Intervju sa Žan-Klod Buskeom, Velikim Majstorom Velike Lože Francuske, u francuskom nedeljniku Le Figaro (24. oktobar 1998.)
Priredio: Vladan Dinić
Iako je “tajanstvenost” sastavni deo masona u celom svetu, očito da je krajem prošlog veka ipak nešto promenjeno! Pa su intervjue za medije počeli da daju i Veliki majstori Velike lože…Ovde prenosim francuski ugledni nedeljnik Le Fiagro i razgovor sa Velikim majstorom…
Figaro: Kako se postaje masonom? Da li je, recimo, dovoljno zakucati na vaša vrata?
Žan-Klod Buske: Postoje dva postupka da bi se ušlo u masoneriju. Prvi je da poznajete nekoga ko već pripada masonima i ko će vas predložiti za ulazak u bratstvo. To bi se, na određeni način, moglo nazvati i kumstvom i to je najčešći način regrutovanja. Drugi način je da se sami kandidujete, to jest, kako ste vi to kazali, da zakucate na vrata. Obično se posle konferencija, koje su otvorene za javnost, javlja puno ljudi upravo na taj način. Dovoljno je, recimo, da napišete pismo Velikoj Loži Francuske koja onda, automatski, zahtev prosleđuje lokalnim instancama.
F: Kako funkcioniše kumstvo pošto, po definiciji, postoji masonska tajna?
Ž.K.B: Mnogo se govori o masonskim tajnama i ljudi se vrlo brzo zatvaraju u taj mit tajnog društva koje se uvlači u sve pore društva. A takvi mitovi umeju da budu uznemirujući! Istina je da masoni u onome što rade snose veliki deo odgovornosti i zbog toga je nužno da sačuvaju određenu tajnovitost svojih radnji, ali po mom mišljenju taj mit je, ipak, preteran. Postoji, takođe, ”masonska tajna”, ali to je više simbolička tajna, neka vrsta obreda kojim se uvodi u tajnu. Taj ritual inicijacije odgovara stepenima misterije života.
Što se ostaloga tiče, u svakodnevnici nema tajni, ali se poštuju dva pravila: s jedne strane diskretnost, sa druge izbegavanje da se govori o masonstvu. Diskretnost je odlično svojstvo jer se na taj način ne traži od drugog da iznese svoje političko, religiozno, ili neko drugo mišljenje. Upravo je zbog takve suzdržanosti i poštovanja tog nepisanog pravila stradalo mnogo masona u Drugom svetskom ratu. Što se tiče izbegavanja da se govori o masonstvu, tu je pre svega reč o tajni uvođenja u red. Tu je, zapravo, reč o najdubljim ljudskim iskustvima koja se, kao takva, doživljavaju i duboko proživljavaju, ali se o njima ne govori. Eto gde, zapravo, prebivaju ”masonske tajne”. Svega ostalog što se tiče mi možemo da govorimo. Mene što se tiče, na svakoj javnoj konferenciji odgovaram na pitanja.
F: Da li su masoni sačuvali uticaj kakav su imali, recimo, pre Drugog svetskog rata?
Ž.K.B: Ako mislite na politički uticaj, ili ako je vaše pitanje bilo: da li masoni čine neku vrstu političkog lobija, moj odgovor je: ne. Možda je to bio slučaj u neka davna vremena, ali danas to nije ono što bismo mi želeli. Već smo se, u ovom veku, susretali sa onim što bismo mogli nazvati ”državna religija”, tako da bi stvaranje neke ”masonske države” bilo, zapravo, izdaja naših ideala. S druge strane žarko želimo da imamo uticaj na moralnom planu.
F: Kakav je Vaš odnos prema zakonima?
Ž.K.B: Naše se delatnosti tiču pre svega pojedinaca, a takvo držanje proizlazi iz stava da se ne mešamo u političke rasprave. Naravno, ništa nas ne sprečava da kažemo svoje mičljenje o politici, naročito kada vidimo da se pojavljuju opasnosti od rasizma ili ksenofobije. Mi pokušavamo da ljude održimo budnima. Sve to nije u suprotnosti sa našim programom, jer za nas to nisu politička, nego moralna pitanja. Velika Loža Francuske nema nikakvu ideologiju, ali brani vrednosti kakve su prava čoveka, na primer. Kad god su ta prava ugrožena, pa makar i zakonima, masoni dižu svoj glas i procenjuju da moraju da se umešaju kako bi svojim uticajem postigli određene učinke.
