POLEMIKA: SRPSKE PODELE U NEDOBA
Piše: Vladan Dinić
Dok se država Srbija (predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Ane Brnabić) nalazi pod rafalnim, žestokim i besomučnim napadima vođa NATO tvorevine tzv. Kosova – zemalja Kvinte, dela EU zajednice, čudnim ponašanjem Bajdenovih jurišnika i neskrivenim navijanjem vlasti Olafa Šolca, jurišnika Aljbina Kurtija, Vljose Osmani, neskrivenih NATO lobista Darka Obradovića, supruge mu Biljane Shahrimanyan Obradovic, Nenada Čanka, Dragana Šormaza, Darka Trifunovića, eks ministra Radeta Baste, Zorane Mihajlović, novinara Zorana Ostojića, advokata Čedomira Stojkovića, raznih “Tuta i Muta” na vikendaškim uličnim protestima “protiv nasilja” u Beogradu (i blokadama važnih saobraćajnica), dotle se u, po difoltu, ili bi tako trebalo da bude – “najumnijoj srpskoj instituciji – Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, daleko od očiju javnosti, vodi “pravi rovovski rat” pismima o sudbini srca Srbije, okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije!
Ide se dotle da se čak tvrdi da pojedini članovi SANU rade direktno u korist politike Aljbina Kurtija i protiv Srbije?! Istina, iskusni akademici sede glave ne optužuju jedne da su izdajnici, drugi im ne pripisuju da su njihovi kritičari “patriote”, već posprdnije – da ne shvataju realnost?!
Pod “realnost” NATO lobisti smatraju da je KOSOVO nezavisna država, a oni drugi pak da je 16,2 odsto otete teritorije naše države i dalje – Srbija?!
OTVORENO PISMO AKADEMIKA ČASLAVA OCIĆA (18. JUNA2023.)
GENERALNOM SEKRETARU SANU AKADEMIKU NEBOJŠI LALIĆU:
KAKO I KO U SANU POMAŽE ALJBINU KURTIJU?
“U ovo prelomno vreme borbe za KiM, građani se s pravom pitaju zašto SANU, njeni odbori i njeni članovi, ne daju svoj veći intelektualni (pre svega, naučni) doprinos borbi za očuvanje KiM u Srbiji. A istina je da časni i kompetentni naučni istraživači u SANU na tome i te kako rade,
a i radilo se u SANU tokom poslednjih 30 godina.
Da pomenem samo neke naslove: Bogdanović, Dimitrije. Knjiga o Kosovu, Beograd 1986; Zbornik okruglog stola o naučnom istraživanju Kosova, Beograd 1988; Petrović, Ruža i Marina Blagojević. Seobe Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije (rezultati ankete sprovedene 1985–1996 god.), Beograd 1989; Nikić, Ljubomir. Kosovo 1389–1989. (izbor iz fondova Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti), Beograd 1990; Petrović, Ruža and Marina Blagojević. The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo i Metohija : Results of the survey conducted in 1985–1986, Belgrade 1992; Terzić, Slavenko, ed. Response to Noel Malcolm’s Book Kosovo: A Short History, Belgrade 2000. (Milorad Ekmečić, Đorđe Janković, Mile Bjelajac, Ema Miljković-Bojanić, Đorđe Borozan, Ljubodrag Dimić); Srbi na Kosovu i u Metohiji, Beograd 2004. (ur. Stevan Karamata i Časlav Ocić); Kosovo and Metohija. Past – Present – Future, Belgrade 2006. (Kosta Mihailović, ed.); Institute for Balkanology. Kosovo and Metohija: Living in the Enclave, Belgrade 2007. (Dušan Bataković, ed.); Kosovo i Metohija, Beograd 2007. (ur. Kosta Mihailović); Serbian Artistic Heritage in Kosovo and Metohija: Identity, Significance,Vulnerability, Belgrade 2017; Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji: istorija, identitet, ugroženost, zaštita, Beograd 2017, (ur. Dragan Vojvodić i Miodrag Marković); Predsedništvo. Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji: Prilozi članova i odeljenja SANU, Beograd 2018 (ur. Marko Anđelković); Kosovsko metohijski zbornik 1 do 8, Beograd 1990. do 2019. …
U poslednje vreme u SANU se pojavio specifičan problem da se ono što je finalni proizvod istraživanja ne objavljuje. Ko i zašto sprečava objavljivanje radova pojedinih („nepoćudnih“) članova SANU i njihovih saradnika, uglavnom članova Akademijinih odbora?
