Piše: Vladan Dinić
Kada su „lokalni šerifi“ od Triglava do Đevđelije pomislili „da može biti što biti ne može“ (pogrešno) „da i posle Tita – TITO“, zarad svojih sebičnih interesa raskomadali SR Jugoslaviju, stvarajući mahom banana državice (Makedoniju, Crnu Goru, pa u lokvama krvi Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju… i na kraju uz pomoć SAD, Nemačke, Velike Britanije i NATO alijanse tzv. državu Kosovo, svima nama danas je jasno (nadam se!) – da su napravili račun bez krčmara!
Zapravo, zna se ko je platio – MI! (Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Bosanci, Manedonci, Šiptari…)
Na hiljade „jugovića“ izginulo je u besmislenom, mahom, bratoubilačkom građansklom ratu, na stotine hiljada građana Jugoslavije ostali su bez imovine, kuća, imanja, stanova, svojih grobalja, oko pola miliona (većinom Srba) proterano je sa svojih vekovnih ognjišta, u egzodus i neizvesnu budućnost, a više stotina hiljada „juugovića“ iz svih bivših YU republika, otušli su sa svojih vekovnih ognjišta preko granice, da se nikada više ne vrate…
Taj, naoko završeni ratni sukob i dalje tinja, zvecka se oružjem (opet uz pomoć pomenutih gospodara rata i smrti) na Kosovu i Metohij, u Bosni i Hercegovini, a dve najveće nekadašnje republike Srbija i Hrvatska svake godine izgube po jedan poveći grad (kada se zbroje umrli i otišli) sa sve slabijik priraštajem, tako da nije neopravdan strah da će na ovim prostorima, za pola veka – živeti neki drugi ljudi, druge nacionalnosti, kulture, boje i – sećanja…
Uz to, kao što mi Srbi slabo pamtimo a brzo zaboravljamo, svi su u celoj bivšoj jugi i dalje toliko zadrti i zaboravni da ne znamo – šta smo sve, pored pobrojanog, u međuvremeno ZAJEDO izgubili?!
Privreda, industrija, poljoprivreda je vraćena u sredinu 20 veka, sa tendencijom – da će biti još rđavije…
Nisam jugonostalgičar, naprotiv, ali nisam ni šovinista, nacionalista, i danas imam brojne, nadam se – i dalje prijatelje diljem bivše Jugoslavije, s kojima se u mnogo čemu politički ne slažem, kao što se ne slažem ni sa mnogim potezima naše „naprednjačke vlasti“, ali želeo bih, bar svoje prijatelje podsetima na očito mnogo kraći spisak od onog – šta smo sve nekad imali, a danas ne…
Istina, samo ovlaš pogled na ovaj spisak pokazuje – koliko je trebalo biti super talentovan pa sve to upropastiti…
- “Levi Srauss” je proizvodio Varteks iz Varaždina
- “Lee Cooper“ – Beko
- “Wrangler” se proizvodio u Makedoniji
- Patike “Puma” u Borovu
- “Adidas” – Planika (Slovenija), …”Najk” nije tada nije ni postojao, pojavio se tek krajem sedamdesetih
- “Boss” se radio u Diorku, Kragujevac
- “Javor” iz Ivanjice proizvodio je 20.000 košulja mesečno za izvoz
- “22.decembar” proizvodio uniforme za vojsku i policiju
- “Elan” proizvodio skije na kojima je vozio i svetski prvak Ingemar Stenmark
10.”Tomi” majonez, PEZ i Wrigley, današnji Orbit dolazili su iz Kolinske u Sloveniji
- “Podravka” iz Koprivnice sa Vegetom pokrivala je 20% svetskog tržišta začina, a njihov goveđi gulaš bio je i u prehrani nekih stranih armija
- Naša, ”roland” klasa maline bila je najskuplja na tržištu, a mi smo bili najveći izvoznici
- ”Zastava” je proizvodila 200.000 automobila godišnje koji su bili 90 odsto od domaćih kooperanata. Danas Zastava proizvodi sa ”Fiatom” model Fiat 500L, ali je procenat ugrađenih delova potpuno obrnut – 90% je iz uvoza
- Sarajevski TAS proizvodio je godišnje 40.000 Wolksvagena (Golf)
- IMV Novo Mesto izbacivalo je godišnje 30.000 Renoa, danas proizvodi isključivo tvingo model.
