Veliki tekst britanskog Tajmsa o Vučiću u kojem mu se lepe najgore etikete a istovremeno ukazuje da je on jedina šansa za „dogovor o Kosovu“ (pri čemu se misli na srpsko priznanje secesije)
U opširnom tekstu koji je u petak popodne objavio londonski list „Tajms“ opširno se analizira pozicija i uloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Balkanu. Kroz tekst se provlače najmanje tri stvari.
Prvo – kao i gotovo svi tekstovi (posebno u poslednje vreme) objavljeni na Zapadu, sve se stavlja u jedan dobro poznat okvir: da je Kosovo već nezavisno, da samo Srbija uz pomoć Rusije opstruiše tu nezavisnost (a ne pominje se da preko 100 zemalja ne priznaje albanske separatiste), te kako je Srbija ruski saveznik, Putinov igrač i destabilizujući faktor (a ne spominje se šovinizam Albanaca, Hrvata i Bošnjaka kao i kršenje prava Srba svuda u regionu, mimo kako evropskih tako i zakona zemalja u kojima Srbi žive).
Drugo, provlače se iste teze sagovornika sa Zapada koji bi isključivo negativno, ili, u najboljem slučaju „malko više neutralno“ rekli nešto o Srbiji.
Treće, i pored činjenice da se pravi slika Aleksandra Vučića kao nacionaliste i „lošeg momka“, ipak se sugeriše da bi on mogao da bude neko sa kime bi, ipak, mogao da se napravi „dil“. Ovo poslednje sugeriše na jednu ideju: da će Vučić biti predstavljen kao „dobar“ za ono što bi navodno trebalo da učini u vezi sa Kosovom („ubedi Srbe da koegzistiraju sa bivšom pokrajinom“, kako piše u tekstu), ali se isto ostavlja više nego jak naglasak da je reč o nekome ko ne pripada Zapadu i na koga mogu da se svale sve krivice i optužbe.
Još jedna stvar, međutim, upada u oči: i u ovom tekstu, kao i u tekstu Si-en-en-a, stoji da su se redakcije obratile srpskim vlastima za intervju, a da odgovor nisu dobili. To je stara praksa srpskih političara da ne odgovaraju na upite zapadnih medija, kada procene da im to ne odgovara. Ipak, čini se da je to pogrešno jer, svaka prilika da se probije makar i jedna reč sa srpske strane ne bi trebalo da se propusti. A Srbija ih propušta već 30 godina i do dana današnjeg nije našla niti jedan mediji ili novinara od ugleda preko koga bi ipak mogla nekad da plasira nešto u svoju odbranu.
U narednim redovima prenosimo kompletan tekst Tajmsa, pa vi sami procenite.
Naslov: Aleksandar Vučić: Kapone Balkana ili jedina nada za mirovni sporazum o Kosovu
Autor članka je britanski novinar Tom Kington, dopisnik Tajmsa (i „Difens njuza“) iz Rima.
Tekst:
U Srbiji, neka od najoštrijih mišljenja o Aleksandru Vučiću, predsedniku nacije, dolaze od onih koji ga najduže poznaju.
„On je spoj Al Kaponea i Vita Korleonea“, rekao je Srdan Milivojević, poslanik opozicione Demokratske stranke koji Vučića poznaje 30 godina. „Vučić nije nikakav patriota, nikakav nacionalista i demokrata, njega zanima samo neograničena, nekontrolisana vlast.
Međutim, dok kritičari optužuju Vučića da je ubijao srpsku demokratiju i udružio se sa kriminalcima, on je, često od strane istih skeptika, viđen kao jedina nada za stabilnost na Balkanu.
Američke i evropske diplomate, koje ga vide kao jedinu ličnost koja može da ubedi Srbe da koegzistiraju sa bivšom pokrajinom Kosovo, trpeli su da vređa Zapad, podgreva srpski šovinizam i ulaguje se predsedniku Putinu.
Ali mnogi se pitaju: da li biste kupili balkanski mirovni sporazum od ovog čoveka?
Vučić je uvek odbijao da prizna nezavisnost Kosova, insistirajući da pokrajina ostaje srce Srbije, i obećao je da će zaštititi etničke Srbe koji tamo žive. Teške tenzije eksplodirale su ove godine nakon opštinskih izbora na Kosovu, od kojih su neke bojkotovali lokalni Srbi. Kada je Kosovo postavilo gradonačelnike etničkih Albanaca, izbili su problemi i raspoređene su mirovne snage UN.