Kada je pre nekoliko godina otpočeo rad Akademijskog odbora za srpsko pitanje (AOSP) prijavio sam istraživački projekt i naučni skup o kosovskometohijskom pitanju (posebno: ekonomski, svojinski i demografski aspekti). Dve i po godine predsednik AOSP-a akademik
Vladimir S. Kostić (uz zdušnu asistenciju akademikâ Zorana Popovića, Koste Čavoškog i Stevana Pilipovića) sprečavao je da se taj projekt usvoji i naučni skup organizuje. Stvar je išla dotle da je akademik Kostić naknadno (posle osnivanja AOSP-a) imenovao (mimo Statuta) 18 novih članova Odbora (svi redom iz odeljenja prirodnih i tehničkih nauka s ukupnim brojem naučnih referenci o KIM, odnosno srpskom pitanju – ravnom nuli) kako bi „demokratskom većinom“ mogao da preglasa svaku varijantu mog predloga za održavanje naučnog skupa o KIM.
Kada su im posle 30 meseci ponestali (neretko tragikomični) „argumenti“, nevoljko su pristali da se skup održi. Skup je 25. februara 2022. održan u svečanoj sali SANU. Petnaestak istraživača (Časlav Ocić, Gojko Rikalović, Dejan Molnar, Milenko Dželetović, Bojan Dimitrijević, Dragoslav Slović, Mirčeta Vemić, Suzana Lović Obradović, Duško Čelić,
Velibor Džomić, Slobodan Vujić, Milinko Radosavljević, Jovan Kršić, Siniša Ljepojević i † Miodrag Skulić) saopštili su rezultate svojih istraživanja u desetak povećih (izvanredno argumentovanih i statistički dokumentovanih) radova: Kosovskometohijska napetost – par excellence strateško pitanje tipa paradoks; Glavne demografske i ekonomske promene na Kosovu i Metohiji u prve dve decenije 21. veka; „Kosovski“ dugovi i vlasnička prava srpskih investitora; Kartografska dokumentacija dokazuje da su Kosovo i Metohija od davnina pripadali srpskim državama; Kvazipravno kreiranje stvarnosti: Registar nepokretnosti na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine; Sedam modela pravne zaštite Eparhije Raško-Prizrenske Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji; Rudnički resursi Kosova i Metohije; Etnički Albanci na Kosovu i u Metohiji: Demografske promene 1948–2021; Kosovo i Metohija: Ambijent krize; Kosovskometohijsko pitanje: Nacrt predloga međunarodnog multidisciplinarnog projekta (Draft Proposal For The International Multidisciplinary Research Project) namenjenog akademijama nauka u „Regionu“), i Društvena preduzeća na Kosovu i Metohiji 1990. godine.Svi radovi (osim jednog) objavljeni su na engleskom jeziku s rezimeom na srpskom. Priložena je na 14 strana kratka bibliografija radova o KIM. Na kraju Zbornika je iscrpna statistika i dokumentacija, a na početku je (dvojezično) dat pozdravni govor Predsednika SANU.
Dana 2. marta 2022. godine na skupu (sedmočlanog) Odeljenja društvenih nauka, posle uvida u prelomljeni rukopis Zbornika i čitanja recenzija koje su potpisali akademici Časlav Ocić i Danilo Basta plus četiri univeritetska profesora (vidi dole!), jednoglasno je doneta odluka da se Zbornik objavi i da njegov urednik bude akademik Ocić. Članovi Odeljenja
društvenih nauka su akademici Tibor Varadi, Kosta Čavoški, Aleksandar Đ. Kostić, Danilo Basta i Časlav Ocić; dopisni članovi su: Alpar Lošonc i Pavle D. Petrović.
Istog dana akademik Čavoški uputio je ovu odluku Sektoru izdavačke delatnosti. Dana 3. marta 2022. stiže pismo od akademika Vladimira S. Kostića, koji u ime Predsedništva, čija sednica je tog dana (navodno) održana, suspenduje objavljivanje Zbornika o KIM.
Na to pismo sam odgovorio, ali me Predsednik nije udostojio nikakvom reakcijom. Stoga sam pismo predsedniku Kostiću obnarodovao najpre u septembru 2022, a potom 9. novembra 2022. godine. Opet – muk. Početkom 2023. ponovo sam uputio otvoreno pismo Predsedniku. Ponovo – muk.
