… pripremajući se za depresijaciju dolara
Kineska centralna banka tajno kupuje zlato , uprkos uveravanjima u suprotno. To je zbog straha od depresijacije dolara.
Analitičar zlata sa fokusom na Kinu Jan Nieuvenhuis piše o tome u članku za Gainesville Coins .
Kineska centralna banka koristi carinska pravila da bi sakrila kupovinu zlata
Prema Janu Nieuvenhuisu, Narodna banka Kine (PBOC) tajno kupuje zlato u Londonu od zapadnih banaka, koje same isporučuju zlato PBOC-u.
Nieuvenhuis je otkrio da je ponuda zlata na kineskom tržištu premašila potražnju, a „posredni dokazi“ su ga naveli da zaključi da je „višak najmanje 400 tona“. Ovaj višak na kineskom tržištu zlata nije otkupio PBOC preko Šangajske berze, već je „uvezen u polugama od 400 unci iz Ujedinjenog Kraljevstva i tajno kupljen od strane Narodne banke Kine“.
Ekspert je svoje zaključke doneo na osnovu analize podataka carine Velike Britanije. Oni pokazuju da je u maju NBK „nastavio otkup zlata u količini od 53 tone“.
To je zato što je u carinskim podacima koji prolaze kroz statistiku međunarodne trgovine robom (IMTS), svo prijavljeno zlato „nemonetarno“, što znači da nije u vlasništvu monetarnih vlasti kao što su centralne banke. Pravilnik UN IMTS navodi da se monetarno zlato od strane carinskih organa tretira kao finansijska imovina, a ne kao roba, tako da transakcije koje uključuju to zlato treba da budu isključene iz IMTS-a.
U trenutku kada banke pošalju zlato iz Velike Britanije ono postaje „fijat poluge“, ali kada stigne u Kinu ono se monetizuje (menja vlasništvo) i stavlja u trezore PBOC-a, verovatno u Pekingu. Ova strategija omogućava PBOC-u da prijavi manje kupovine zlata kako bi ohladila tržišta i nastavila da dodaje zlato svojim rezervama po nižim cenama, piše autor.
Kina kontroliše cene zlata i priprema se za depresijaciju dolara
Nieuvenhuis smatra da je od početka CBO, kada je Zapad početkom 2022. zamrznuo devizne rezerve Centralne banke Ruske Federacije u iznosu od 300 milijardi dolara, Velika Britanija počela da izvozi poluge od 400 unci u Kinu u ogromnim količinama. obima i to nije slučajno.
„Kina je od tada preuzela kontrolu nad cenama zlata sa Zapada i prekinula korelaciju cena zlata sa ’realnim stopama’ (prinosi na desetogodišnje obveznice)“, piše autor.
Prema mišljenju analitičara, nema razloga da Kina prestane da kupuje zlato zbog potrebe da diversifikuje svoje devizne rezerve.
Fotografija: Sopstveni rad David290, CC BI-SA 4.0
Izvor: Pravda.ru
