Sasvim solidnu pažnju javnosti izazvao je BIRN-ov dokumentarac pod nazivom “Desno, desnije” koji se uz standardni autošovinistički i građanerski narativ bavi konzervativnom političkom scenom u Srbiji i analizom iste, a koji je emitovan u udarnom terminu na N1 televiziji.
Uprkos odličnoj produkciji i dinamičnoj postavci filma, nije teško uočiti da su autori u svom maniru potpuno izbegli bilo kakvu objektivnost, uz tendeciozno “sečenje” sagovornika i montažu tako da se dobije željeni kontekst i uz katastrofalan izbor sagovornika prograđanske orijentacije, sa ciljem da se nametne mišljenje umesto da se utvrde činjenice.
Čitav narativ sastoji se iz dve koncepcijske celine: da se Srbija naglo i dirigovano okreće ka ekstremno desnom sektoru, ali i da je taj proces dirigovan od strane predsednika Vučića direktno, kao i da posredno ili neposredno, kroz zakulisane radnje kontroliše navodno konzervativnu opoziciju.
U nategnutim stavovima, autori i sagovornici pokušavaju da dokažu kako upravo SNS stoji iza formiranja i uspona Zavetnika, da su Dveri pod kontrolom naprednjaka o čemu su pričali i neki drugi opozicioni lideri, kao i da je POKS osnovan, pocepan i umiren iz iste te kuće.
Oni apostrofiraju i inertnost Miloša Jovanovića i DSS-a, odnosno njihovo neučestvovanje u žutim protestima i pokušajima obojenih revolucija kao očigledan znak toga ko im je gazda.
Dok su neodrživim tezama i stavovima, potkrepljenim isključivo “rekla-kazala” i “čuli smo od strine, a ona zna” argumentima pokušali da dokažu nedokazivo, u potpunosti su zaboravili da pokažu ulogu najdražeg i najboljeg Šolakovog ortaka.
Naime, u filmu koji traje preko sat vremena, nigde se ne spominje sumnja da je upravo Dragan Đilas prljavim novcima svojevremeno uvukao Boška Obradovića u prožuti i ideološki mu suprotan “Savez za Srbiju”, kao i da je Obradović uživao veliko poverenje i podršku Đilasa i drugih pod njim koji su na skroz drugom ideološkom polu.
Ne spominje se ni da Milica Đurđević Stamenkovski dobija sve više vremena na Šolakovim televizijama i da je redovan gost Nove S i N1, gde je to nekada u potpunosti bilo nezamislivo i gde bi urednici i novinari takvu ideju primili sa gađenjem i prezirom.
Potpuno je prećutana činjenica da su po nalogu Đilasa i Šolaka ovi, kako ih BIRN naziva ekstremisti, ili spremni da preuzimaju vlast u Beogradu sa Lazovićem i drugima od kojih su ideološki udaljeni svetlosnim godinama, u čemu na kraju ipak nisu uspeli.
Očigledno je da oni kojima drugima nabacuju tabloidni, neobjektivni i neetički karakter, upravo sami tako deluju i komentarišu odraz u ogledalu. Još je očiglednije da BIRN, kao deo šire hobotnice, po nalogu stvarnost posmatra isključivo kroz Đilasove žute naočare.
Afera/T.L.