Dana 30. aprila 2023. na mestu generalnog sekretara akademika Zorana Kneževića (koji je u međuvremenu izabran za predsednika SANU) zamenio je akademik Nebojša M. Lalić. Generalni sekretar nadležan je za izdavačku delatnost, stoga sam mu se (po preporuci novog predsednika SANU) obratio s molbom da omogući štampanje Zbornika o KIM. Uprkos odluke Odeljenja društvenih nauka SANU (v. gore!), generalni sekretar SANU gospodin akademik Nebojša M. Lalić odbija da sprovede odluku ODN-a o štampanju ove publikacije sve do današnjeg dana.
Nema, dakle, nikakve sumnje, g. akademik Lalić je taj koji objektivno radi za interese Aljbina Kurtija i za secesioniste na KiM. (Da li je i jedini, saznaće se uskoro.)
Dana 1. juna 2023. godine uputio sam akademiku Laliću sledeće pismo: SANU Akademik Nebojša Lalić, generalni sekretar SANU
Poštovani g. generalni sekretaru,
Dana 24. maja 2023. godine dostavio sam Vam dopis u kome sam detaljno objasnio da postoji Vaša dužnost da pristupite realizaciji štampanja zbornika Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja : zbornik radova s naučnog skupa održanog u SANU 25. februara 2022. godine. – Primljeno na 2. skupu Odeljenja društvenih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti 2. marta 2022. godine na osnovu referata akademika Danila N. Baste i Časlava Ocića i univerzitetskih profesora Gojka Rikalovića, Milenka Dželetovića, Bojana
Dimitrijevića i Dejana Molnara / urednik akademik Časlav Ocić. – Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 2022. – (Naučni skupovi, Knjiga 194, Predsedništvo, Knjiga 15; Akademijski odbor za srpsko pitanje. – Beograd 2022. // Economic, Ownership and Demographic Aspects of the Kosovo-Metohia Issue. – Proceedings of the Scientific Conference held at SASA on February 25th, 2022. – Accepted for Publication at the 2nd
Session of the Department of Social Sciencesof the Serbian Academy of Sciences and Arts, held on March 2nd 2022 after being reviewed by academicians Danilo N. Basta and Časlav Ocić and University Professors Gojko Rikalović, Milenko Dželetović, Bojan Dimitrijević and Dejan Molnar. – Editor Academician Časlav Ocić. – Serbian Academy of Sciences and Art. – Scientific Conferences Book 194. – Presidency Book 15. – SASA Committee for Serbian Question, Belgrade 2022.
Takođe sam istim dopisom objasnio da svako Vaše odugovlačenje u realizaciji štampanja zbornika objektivno služi secesionističkoj politici Aljbina Kurtija i njegovih zapadnih sponzora. Drugim rečima, ali da ne bude da niste razumeli, upravo to je smisao onog što sam Vam dopisom rekao. U prilogu sam Vam dostavio i Odluku Odeljenja društvenh nauka
od 2. marta 2022. godine. Odluka je za Vas nedvosmisleni nalog da se navedeni zbornik štampa.
Do dana slanja ovog mejla niste uopšte odgovorili na moj dopis.
Vidimo da albanski secesionisti ubrzavaju svoje aktivnosti, a Vašim nečinjenjem objektivno postajete saučesnik u njihovim namerama.
Tražim da bez odlaganja pristupite realizaciji navedene odluke Odeljenja društvenih nauka, a prema proceduri koju sam Vam podrobno u prethodna dva dopisa opisao. Ukoliko to ne učinite do 6. juna o.g. do 12 časova, i o tome me u pisanoj formi ne obavestite, potvrdićete da
radite, ne samo objektivno nego i subjektivno, za albanske secesioniste i onda ću podneti krivičnu prijavu protiv Vas nadležnom tužilaštvu.
S dužnim poštovanjem,
Časlav Ocić, red. član SANU
Očekujem da će se g. akademik Lalić pravdati na sve moguće načine, ali Zbornik neće štampati. I to je ta upornost odbrane albanskih interesa u SANU koja zabrinjava. I na žalost to nije od juče. U tom smislu notorna je (nenaučno zasnovana i protivustavna) izjava tadašnjeg (sada bivšeg, tačnije bivšeg) predsednika SANU akademika Vladimira S. Kostića data 18. oktobra 2015. u svojstvu predsednika SANU: „…u ovom trenutku jedina je politička mudrost na koji način sa nekim elementima dostojanstva napustiti Kosovo…“ koju je „overio“ na pravoslavni Božić 2021. godine.