Međusobno nepoverenje dva suseda jedno u drugo nije samo lokalna poteškoća na Balkanu. Srbija se dugo oslanjala na svog saveznika u Moskvi, a nezavisnost Kosova zagovaraju SAD i EU, čineći tenzije još jednim izrazom posrednog sukoba između Rusije i Zapada.
Ališa Kerns, predsednica Komiteta za spoljne poslove, izrazila je svoje sumnje u vezi sa Vučićem u otvorenom pismu prošlog meseca koje je potpisalo 56 parlamentaraca iz Evrope i SAD. Ipak, on je čovek od koga Zapad želi da normalizuje odnose sa Kosovom, koje se odvojilo od Beograda 1999. nakon što su srpski masakri pokrenuli NATO bombardovanje.
„Sve vreme čujete da je Vučić jedina opcija“, rekla je Kerns. „Mi kažemo: ’Neka igra svoju igru, neka iskorišćava etničku napetost, tajno je sa nama‘ — ali on je iredentista [traži povratak izgubljene teritorije].“
Ona je ukazala na Vučićevo odbijanje u martu da potpiše sporazum o Kosovu uz posredovanje SAD i EU, kada se našalio: „Imam strašne bolove u desnoj ruci. . . Očekuje se da će taj bol trajati četiri godine.“
Kernsova je rekla da „ne želi da kazni Srbiju“, ali da ima problem što SAD i EU kritikuju odluku Kosova da u aprilu održi izbore u srpskim većinskim oblastima.
„Kosovo je tučeno motkom, ali Srbija je u septembru potpisala bezbednosni sporazum sa Moskvom, poslala je dva ministra u Rusiju u poslednjih šest meseci i nije sankcionisala Rusiju, Iran ili talibane“, rekao je Kerns. „Zašto ne prozivamo Srbiju?“ [Ove teze je Kernsova prvo obhavila na platofmi X (ranije Tviter), ali je prvo napisala kako Srbija navodno kupuje 20.000 dronova od Irana, a onda je izmenila objavu, obrisavši podatak o dronovima i napisala o sastanku srpskih zvaničnika sa predstavnicima Irana – napomena „Afera“].
U tipičnom ljutom stilu, Vučić (53) je uzvratio, poručivšii Kerns: „Vodimo istragu protiv vas da vidimo ko vas finansira“. [Autor, naravno, nije dao kontekst za ovaj deo i, recimo, ukazao da Ališa Kerns redovno tvituje isključivo negativne komentare o Srbiji i Srbima, kao i da na drušvenim mrežama deli objave koje su plasirane sa profila za koje je dokazano da je reč o izmišljenim imenima koji tvituju isključivo proalbanske podatke – napomena, „Afera“.]
Kernsova je rekla da je to pokazalo „vrlo jasnim da on smatra da je shodno da preti poslanicima“, dodajući da je porast anonimnih pretnji upućenih njoj otkako je Vučić dao izjavu dovela do toga da je morala da pojača svoje obezbeđenje.
Vučićev ispad nije bio iznenađenje za Borka Stefanovića, poslanika srpske opozicione Stranke slobode i pravde, čiji je pokušaj da Srbija sankcioniše Rusiju srušen od strane vlade.
„Pripadnike opozicije redovno psuju i vređaju u parlamentu i nazivaju ih državnim neprijateljima na vladinim TV kanalima koji se finansiraju državnim oglašavanjem“, rekao je Stefanović, koga su muškarci povezani sa Vučićevom strankom na skupu opozicije 2018. do besvesti pretukli metalnom šipkom.
„Između pro-Vučićevih TV informativnih biltena nalaze se rijaliti programi u kojima glume dileri droge i ubice koji su pretvoreni u heroje, koje gledaju legije gledalaca u zemlji koja gleda više televizije nego bilo gde u Evropi posle Rumunije“, rekao je on.
Nisu svi Srbi srećni — hiljade su izašle ovog proleća na ulice da protestuju protiv dva masovna ubistva, koja su dovedena u vezu sa nasiljem u javnom životu. „Srednja klasa je živela u balonu, tvrdeći da me politika ne dira. Taj mehur je pukao sa pucnjavom, kada su shvatili da je to povezano sa nasiljem koje neguje vlast“, rekao je Stefanović.