F: Da li je među masonima ugrožena duhovnost, kako se to tvrdi?
Ž.K.B: Znate, to je mišljenje koje postoji od kada postoje i masoni. Još u XVIII i XIX veku su nam predviđali propast na duhovnom, pa shodno tome i svim ostalim planovima. Kao što vidite nisu bili u pravu. Da bismo uopšte razumeli šta stoji iza takvih tvrdnji potrebno je podsetiti se šta se sve dešavalo u poslednja dva veka. U prošlom )19. veku, primedba autora) je građena demokratija, bio je to vek Prosvećenosti. Velika otkrića su se dogodila upravo u tom veku i došlo je do strahovitog progresa čovečanstva. Mnogi među velikim ljudima XIX veka bili su masoni. I u dvadesetom je bilo slično. Vidite, nače ime – zidari – nije slučajno: mi se bavimo konstruisanjem u najširem smislu, i u duhovnom i u materijalnom. Pa zato nije ni čudo što nailazimo na surevnjive glasove.
F: Kakvo je vaše stanovište kada je u pitanju primanje žena u masonsko bratstvo?
Ž.K.B: Naše se stanovište nije menjalo. Uvođenje žena u tajnu potpuno je isto, istog je kvaliteta kao i za muškarce. Istorijski gledano, Velika Loža Francuske je čak forsirala primanje žena i stvaranje ženskih loža. Smatramo da u tradiciji inicajice, uvođenja u red, ne sme da bude odvajanja. Nismo želeli da se krijemo iza tradicije koja bi povlastila muškarce. Ovde je reč o fenomenu koji ima dublje korene i koji dotiče same korene ljudskosti, same korene naše prirode. Eto zbog čega ostajemo odani tom principi neodvajanja.
F: Koja je razlika između vas i sekti?
Ž. K.B: Između sekti i masonerije ne postoji samo razlika, nego i fundamentalna suprotnost. Najpre, kao što sam kazao, masoni nemaju nikakvu ideologiju. Tome nasuprot, sekte svojim članovima nameću ideologiju na totalitaran, čak nasilan način. Potom, masonerija radi ”sada i ovde”, za ovaj svet i u ovom svetu, dok se sekste često upinju da ovaj svet negiraju, da ga odbace, što ponekad dovodi do kolektivnih samoubistava. Najzad, iz ovih razlika proističu i sve ostale. Sekte, na primer, pokušavaju da podanika iščupaju iz njegove profesionalne i porodične sredine, dok masonerija ulaže velike napore da od ljudi stvori upravo bolje građane.
Najpoznatiji masoni sveta
Amadeus Mocart, genijalni kompozitor; Andre Sitroen: Konstruktor automobila (1878-1935); Teodor Ruzvelt: Predsednik Sjedinjenih Država (1858-1919); Baron Tejlor: Francuski mecena (1789-1879); Džon Vejn: Američki glumac (1907-1979); Oskar Vajld: Britanski pesnik (1854-1900); Aleksandar Puškin: Ruski pesnik (1799-1837); Đovani Kazanova: Italijanski memorista (1725-1798); Dejvi Kroket: Heroj iz bitke kod tvrđave Alamo (1786-1836); Rađar Kipling: Engleski pisac (1865-1936); Klerk Gejbl: Američki glumac (1901-1960); Ludvig van Betoven: Nemački kompozitor (1770-1827); Luj Armstrong: Američki muzičar (1900-1971); Džordž Vašington: Prvi predsednik SAD (1732-1799); Volter: Francuski filozof (1694-1778); Frenklin D. Ruzvelt: Predsednik SAD (1882-1944); Oliver Hardi: Američki komičar (1892-1957) ; Rolan Dima: Predsednik Ustavnog suda Francusake…
