Danas je prvi dan zime, najhladnijeg godišnjeg doba. U skladu sa tim trebalo bi da korigujemo i svoju ishranu. Dakle, šta treba a šta ne unositi u sebe do proleća…
Celovite žitarice, mahunarke, nemasno meso i jetra su dobar izvor gvožđa kaoi vitamina B i E čiji nedostatak može da uzrokuje umor.
Tokom dana vi trebalo imati barem četiri lakša obroka a uzimanjem hrane svaka 3 sata održaćemo ispravnu temperaturnu ravnotežu našeg tela i organizma.
Doručak je posebno važan.
Ujutro mnogo brže sagorevamo masnoće i upravo zbog toga doručak neće završiti kao masno tkivo. Takođe, naše telo tada bolje prima nutritivne elemente.
Od povrća i voća trebalo bi tokom zimskih meseci da koristimo paradajz, papriku, brokoli, zelenu salatu, grejp, dinje i kivi koji sadrži vitamine A, C i E ( oni pomažu da se energiju iz hrane pravilno iskoristi i stimulišu obrambeni sastav organizma).
Mlečni proizvodi, piletina, riba, teletina , klice i orasi su izvor vitamina B grupe, koji su značajni za odbrambeni sastav kao i zbog svojih antidepresivnih svojstava
Griz vam takođe može omogućiti dobar unos gvožđa, štiteći nas tako od anemije i oslabljenog imuniteta.
Ne smemo zaboraviti ni integralne žitarice kao ni integralni hleb od punog zrna pšenice. Oni su dobar izvor energije i ugljenih hidrata tokom zime.
Mahunarke, soja, laneno ulje, susam, proizvodi punog pšeničnog zrna, riba, orašnice, semenke, riba i brokoli, ubrzavaju metabolizam jer sadrže masnoće. Mleko, mlečni proizvodi, griz, mahunarke, soja i riba (s kostima) nam takođe daju osećaj da smo siti, a to je zato što su bogati kalcijumom.
Smanjen unos belog hleba, kolača i keksa otkloniće opasnost nepotrebnih jednostavnih šećera koji utiču na višak kilograma i gojaznost.