Protesti su se pokazali kao najveći izazov do sada za Vučića, koji je počeo da se bavi politikom 1990-ih kao ministar pod Slobodanom Miloševićem, srpskim liderom koji je kasnije suđen za ratne zločine posle balkanskih ratova koji su razbili Jugoslaviju. Milošević je umro u ćeliji 2006. dok mu je suđeno u Hagu.
Od stupanja na dužnost 2014. proevropski konvertit visok 6 stopa i 6 inča, Vučić je ponovo skliznuo u propagandu srpskog nacionalizma, prvo kao premijer, a zatim kao predsednik.
Stefanović je rekao da se Vučićeva vladajuća Srpska napredna stranka drži na vlasti tako što preti otkazima zaposlenima u državnim kompanijama ukoliko ne glasaju za to, i dajući zaposlenje članovima koji imaju kartice. „Ljudi se pridružuju stranci u nadi da će dobiti posao, zbog čega ona ima 700.000 članova“, rekao je on. Vučić nije odgovorio na zahtev Tajmsa za intervju.
Njegova vlada je takođe optužena da regrutuje nasilne fudbalske huligane da prebijaju protivnike, mračni svet koji istražuje istraživački novinar Stevan Dojčinović, ali tu tvrdnju je Vučić uvek negirao.
„Počelo je tako što su huligani korišćeni kao paravojne grupe tokom rata na Balkanu“, rekao je Dojčinović (38), bivši pisac pank fanzina koji je pomogao u osnivanju Srpske mreže za izveštavanje o kriminalu i korupciji. „Od tada im tajne službe Srbije nude zaštitu kada im zatreba gotovina.
U svojoj tesnoj kancelariji u Beogradu, Dojčinović vadi debelu fasciklu u kojoj se nalaze kopije pro-vučićevih tabloida, prepune pogrdnih članaka o novinaru, da pokaže kako vlast koristi prijateljske medije protiv svojih neprijatelja.
„Ponekad sam pet puta mesečno na naslovnim stranama, optužen da radim za CIA, mafiju ili francusku obaveštajnu službu i da posećujem S&M klubove“, rekao je Dojčinović (38) i dodao: „Koriste izveštaje bezbednosnih službi, koji su stari. Momci iz stare škole, koji nisu reformisani od komunizma.”
U nedavnom pokazivanju nestrpljenja prema Vučiću, SAD su sankcionisale njegovog šefa obaveštajne službe Aleksandra Vulina, optužujući ga za veze sa organizovanim kriminalom i trgovinom drogom i oružjem.
Američki Stejt department je takođe tvrdio da Vulin pomaže Rusiji da poveća svoj uticaj na Balkanu – što nije iznenađenje za beogradsku zajednicu antiputinovskih ruskih emigranata čije je kretanje ograničeno jer ih srpska vlada proglašava „bezbednosnim rizicima“.
Pitanje za zapadne diplomate je da li će Vučić slediti Putinov ekspanzionistički plan i nastaviti da se bavi Balkanom ili se na njega može osloniti da potpiše sporazum o Kosovu.
Kirnsova je sugerisala da on nije jedina nada za Zapad, ukazujući na nedavne proteste, koji, kako je rekla, „sugerišu da ima mnogo više ljudi koji žele da traže stabilnost u Srbiji nego što bismo [mislili]“.
Nešto drugačijeg mišljenja je Ser Ajvor Roberts, koji je bio britanski ambasador u Jugoslaviji od 1994-97. „Intervencija Kernsove nije od pomoći — Srbi ne reaguju na pritiske, samo se još više ukopaju“, rekao je on. „Vučić je jedini šou u gradu i to sa popriličnom prednošću i samo je fantazija pomisliti da neko drugi može da zauzme njegovo mesto“.
Čak je i Nataša Kandić, srpska osnivačica Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, koja je dobila priznanje za istraživanje srpskih ratnih zločina, rekla da Zapad mora da ostane uz Vučića. „On svakog dana ponavlja svoju tvrdnju da je Srbija okružena neprijateljima i da Evropa, posebno Nemačka i Velika Britanija, podržavaju Kosovo, ali jednostavno ne vidim nijednog drugog srpskog političara koji ima moć da pregovara o dogovoru“.
Izvor teksta: The Times
Oprema: Afera / A. Chatten