- Cimos je proizvodio Sitroen
- U Prištini se radio Pežo…
- IDA iz Kikinde proizvodila je godišnje 10.000 Opela … u njenoj livnici radili su se blokovi za Mercedes, BMW…
- FAP iz Priboja i TAM iz Maribora proizvodili su teške kamione i šlepere, a kragujevačka Zastava lake transportere..
- “Ikarbus” je proizvodio autobuse, a TAM mini buseve
- “Tomos” iz Kopra proizvodio je mopede i vanbrodske motore …njihova ”penta” bila je u ono vrijeme najbolji motor na svetu
- Fabrika “Lada” u Rusiji i -125 pz- u Poljskoj pustili su u pogon, u saradnji s Fiatom, Zastavini stručnjaci
- Farovi slovenske fabrile “Saturnus” su se osim u Zastavine modele ugrađivali i u Wolksvagen, Opel, Fiat..
- FRAD u Aleksincu proizvodio je vazdušne filtere za Mercedes, Moris, Fiat…
- HTD iz Ohrida proizvodio je brave, kvake… za auto industriju (između ostalog za celu sovjetsku proizvodnju)
- Priština je proizvodila amortizere za Zastavu, Fiat i Opel
- Beogradski „21.maj“ (sada ugašen) proizvodio je motore, “Rekord” gume a “IMR” traktore i motore za avione koji su se izvozili po celom svetu. Svi su ugašeni a na mestu “Rekorda” je nikao šoping mol.
- Postojalo je nekoliko fabrika autoguma i akumulatora
- Jugoplastika iz Splita 40 odsto svoje proizvodnje izvozila je na Evropsko tržište
- “Prvomajska” Zagreb proizvodila je strugove, bušilice i opremala čitave pogone po svetu
- IMT je izvezao 20.000 traktora u Egipat
- Brodogradilišta u Hrvatskoj, Uljanik u Puli i 3. maj u Rijeci, bila su na svetskom nivou i proizvodila su za strane naručioce najveće prekooceanske brodove, ali su sa njihovih dokova zaplčovili i svi brodovi Jadrolinije
- “Uljanik” – generatore za te brodove
- Fabrie “Obod” (Cetinje), “Cer”, “Gorenje”, “Iskra”, “Rudi Čajavec”, proizvodile su elektro uređaje, televizore, radio aparate, gramofone, kasetofone i bijelu tehniku, a “Borac”- Beograd čak i aparate za espreso
- Iskra u Sloveniji i Digitron u Istri (u Bujama), još krajem sedamdesetih počeli su sklapati računare
- Industrijski gigant EI Niš (za koji su Bugari i Turci, recimo, prolazeži kroz Niš i gledali parkin – mislili da je to fabrika automobila?!) bio jedan od najboljih svetskih proizvođača lampi za radio i TV prijemnike (ugrađivao ih je i Philips)…Proizvodnju TV prijemnika u boji počeo je pre Sony-a
- “Insa” iz Zemuna proizvodila je satove
- Radile su 3 fabrike telefona. Jedan model iz ”Iskre” proglašen je najboljim na svetu i izložen je u Newyorškom Muzeju suvremene umetnosti
- Postojale su 2 fabrile sijalica – “Tesla” Pančevo i “TIZ” Zagreb, sada nema ni jedne
- Radile su 3 fabrie šibica, od kojih je ona u Rijeci proizvodila čak i parafinske šibice – sve za izvoz, danas nema ni jedne
- “Jugodent” iz Vojvodine proizvodio je i izvozio u Afriku i Indiju zubarske stolice
- “Soko”, Mostar proizvodio je u Jugoslaviji projektovane borbene avione (Galeb, Jastreb, Orao, G 4) i helikopter Gazelu (po francuskoj licenci), UTVA Pančevo…
