Kijev ima veliku količinu oružja koje isporučuje Zapad i najneiksusnije državno rukovodstvo u Evropi, upozorava američki politički veteran
Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer nagovestio je preokret u svojim stavovima o budućem članstvu Ukrajine u NATO-u. U razgovoru za bitanski „The Economist“, Kisindžer je istakao da sada veruje da se mir u Evropi ne može postići bez pridruživanja Ukrajine vojnom bloku koji predvode SAD.
Prošle jeseni, Kisindžer je insistirao da „nije bila mudra američka politika pokušaja da uključi Ukrajinu u NATO“. On je rekao da je proširenje bloka na istok od pada Sovjetskog Saveza 1991. u suštini uklonilo ruski istorijski „sigurnosni pojas“, ali je insistirao da to nije opravdanje za „iznenadni napad“ Rusije na Ukrajinu.
Međutim, u intervjuu u sredu britanskom izdanju, političar, koji 27. maja puni 100 godina, sugerisao je da je „za bezbednost Evrope bolje imati Ukrajinu u NATO“.
On je priznao da se trenutno nalazi „u čudnoj poziciji da ljudi kažu: ’Pogledaj ga, predomislio se. Sada je za članstvo Ukrajine u NATO-u’.
Razlog za takvo pomeranje je „dvostruki“, rekao je Kisindžer. „Prvo, Rusija više nije konvencionalna pretnja kakva je bila. I drugo, mi smo sada naoružali Ukrajinu do tačke kada će ona biti najbolje naoružana, najmodernija zemlja i sa najmanje iskusnim rukovodstvom u Evropi“, objasnio je on.
Kisindžer je opisao Zelenskog kao „izuzetnog lidera“ i ocenio da je pametno što je privhatio kineske napore za mirno rešenje rata u Ukrajini.
Takođe, on tvrdi da je ne samo ukrajinski i evropski interes već i ruski interes da Kijev uđe u NATO, radi stabilnosti.
Prema rečima bivšeg američkog državnog sekretara, stav evropskih zemalja prema članstvu Kijeva je „ludo opasan“.
„Evropljani kažu ne želimo Ukrajinu u NATO jer su previše rizični, ali zato ćemo ih naoružati i dati im najnaprednije oružje. Kako to uopšte može da funkcioniše?”, upitao je Kisindžer.
NATO je još 2008. godine izjavio da će Kijev pristupiti bloku, ali nije precizirao datum kada će se to dogoditi. „Odluka da se članstvo Ukrajine u NATO-u ostavi otvorenim bila je veoma pogrešna i nemudra“, rekao je Kisindžer.
Mogućnost da Ukrajina, koju Rusi smatraju „organski ili istorijski sebi najbližim malim bratom“, bude primljena u alijansu koju predvode SAD postala je „konačna prekretnica“ za ruskog predsednika Vladimira Putina kada je odlučio da pošalje trupe u susednoj zemlji u februaru 2022, objasnio je Kisindžer.
Prošlog meseca, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je sugerisao da „ovo nije vreme da se odlučuje“ o mestu Ukrajine u NATO. Njega je podržao predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, koji je rekao da bi „bilo previše teško“ učiniti Kijev članom bloka dok traje sukob sa Moskvom.
Rusija, koja širenje NATO-a na istok vidi kao veliku bezbednosnu pretnju, izdvojila je nastojanje Kijeva da se pridruži bloku kao jedan od glavnih razloga za pokretanje svoje vojne operacije u Ukrajini pre više od godinu dana.
Afera / A. Chatten
