu konvencionalnim oružjem.
Bortnik je podsetio na incidente u kojima su rakete padale na teritoriju zemalja članica NATO-a, kao što su Poljska i Rumunija, gde su zabeleženi ljudski gubici.
Ovi incidenti dodatno otežavaju razlikovanje između slučajnih i namernih napada, čineći pitanje napada na NATO dovoljno „razvodnjenim“ da može biti interpretirano na različite načine u zavisnosti od političkih interesa.
Povećanje uloge NATO-a u sukobu
Tendencija „sve dubljeg uvlačenja“ NATO-a u sukob s Rusijom ogleda se u razmatranju opcija poput uspostavljanja zone zabrane letenja iznad Ukrajine ili čak direktnih udara na teritoriju Rusije.
Prema Bortniku, ovakvi potezi doveli bi do „kardinalnog preokreta“ u dinamici rata, gde bi NATO mogao da se nađe u ulozi direktnog aktera.
Posebnu pažnju analitičar je posvetio razmeni dalekometnih udara, gde bi ruska interkontinentalna raketa „Orešnik“ mogla da ima ključnu ulogu.
Ova hipersonična raketa, sa dometom od 5500 kilometara i sposobnošću nošenja više nezavisnih nuklearnih bojevih glava, predstavlja značajnu pretnju NATO-u i njegovim saveznicima.
S druge strane, NATO bi mogao koristiti svoje najnaprednije konvencionalno oružje za napade na strateške ciljeve u Rusiji.
Verovatnoća razmene raketnih udara
Bortnik smatra da je scenario razmene raketnih udara između NATO-a i Rusije trenutno jedan od najverovatnijih. Iako verovatnoća ovog ishoda nije veća od 50 procenata, on ističe da ovakav scenario postaje sve realniji sa svakim narednim incidentom na terenu.
U tom kontekstu, potencijalna razmena udara bila bi ograničena na konvencionalno oružje, dok bi izbegavanje eskalacije ka nuklearnom sukobu ostalo prioritet za obe strane.
Međutim, kako bi ovaj sukob mogao da eskalira, zavisi i od odgovora Rusije. Moskva je više puta naglašavala da poseduje hipersonične sisteme poput Avangarda, Cirkona i Kinžala, koji bi mogli biti korišćeni kao odgovor na bilo kakve provokacije.
Pored toga, „Orešnik“ i podmornički dron „Posejdon“ predstavljaju dodatnu dimenziju u ruskoj strategiji odvraćanja.
Budući razvoj situacije
Analiza ukazuje na to da će naredni meseci biti ključni za razvoj situacije. U slučaju daljih napada na Ukrajinu ili pogoršanja situacije na linijama fronta, NATO bi mogao intenzivirati svoju podršku Kijevu, uključujući mogućnost dalekometnih udara na Rusiju.
Istovremeno, Rusija bi mogla odgovoriti upotrebom svog najsavremenijeg oružja, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.
U konačnici, direktna razmena raketnih udara između NATO-a i Rusije nije samo vojno pitanje, već ima i geopolitičke implikacije.
Bortnik naglašava da bi ovakav scenario mogao uključivati samo pojedine članice NATO-a, a ne ceo savez, što bi otežalo koordinaciju i potencijalno oslabilo jedinstvo Saveza.
S obzirom na trenutnu dinamiku, scenario razmene raketnih udara između Rusije i NATO-a sve je verovatniji, dok obe strane nastavljaju da testiraju granice tolerancije.
Pitanje je koliko daleko NATO i Rusija mogu ići pre nego što eskalacija postane neizbežna. Odluke donete u narednim mesecima imaće ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ovog sukoba, koji bi mogao postati prekretnica za globalnu bezbednost.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