- Zastavin pištolj koristila je američka policija, a lovačka puška bila je najprodavaniji model puške u SAD
- Tenkovi (po sovjetstkoj licenci) su u potpunosti proizvođeni kooperacijom fabrika u Slavonskom Brodu, Kruševcu, Beogradu… samo je Kuvajt kupio više od 1.000 tenkova. Teleoptik je proizvodio žiroskope za cijeli svijet
- Pored JAT-a postojao je još jedan avioprevoznik – “Inex Adria” koji je u floti imao 9 Boinga, kupljenih u kompenzaciji za prašku šunku
- Farmaceutska industrija snabdevala je 30% tržišta SSSR, gotovo pola Afrike i Indije …”Lek”, “Krka”, “Pliva”, “Galenika”, “Zdravlje”, “Alkaloid”
- Velik broj impozantnih građevinskih objekata širom svijeta projektirali su i izvodili srpski “Energoprojekt” i bosanski “Energoinvest” – od Asuanske brane, mostova po Africi i čitavih naselja u SSSR, preko bolnica u Libiji, pa do Paname, Zimbabvea..
- “Šipad” Sarajevo opremao je nameštajem sve hotele, bolnice i i druge objekte u svetu, a bilo ih je na stotine
- “Slovenjiales”, “Lesnina” , “Meblo” i” Simpo” Vranje gotovo celu proizvodnju izvozili su na zapadno tržište, zahvaljujući kvaliteti i dizajnu
- “Jelovica” i “Šipad” izvozili su stolariju u Austriju i Italiju
- Imali smo železare u Skopju, Smederevu, Sisku, Zenici i Sloveniji
- Aluminijumske kombinate imali smo u Titogradu i Skoplju, fabriku pocinkovanog lima na Kosovu
- Sevojno je dobilo prvu liniju za plastifikaciju lima u Evropi
- “Litostroj” je proizvodio turbine koje su bile ugrađivane u sve velike hidrocentrale sveta
- Auto ventil Užice je proizvodio ventile za Mercedes, Škodu, Opel i druge automobilske fabrike, ventile za brodske motore”…
- Nestale su i brojne fabrike cementa u Novom Popovcu, Beočinu…
- Ko se danas ne seća jedne od najstarijih fabrika vunenih tkanina Vlada Teokarović i Kompanija”koja je počela proizvodnju davne 1904. godine, docnije IVTK “Branko Krs,manović”…
- Kad smo već u Paraćinu da podsetimo i na dramu Srpske fabrike stakla koja je osnovana pre 115 godina i koja je svojim proizvodima u zlatno doba konkurisala i staklarama u Češkoj…
- Istovremenu u komšiluku Paraćina u Ćupriji okosnica privrede bila je Fabrikia šećera koju su osnovali Česi 1911. godine koja je mogla da preradi 5.200 tona šećerne repe – dnevno…
- Ili, dugo godina ponos i dika privrede Niša Fabrikia duvana čija je izgradnja počela 1911. godine, a proizvodnja počela 1914. godine. Istina radi i danas (privatizovala je korporacija “Filip Moris”), ali s mnogo manje zaposlenih – ia sa mnogo manim ulaganjima u razvoj Niša, finasiranju sportskih klubova i finasiranju događaja iz kulture, nego što je činio DIN – Niš…
Mogao bih ovaj spisak da širim dok papir dozvoljava, ali…
PS: Želim da na kraju, možda je trebalo na početku, da postavim jedno jeretičko pitanje: Ko je ovde (i tamo) bio – lud?