Ishrana utiče na vrste bakterija koje žive u crevima. Ove bakterije su povezane sa višestrukim zdravstvenim merama, uključujući kontrolu glikemije, koja je važna za regulisanje nivoa šećera u krvi, imunološki odgovor i kardiovaskularni faktori rizika.
Studije pokazuju da se crevne bakterije hrane hranom bogatom vlaknima. Istraživanja takođe pokazuju da bilje i začini sa visokim sadržajem polifenola — hemikalija sa antioksidativnim svojstvima — mogu uticati na crevne bakterije ili sastav crevnog mikrobioma.
U međuvremenu, sistematski pregled potrošnje orašastih plodova otkrio je da bademi, orasi, lešnici i pistacije povećavaju raznolikost crevnih bakterija. Do sada, međutim, nijedna studija nije ispitivala efekte kikirikija na mikrobiom.
Dalje proučavanje efekata dijetetskih agenasa kao što su bilje, začini i kikiriki na bakterije creva moglo bi pomoći u informisanju preventivnih strategija zdravstvene zaštite i terapije.
Nedavno su istraživači sproveli dve studije koje su istraživale kako konzumacija kikirikija, bilja i začina utiče na mikrobiom creva. Otkrili su da sva tri sastojka povećavaju raznolikost crevnih bakterija nakon samo 4-6 nedelja konzumiranja.
Da bi istražili efekte bilja i začina na mikrobiom, istraživači su angažovali 54 odrasle osobe prosečne starosti od 45 godina. Svi učesnici su imali gojaznost ili prekomernu težinu i imali su najmanje još jedan kardiovaskularni faktor rizika, kao što su povišena glukoza ili trigliceridi.
Istraživači su pružili 48 učesnika istu ishranu tokom četiri nedelje uz jednu od tri doze začina i bilja: 0,5 g dnevno, 3,3 g dnevno ili 6,6 grama dnevno.
Učesnici su jeli sve tri količine bilja i začina četiri nedelje sa dvonedeljnim periodom „ispiranja“. Začini su uključivali cimet, đumbir, kim, kurkumu, ruzmarin, origano, bosiljak i timijan.
Oni su dali uzorke fekalija na početku studije i na kraju svakog perioda dijete.
Istraživači su otkrili da konzumiranje 3,3 grama ili 6,6 grama bilja ili začina dnevno povećava nivoe bakterije Ruminokoka.
Najveći nivoi bakterija Ruminococcaceae primećeni su među onima koji su konzumirali najviše bilja i začina.
Za studiju o kikirikiju, istraživači su regrutovali 50 odraslih osoba koje su imale povišene nivoe glukoze natašte i bile su gojazne ili gojazne.
Zamolili su učesnike da konzumiraju ili 28 grama kikirikija ili krekera i sira svaki dan kao večernju užinu.
Svi učesnici su isprobavali obe dijete šest nedelja sa periodom ispiranja od četiri nedelje između. Istraživači su prikupili uzorke stolice od učesnika na početku studije i na kraju svake dijetetske intervencije.
Otkrili su da su oni koji su jeli kikiriki imali veći nivo bakterija Ruminococcaceae u uzorcima stolice od onih koji su jeli krekere i sir.
Oni su takođe primetili da su oni koji su jeli kikiriki takođe imali veći nivo Roseburia bakterije nego na početku studije.
Studije sugerišu da je Rouzburija povezana sa gubitkom težine i smanjenom netolerancijom na glukozu.
Da bi razumeli kako kikiriki i bilje mogu povećati raznolikost crevnog mikrobioma, MNT je razgovarao sa Henrikom Munch Roagerom, vanrednim profesorom na Odseku za ishranu, vežbanje i sport na Univerzitetu u Kopenhagenu, koji nije bio uključen u studiju.
„Manje povećanje raznolikosti mikrobioma creva moglo bi biti posledica bilja i začina koji deluju kao dodatni supstrati za crevne mikrobe jer su biljke i začini bogati polifenolnim jedinjenjima, koja mikrobi creva mogu da iskoriste za rast. To bi omogućilo da više različitih mikroba napreduje u gastrointestinalnom sistemu”, objasnio je on.
