Klimatske promene utiču na zdravlje ljudi na različite načine. Ekstremne promene vremena i životne sredine mogu povećati postojeće zdravstvene probleme, ali i stvoriti nove.
U ovom članku razmatramo glavne rizike koje klimatske promene predstavljaju za ljudsko zdravlje i razmatramo ko bi mogao biti najugroženiji od njihovih efekata.
Ekstremni vremenski uslovi i temperatura, povećano zagađenje i toksini iz životne sredine, i promene u bezbednosti hrane mogu izazvati probleme fizičkog i mentalnog zdravlja.
Klimatske promene utiču na neke od suštinskih faktora koji utiču na zdravlje ljudi, uključujući:
- sigurnost skloništa
Kvalitet vazduha
kvalitet, bezbednost i snabdevanje vodom za piće
dostupnost hrane
nivoi ishrane u hrani
Kako klimatske promene napreduju, istraživači očekuju porast povezanih zdravstvenih problema.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), istraživači predviđaju da će određeni efekti klimatskih promena doprineti povećanju od oko 250.000 smrtnih slučajeva godišnje između 2030. i 2050. godine usled stanja kao što su:
- toplotno opterećenje; toplotni udar
neuhranjenost
dijareja
malarije
Klimatske promene takođe mogu doprineti migraciji, jer faktori kao što su suša i opadanje ribljeg fonda mogu dovesti do toga da se ruralno stanovništvo preseli u urbane centre.
Život u urbanim sredinama može povećati rizik od bolesti zbog prenaseljenosti i viših temperatura.
Ekstremne vremenske prilike i prirodne katastrofe mogu biti traumatične i stresne za ljude na koje utiču.
Ljudi mogu biti podvrgnuti raseljavanju, povredama, gubitku svog doma i imovine ili gubitku voljenih.
Ekstremne vrućine takođe mogu imati značajniji uticaj na ljude sa mentalnim zdravstvenim problemima. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), stopa samoubistava se povećava sa višim temperaturama.
CDC sugeriše da klimatske promene i više temperature imaju negativan uticaj na depresiju i druga stanja mentalnog zdravlja.
Ekstremne temperature takođe mogu da promene način na koji određeni lekovi, kao što su tretmani za šizofreniju, deluju u telu. Pored toga, oni mogu uticati na sposobnost ljudi da pravilno regulišu svoju telesnu temperaturu.
Istraživači su otkrili da prirodne katastrofe, kao što je uragan Katrina, imaju negativne efekte na mentalno zdravlje onih koji su uključeni, uključujući posttraumatski stresni poremećaj i visok nivo anksioznosti. Poplave, toplotni talasi i požari takođe mogu izazvati ove probleme.
Zabrinutost zbog efekata klimatskih promena takođe može biti izvor povećane anksioznosti ili očaja kod nekih ljudi.
Prema SZO Trusted Source, klimatske promene će verovatno izazvati porast infekcija koje se prenose insektima i bolesti koje se prenose vodom.
Razlog za to je što bi promene klime mogle da produže dužinu godišnjih doba tokom kojih insekti prenose infekcije. Ove promene bi takođe mogle da prošire oblast u kojoj se dešavaju.
Zemlje kao što su Sjedinjene Države mogu biti u opasnosti od porasta i trenutnih bolesti koje se prenose vodom i insekata i bolesti koje još nisu prisutne u ovoj oblasti.
Promene u obrascima padavina takođe mogu povećati rizik od bolesti koje se prenose vodom i zaraznih bolesti koje izazivaju dijareju.