Crna hronika „kosovskog boja“ u SANU dokumentovana je u zborniku SANU i kosovsko pitanje. Sto dokumenata, urednik akademik Časlav Ocić, Glas javnosti, Beograd 2021, XXVI + 518 str.
Najšira javnost treba da zna da učeni i časni ljudi u SANU stoje nepokolebljivo uz svoj narod i da daju svoj intelektualni doprinos borbi za KiM. I svakako treba da zna ko je taj, imenom i prezimenom, ko sprečava da ta podrška i rukovodstvu i građanima i našim sunarodnicima na KiM u vidu značajnih uvida i mogućih rešenja bude delotvorna.
Odsudna vremena zahtevaju veliku odgovornost. Ličnu, pre svega (u ovom slučaju akademika Nebojše Lalića), ali i institucionalnu. Čitaoci ovog otvorenog pisma neće pogrešiti ako zaključe da je reč o odgovornosti nove-stare uprave SANU.
Časlav Ocić, red. član SANU
U Beogradu, 18. juna 2023. godine
Predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti akademiku Zoranu Kneževiću:
Zašto se odmaže odbrani teritorijalnog integriteta Republike Srbije?
Zašto se podržava kosovski secesionizam i hrane velikoalbanske aspiracije?
Poštovani kolega Kneževiću,
Vaš intervju dat RTS-u ubrzo po Vašem izboru za Predsednika SANU (objavljen kao hronika na sajtu NSPM 11. aprila 2023. godine pruža mi valjan povod da Vam se obratim ovim pismom. U intervjuu ste pomenuli da se Akademija bavi pitanjem Kosova i Metohije “već 150 godina” u granicama svojih naučnih kompetencija i izrazili spremnost da se ona odazove pozivu na razgovor o Kosovu i Metohiji.
S obzirom na Vašu prethodnu funkciju generalnog sekretara SANU (a i člana Organizacionog odbora naučnog skupa Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja), poznato Vam je da je, u okviru delatnosti Akademijskog odboraza srpsko pitanje, 25. februara u svečanoj sali SANU održan veoma uspešan skup o Kosovu i Metohiji i da je pripremljen za štampui zbornik radova s tog skupa, čiji sam ja glavni urednik. Na osnovu urednih recenzija, među čijim potpisnicima su i akademici Časlav Ocić i Danilo Basta, a posle čitanja tih recenzija i uvida u rukopis Zbornika, Odeljenje društvenih nauka donelo je 2. marta 2022. godine jednoglasnu odluku o objavljivanju zbornika.
Odluka o tome upućena je i Sektoru za izdavačku delatnost. Iz teško shavtljivih razloga akademik Kosta Čavoški je tu odluku povukao (na prethodnom skupu Odeljenja društvenih nauka on je negirao da je to učinio!). Dakle, nastala je konfuzija – i u svakom slučaju štetna – situacija: odugovlačenjem sa štampanjem tog zbornika (ad calendas Graecas) odmaže se odbrani teritorijalnog integriteta Republike Srbije, odnosno podržava se kosovski secesionizam i hrane velikoalbanske aspiracije definisane Tiranskom deklaracijom.
Na ove opstrukcije štampanja zbornika radova s naučnog skupa Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja, može se izaći vrlo lako i vrlo brzo: predlažem da odobrite da rukovodilac sektora za izdavačku delatnost gospođa Snežana Krstić – Bukarica uputi zahtev za ISBN i CIP nadležnim institucijama (oba podatka se dobijaju najduže za dva dana), a takođe uputi zahtev za ponudu potencijalnim štamparskim preduizećima. U prilogu Vam šaljem rukopis zbornika (u kome sa skratio sažete na srpskom u oba slučaja), koji sadrži i elemente (podatke) za pomenute zahteve. Rukopis je u niskoj rezoluciji (kako bi mogao da se šalje običnom e-poštom). Podatke o ISBN i CIP-u, kao naziv štamparije, proslediću timu koji je prelamao knjigu. Čim unese tražene dopune “prelamačkitim” će pripremiti verziju s višom rezolucijom potrebnom za štampanje. Ta verzija će promtno (mojim posredovanjem) biti prosleđena Sektoru za izdavačku delatnost. Tu verziju (na CD-) Sektor može da uruči štampariji koja je dala najpovoljniju ponudu.
