Piše Milorad Кomrakov
Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore i Ambasade Ukrajine, u Crnu Goru dnevno dolazi do 300 državljana iz ove zemlje i do sada ih je preko 8.000, izjavila je otpravnica poslova Natalia Fialka i dodala da će taj broj dalje da raste. Prema podacima Ujedinjenih nacija, iz Ukrajine je do sada izbeglo više od tri miliona ljudi, najviše u Poljsku i Rumuniju. U koje zemlje idu izbeglice: 1,9 miliona u Poljsku, 453.000 u Rumuniju, 337.000 u Moldaviju, 264.000 u Mađarsku, 213.000 u Slovačku, 143.000 u Rusiju… Preciznog podatka koliko je ljudi iz Ukrajine došlo u Crnu Goru od početka sukoba – nema.
Prema dobro obaveštenim izvorima portala Afera iz Budve, Ukrajinci svakodnevno pristižu na crnogorsko primirje. Prema nekim procenama taj broj se sada bliži cifri od 10.000 izbeglica. Najviše ih je u Budvi, javlja naš reporter N.N. Ističe da su većina mladi, ili sredovečni bračni parovi, biznismeni koji imaju dosta novca i skupocene automobile. Oni iznajmljuju nekretenine i do godinu dana unapred, svedoče meštani. Zakupljuju one najskuplje apartmane pa je cena zakupa nekretnina na crnogorskom primorju drastično skočila. Cena kvadrata u zakupu, pričaju žitelji Budve, Petrovca, Bečića, Bara, Tivta sada znatno prelazi 1500 evra! Međutim, isustva sa bogatim Ukrajincima, što se održavanja apartmana tiče, pričaju meštani, nisu pozitivna.
Mnogi se žale na njih. Priča se da su aljkavi, ponekad osioni, bahati, nekulturni…Naravno, ovo su ekstremi, ne verujem da su svi baš takvi! A kao izbeglice, imaju povlašćen status i Crnogorci ih, kažu, drže kao malo vode na dlanu. Ukrajinske izbeglice u Crnu Goru najviše ulaze iz Srbije, preko graničnog prelaza Dobrakovo, zatim preko Debelog brijega i preko aerodroma u Podgorici. Znatan broj tih osoba već je dolazio u Crnu Goru na letovanje. Vlada Crne Gore je odlučila da na period do jedne godine odobri privremenu zaštitu osobama iz Ukrajine koje ne mogu da se vrate u tu zemlju, a bile su prisiljene da je napuste zbog rata. Crnogorski zvaničnici saopštili su da je od početka ukrajinske krize u Crnu Goru, do početka aprila, stiglo 8.333 državljana Ukrajine, od kojih je trenutno 5.666 u državi, dok je 2.667 izašlo iz nje. Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Zoran Miljanić rekao je za TVCG da je većina izbeglica iz Ukrajine smešteno kod rođaka i prijatelja, te da ima i onih koji u Crnoj Gori imaju svoje nekretnine. Prema njegovim rečima, Crna Gora ima dva prihvatna centra za izbeglice, na Božaju i u Spužu, koji imaju 164 smeštajne jedinice.
Širom Crne Gore, lokalno stanovništvo, Rusi i Ukrajinci ujedinjeno pomažu izbeglicama koje stižu u ovu zemlju. Crveni krst u Budvi od prvog dana posećuje sve više ljudi iz Ukrajine kojima je potrebna pomoć. Izbeglice koje stižu u Crnu Goru pomoć mogu da zatraže u Crvenom krstu. Кako u pisanom odgovoru za BI Bi Si navode iz te organizacije, ljudi se najčešće javljaju za pomoć oko ostvarivanja prava boravka u Crnoj Gori, prava na obrazovanje za decu, kao i zdravstvenu zaštitu. Milica Vučinić iz Crvenog krsta u Budvi kaže da su ljudi koji dolaze „šokirani, potreseni, ali da ostaju dostojanstveni”.„Ne traže ništa, dok im ne ponudimo. Dolaze ovde, raspituju se za poslove, žele da rade bilo šta”, priča Vučinić dok na vrata organizacije u kojoj radi ulazi četvoročlana porodica. Upravo su stigli iz Ukrajine. Vidno su potreseni i izgubljeni. Pogled im luta. Izbeglicama iz Ukrajine koje stižu u Crnu Goru pomažu kako Ukrajinci koji već žive ovde, tako i Rusi, Belorusi i lokalno stanovništvo.
Tako se, često dešava paradoks, da na plažama duž crnogorske obale vidite, jedno pored drugih, ukrajinske izbeglice i Ruse, kako se kupaju zajedno. Nema podataka o eventualnim incidentima ili drugim oblicima mržnje i netrpeljivosti. Takvi slučajevi nisu zabeleženi.
Кada se doselila u Herceg Novi, mislila je da je to privremeno i želela je da se vrati kući.Tamo su joj prijatelji, porodica, imala je dobar posao. Međutim, njen suprug je tada, priseća se Elena, osetio da je najpametnije da odu. „Prve godine sam mislila da ćemo se vratiti. Posle toga sam imala sve više poznanika, počela sam da radim i sve je bilo lakše. „Ja razumem kako se osećaju ljudi koji sada dolaze. I nama je kad smo došli bilo teško, jer nismo znali jezik, nismo znali koliko ćemo imati novca, kako ćemo izdržati”, priseća se Elena, za Bi Bi Si.
Ove Ukrajinke su u Herceg Novom već nekoliko godina i sada sakupljaju pomoć za sunarodnike
Iako je prve godine želela čvrsto da se vrati rodnom gradu i životu na koji je navikla i koji je volela, danas je srećna što se to nije desilo. Život na crnogorskom primorju je, prema njenim rečima, primamljiv za Ruse i Ukrajince zbog klime, gostoljubivosti lokalnog stanovništva, a „mnogo je bolje i za odrastanje dece”.
