Podrška Amerike i Velike Britanije pomogla je Kijevu da ostvari „velike dobitke“ u oblasti Harkov, kazao je američki senator Mark Vorner
Aktivna podrška SAD i njenih saveznika u NATO-u – kao i razmena obaveštajnih podataka između Vašingtona, Londona i Kijeva – bili su od ključnog značaja za pomoć ukrajinskim trupama da ostvare „velike dobitke“ tokom njihove kontraofanzive u oblasti Harkov, rekao je senator Mark Vorner za CNN u nedelju.
„Ova vrsta saradnje pokazuje snagu naše kombinovane vojne obaveštajne službe“, rekao je Vorner, koji je šef obaveštajnog odbora američkog Senata, dodajući da američka i britanska obaveštajna zajednica „rade sa Ukrajincima“. Senator, međutim, nije dao nikakve detalje o prirodi ove „saradnje“.
Vorner je takođe pozdravio, kako je rekao, „ogromnu podršku SAD i naših saveznika iz NATO-a“ koji „obezbeđuju da Kijev dobije vojnu opremu koja je „potrebna“ ukrajinskim trupama. Njegove reči su došle usred masovne ukrajinske ofanzive uz upotrebu oružja koje su isporučile SAD i druge zapadne zemlje“.
U napadu koji je počeo u četvrtak u oblasti Harkov, rusko Ministarstvo odbrane je najavilo povlačenje svojih trupa iz nekoliko naselja na severoistoku Ukrajine, uključujući grad Izjum. Moskva je tvrdila da je korak preduzet za jačanje ruskih snaga u regionu Donjecka. Kijev je rusko povlačenje proslavio kao pobedu.
U subotu je Njujork tajms izvestio da su Kijev i Vašington intenzivirali razmenu obaveštajnih podataka, pri čemu je Ukrajina otkrila svoje planove za kontraofanzivu SAD u pokušaju da dobije veću pomoć. U izveštaju se takođe navodi – pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika – da su Vašington i Kijev „stalno“ razgovarali o načinima da ometaju rusku ofanzivu.
Rusija je ranije više puta upozoravala SAD da ne daju oružje i obaveštajne podatke Kijevu, tvrdeći da bi takve akcije mogle da dovedu SAD do toga da postanu strana u sukobu.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno neopravdana.
RT / A. Chatten