Uz malo dobre volje s Vaše strane, Zbornik Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja bi mogao da izađe iz štampe do kraja aprila 2023. godine. Stoga bih, još jednom, apelovao na Vas da bezodvlačno preduzmete potrebne mere da zbornik što pre ugleda svetlo dana, jer kao što znate, svako odugovlačenje sa štampanjem ovog Zbornika direktno šteti državnim i nacionalnim interesima, odnosno nastojanjima da se sačuva teritorijalna celovitost Srbije.
S dužnim poštovanjem
Časlav Ocić, red. član SANU
U Beogradu, 19. aprila 2023.
Otvoreno pismo redovnog člana SANU Časlava Ocića (tadašnjem) predsedniku SANU akademiku Vladimiru S. Kostiću (24. septembra 2022.) : Odugovlačenje štampanja zbornika SANU o KiM direktno šteti nastojanjima da se sačuva teritorijalna celovitost Srbije
* Otvoreno pismo redovnog člana SANU Časlava Ocića predsedniku SANU akademiku Vladimiru S. Kostiću
*Prva, skraćena verzija, nejavna, upućena 24. septembra 2022, na koju on do 9. novembra 2022. nije reagovao, a odbio je i da Ocića primi na razgovor, tako da je Ocić prinuđen da ovo pismo proglasi JAVNIM
Uvaženi Predsedniče Akademije,
U jednom od retkih trenutaka dokolice, pre neki dan, pročitah Zapisnik sa (elektronske) sednice Predsedništva SANU održane 3. marta 2022. godine. Posebno mi je bila zanimljiva tačka (Saopštenja) čiji ću deo (onaj koji se odnosi na analizu uspešnosti naučnog skupa o Kosovu i Metohiji održanog 25. februara u svečanoj sali SANU) – da bih izbegao optužbe za (tendencioznu) selektivnost – u celini ovde navesti (s mojim isticanjem i mestimičnim kratkim komentarima u fusnotama
/starosrpski: „spuštenicama“/ [1]):
„Predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić saopštio je prisutnima [2] da je u okviru rada Akademijskog odbora za srpsko pitanje, u SANU održan naučni skup Ekonomski, svojinsko-pravni [treba: svojinskopravni] i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja koji je vodio akademik Časlav Ocić. Ocena članova IO SANU koji su pratili skup [3] je da je on delom poslužio akademiku Ociću za to da zloupotrebi forum za ponavljanje poznatih stavova o kojima su se odredili relevantni organi SANU, uključujući i Skupštinu SANU, ne prezajući ni od direktnih provokacija [4] upućenih predsedniku SANU nakon njegovog otvaranja skupa, itd. U opsežnoj diskusiji [5] je ocenjeno [6] (bez ikakve želje da se bilo kom od učesnika oduzme pravo da slobodno misli [7] i da izražava svoje stavove) da je na skupu iznet niz stavova, uključujući i mnoge koji nemaju nikakve veze s predloženom temom skupa, da na njemu nije uzeo učešće nijedan član SANU osim organizatora [8] (što je posebno indikativno). Predsedništvo SANU je prilikom odobravanja ovog skupa bilo svesno da skupovi koje organizuje akademik Ocić nose dozu problematičnosti [9] za Akademiju, ali nije želelo da pribegne bilo kakvim zabranama [10] ili ograničenjima, u želji da se komunikacija među akademicima održi na neophodnom nivou akademske decentnosti, i snažno se zalažući za pravo slobodnog mišljenja i izražavanja svih stavova.
