Najveća evropska ekonomija poslednjih meseci pokazuje sve više znake slabosti. Nemački BDP je u poslednjem kvartalu prošle godine pao za 0,7 odsto, što je ekonomiste Bundesbanke da podstaklo na procenu da je ova zemlja ušla u drugu recesiju od početka pandemije.
Ni drugi indikatori nisu ništa bolji. Javni dug im se prošle godine, prema procenama iste banke, povećao na 69,3 odsto, a u poslednjem izveštaju o kretanju cena inflacija se popela na čak 7,3 odsto.
Faktora za ovakav razvoj nemačke privrede ima mnoštvo. Pre izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine, i sa njim povezanih zaoštravanja energetske krize, kao i prikradajuće prehrambene krize, stručnjaci Bundesbanke su ukazivali da je oporavak i rast ekonomije usporila vrlo stroga epidemiološka politika. Sa izbijanjem rata u Ukrajini situacija je postala samo lošija, a sa daljim uvođenjem međusobnih ekonomskih sankcija Zapada i Rusije stvar može da bude samo gora.
Da su ekonomske prilike klimave, usled paralelnog delimičnog oporavka od pandemijske krize i divljanja cena energenata, nepovoljne ide u prilog i informacija da su tamošnje Vlasti nedavno obavestile javnost o mogućoj vanrednoj situaciji u snabdevanju gasom, navodeći da je cilj mere “ranog upozorenja” da se svi pripreme za rizik od prekida ili obustavljanja dotoka gasa iz Rusije.
Izvor: Blic.rs, Foto: Pixabay.com
