Piše: Tomo Lovreković
Ne treba zaboraviti, iako zaboravljamo: pre Petog oktobra, na trgovima
širom Srbije, skandiralo se otadžbini i kralju. Zameralo se tad
odlazećem rukovdstvu na čelu sa Slobodanom Miloševićem što nije
dovoljno patriotsko i ne brine dovoljno o potrebama države: ne tajno,
glasno sa govornice.
A, onda su se mikrofoni ugasili, a vlast se „upalila“ i retorika je
zaboravljena: brzo su desni zaboravili „i gde je desno“, a oni
nacionalno osvešćeni se potrudili da svi budemo nacionalno
onesvešćeni.
Umesto miliona koji čekaju na granici samo da crveni diktator ode,
dobili smo divlji kapitalizam i milione, ali besposlenih, razočaranih i
napuštenih. Umesto sačuvanog Кosova, dobili smo izgubljeno Кosovo.
Umesto nacionalnog spasa, dobili smo spas od nacionalnog zarad njihovih
džepova.
Umesto velikih reči, pojavili su se mali Кolesari, Janjuševići, Đelići,
Vlahovići i družina. Jahači apokalipse brzo su zbacili nacionalnu
zastavu koja im služila za prevrat, a obukli onu plavu sa zvezdicama,
koja im služila za bogaćenje.
Ikonu Vladike Nikolaja zamenila je ikona Кarle Del Ponte: žaba se
kuvala, pa je na kraju i skuvana. Negde pre posluživanja, između
vidovdanske otmice predsednika i zakona o robovanju, nazvanom još i
Zakon o radu, desio se i taj nesrećni 12. mart. Umesto da promeni
kurs, zamazao je oči.
Nastavljeno je po istom, ali još oštrije i rigidnije. Zašto o ovome
pišemo danas?
Zato što i danas u Skupštini imamo one koji znaju da smo „svoji na
svome“ i velike „monarhiste“, koji od monarhističke kulture znaju dve
strofe pesme „Marširala kralja Petra garda“ i imaju određena saznanja iz
Bulajićevih filmova!
Već prvih postizbornih danas sve je bilo jasno: kakvi zaveti, kakve
krune? Daj sa ovima što priznaju genocid, daj sa ovima što bi da se
odreknu Srpske, nebitno – samo daj vlast. Osećaj već viđenog, zar ne?
Nacionalna osećanja još jednom su samo kupon za lično bogaćenje i korist
– postoje dok si pred skupštinom, gube se kad si u njoj. Do tada su
predmet ideala, posle su predmet trgovine.
Ali, dobro, bitno da su oni principijelni, za razliku od Vučića.
Principijelni i u govorima na mitinzima i u trgovini iza: jer jedini
princip je lična korist. Nacionalne nema.