Međutim, Predsedništvo oseća potrebu da ukaže na nedopustivost ovakve
zloupotrebe akademijinih skupova radi plasiranja neosnovanih, netačnih i
neprihvatljivih stavova. Istovremeno potvrđeni su stavovi Predsedništva u vezi
sa ponašanjem i optužbama akademika Ocića [11]. Ponovo je ukazano na to da organi SANU neće više odgovarati na ovakve neosnovane optužbe akademika Ocića, ali da nije u duhu SANU da pribegava zabranama niti ograničenjima, već će zahtevati od njega da poštuje pravila ponašanja i principe rada SANU kao i svi drugi akademici i nadalje će svoj odgovor određivati prema njegovom odnosu prema tim pravilima i ponašanju. Takođe je zaključeno da izdanje koje bi trebalo da usledi nakon njegovog održavanja, treba da prođe kroz punu proceduru predviđenu
pravilima SANU.“
Kada sam Predsednikovo SAOPŠTENJE pročitao do kraja, video sam da njime dominira lični ton, ono je subjektivno (vidi se da je to uradak jednog čoveka a ne timski rad nastao posle „opsežne diskusije“), nimalo analitično, dakle, neobjektivno. Insinuatorsko i osvetnički denuncijantsko. Zato pršti besom i kipti mržnjom. Očekivao sam argumentovanu analizu kvaliteta saopštenja i debate na
predmetnom naučnom skupu [12], a dobio patetičnu kuknjavu Predsednikovu i ogovaranje i etiketiranje karaktera i ponašanja Ocića izrečeno apriorno, apodiktički, diskriminatorski i, da ponovim, s neskrivenim mržnjom:
„Predsedništvo SANU je prilikom odobravanja ovog skupa bilo svesno da skupovi koje organizuje akademik Ocić nose dozu problematičnosti za Akademiju.“
Znatan deo Predsednikovog OBAVEŠTENJA zauzima žalopojka (samozaljubljenog [13] i sujetnog) predsednika Vladimira S. Kostića zbog duševnih patnji koje mu je „zli volšebnik“ Ocić naneo na skupu o Kosovu i Metohiji (a povodom još jedne „zloupotrebe ‘foruma’ od strane Ocića“) što kod posmatrača sa strane stvara utisak da tema skupa od 25. februara o.g. nije bio Kosmet nego Predsednik Vladimir S. Kostić i njegovi jadi („duševne patnje“).
Apelovao bih na Predsednika da se okane opstrukcije štampanja zbornika radova s naučnog skupa Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja, drugim rečima, da odobri da rukovodilac sektora za izdavačku delatnost gospođa Snežana Krstić–Bukarica uputi zahtev za ISBN i CIP nadležnim institucijama (oba podatka se dobijaju najduže za dva dana), a takođe uputi zahtev za ponudu potencijalnim štamparskim preduzećima. Kod nje se već više meseci nalazi rukopis zbornika, koji sadrži i elemente (podatke) za pomenute zahteve.
Rukopis je u niskoj rezoluciji (kako bi mogao da se šalje običnom e-poštom). Podatke o ISBN-u i CIP-u, kao i nazivu štamparije, proslediću timu koji je prelamao knjigu. Čim unese tražene dopune „prelamački“ tim će pripremiti verziju s višom rezolucijom potrebnom za štampanje. Ta verzija će promptno (mojim posredovanjem) biti prosleđena Sektoru za izdavačku delatnost. Tu verziju (na CD-u) Sektor može onda da uruči štampariji koja je dala najpovoljniju ponudu.
Verujem da Predsednik ima intelektualni i moralni kapacitet da udovolji mojoj molbi, tj. da bezodvlačno preduzme potrebne mere da zbornik što pre ugleda svetlo dana [14], i da time zaustavi, ovim povodom uslovljeno, opadanje ugleda SANU u javnosti [15]. Time bi bila stavljena „van snage“ i najvažnija rečenica Predsednikovog OBAVEŠTENjA: „Takođe je zaključeno da izdanje koje bi trebalo da usledi nakon njegovog održavanja, treba da prođe kroz punu proceduru predviđenu pravilima SANU.“
Jer, kao što to vrlo dobro zna Predsednik i svi članovi Odeljenja društvenih nauka,
„izdanje“ je prošlo potrebnu proceduru (jednoglasnom) odlukom Odeljenja društvenih
nauka donetom na skupu ODN-a početkom marta ove godine da se predmetni zbornik
štampa. Tu odluku ne može da poništi ni žalosno-smešno cirkusiranje akademika
Koste Čavoškog i Al. Đ. Kostića, ni njihova nezakonita ex post „hiper-recenzija“
zbornika. Nikakvi trikovi ni morbidna mašta akademika Čavoškog ne mogu da spreče
štampanje zbornika o Kosmetu s grbom SANU, kao što nije uspelo cenzurisanje
održavanje skupa o KIM, uprkos trogodišnjim grčevitim (i neprincipijelnim) naporima da se Ocić spreči u njegovoj „neprijateljskoj“ raboti kritike Kostićevog stava o Kosovu i Metohiji [16] .
U očekivanju Vaše konstruktivne odluke s dužnim poštovanjem
srdačno Vas pozdravljam
Časlav Ocić, red. član SANU
U Beogradu, 24. septembra 2022.
