Knjaževac, grad u istočnoj Srbiji, u rimsko doba bio je poznat pod imenom Timakum Minus, a kasnije za vreme Turaka nosio je ime Gurgusovac.
Ime Knjaževacime je dobio 1859. po knezu Milošu Obrenoviću.
Inače, grad je bio otpisan i njegovi meštani su svedoci urušavanja ovog gradskog jezgra. Međutim sve se menja 2012. godine dolaskom na čelo Opštine Milana Đokića. Grad se uzdiže i ponovo počinje da predstavlja prelepo mesto u Zaječarskom okrugu u koje ljudi počinju da dolaze, a ne da odlaze kako je to bila praksa.
A evo šta Đokić kaže na kraju 2021. i koja su mu očekivanja u 2022. godini po pitanju opštine Knjaževac.
MILANAN ĐOKIĆ, predsednik Opštine Knjaževac, rekao je da je Knjaževac na kraju 2021. godine nekoliko koraka dalje nego što je bio na kraju 2020. Knjaževac, kao je rekao na početku razgovora, napreduje, ali i da je korona imala uticaj, kao i svuda u svetu, pa donekle usporila razvoj.
– Ali kada se sumiraju rezultati možemo da budemo zadovoljni, jer kada pogledamo po čemu Knjaževac prednjači u Timočkoj krajini, to je privredna aktivnost i tu nije bilo nazadovanja. Čak smo otvorili i nova radna mesta. Kada se pogleda izvršenej poreza na zarade, ono će biti više od 105 odsto u odnosu na ambiciozni plan sa kraja 2020. godine. To pokazuje da bez obzira na koronu u Knjaževcu nije bilo otpuštanja radnika, već naprotiv, bilo je upošljavanja. Kada se pogleda, ono što je važno za svaku lokalnu samoupravu, infrastrukturni napredak, uradili smo jako mnogo kilometara puteva. Uradili smo dosta i na državnim putevima.
A šta je sa deonicom puta od Knjaževca prema Zaječaru?
– Radi se, za Knjaževac najvažnija strateška deonica puta, od Knjaževca prema Zaječaru. To je kompletna rekonstrukcija puta od 26 kilometara do sela Vratarnica. To će još bolje povezati Knjaževac sa Koridorom 10, sa Dunavskom regijom. Uradili smo mnogo toga po pitanju razvoja poljoprivrede. Nastavili smo one trendove koje smo počeli pre 50 godina. Imamo mnogo novih hektara pod voćem. Imamo mnogo novih grla stoke, mnogo novih košnica… A mnog toga je urađeno i na infrastukturi u selima. Uradili smo nekoliko vodovoda. Nastavili smo akciju rekonstrukcije seoskih domova. Sada su domovi bolji nego što su bili, čini mi se da su bolji nego kada su i napravljeni. Jako dugo nije bilo nikakvih aktivnosti. Ti su domovi bili urušeni. Sada su to objekti koji ponovo aktivni. Na našu veliku sreću imamo i krštenja i proslave. Imali smo i jednu veridbu. Jednostavno sada su renovirani ti domovi. Imamo potpuno nove sale, kuhinje, igrališta ispred domova postali su mesto gde se ljudi skupljaju. To je sve nešto što Knjaževac čini drugačijim danas u odnosu na kraj godine 2019, 2020. godine, a i svih ostalih godina. Čini mi se da možemo da budemo zadovoljni, i ako, kako kažem, korona je uzela svoj danak.
Kako građani reaguju kada vide Knjaževac u nekom drugom svetlu, jer su svedoci bili urušavanja tog grada do pre jedno desetak i više godina?
– Knjaževac je uvek bio na začelju, rekao bih od kraja devedesetih. Nekada, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Knjaževac je bio među pet najrazvijenijih opština u Jugoslaviji. Onda su sankcije, ratovi i ekonomske krize uzele danak i svi veliki giganti su jednostanvo propali, i Knjaževac je bio grad gde se nije videlo svetlo na kraju tunela. Bilo je mnogo nezaposlenih, niska primanja, infrastrukturna zapuštenost. To nije bio grad koji je imao neku perspektivu. Za 10 godina se sve to promenilo. Knjaževčani su počeli da vole svoj grad, ponovo su se javila ta lokal-patriotska osećanja. Knjaževac je ponovo počeo da nosi naziv koji je nekad imao ’’Mala Venecija’’ ili ’’Mali Pariz’’. Ponovo je potvrdio epitet najlepše varoši u Srbiji, i rekao bih da građani reaguju jako pozitivno na sve ono šta se radi. Naravno, uvek može više, uvek može bolje. Mi se trudimo i radimo sve više i više, međutim, naravno da ima i onih koji nisu zadovoljni, ali mi nemamo nikakav problem da čujem njihove kritike i predloge. Vrlo često nam te kritike dobro dođu, jer shvatimo da smo negde možda pogrešili. Bez imalo sujete prihvatamo kritike, shvatamo ono što je loše i radimo zajedno sa građanima.
Imate li podršku države?
– I te kako da imamo. Ništa ne bi mogli da uradimo sami, pošteno rečeno. Ambijent Srbije je sada drugačiji. Nekada je Timočka krajina bila zaboravljena. Do Timočke krajine niste mogli da dođete, saobraćajnice su bile jezive. Mi smo se vozili četiri sata nekad do Beograda, do Niša nam je trebalo sat vremena, sada stignemo do Niša za 35 miniuta, do ’Koridora 10. Naravno da je pomoć države prisutna i značajna.
Kako stojite sa opštinskim budžetom?
– Mogu samo da vam kažem da je budžet pre deset godina bio, ako se ne varam, 760 miliona, a pre par dana smo usvojili budžet za 2022. godinu koji je iznosio milijadu i 440 miliona dinara. Skoro pa duplo veći, što govori u prilog tome da se apsolutno ambijent promenio. Srbija više nije zemlja gde može da živi samo Beograd, a da ostali krajevi mogu da životare. Srbija se razvija intenzivno u svim svojim krajevima. Mi iz istočne Srbije iz Timočke krajine to najbolje osećamo. Pamtimo vremena kada smo bili zaboravljeni od države i vidimo kako je sada kada se investira i u bolnice, i u škole, i u nove fabrike, i u ono što čini život kvalitetnim.
Na čemu je centriran budžet i gde je najviše sredstava odovjeno?
– Od čitavog budžeta 395 miliona dinara je izdvojeno za kapitalne investicije u nove objekte, u rekonstukcije starih objekata, i to je najveća investija u našem budžetu. S druge strane, moramo da budemo i socijalno odgovorni i prema onima koji su siromašni, koji su u stanju socijalne potrebe. 9,5 odsto budžeta izdvajamo za te potrebe. Mnogo izdvajamo za knjaževačke škole i predškolske ustanove. Kada prođemo i pogledamo knjaževačke škole možemo da budemo ponosni, ne mi kao opštinsko rukovodstvo već i prosvetni radnici, a mislim da su i naši đaci.
A roditelji đaka, da li su i oni zadovoljni?
– Roditleji su svakako zadovoljni. Naše škole su sređene, imaju novu stolariju, imaju fasade, u učionicama je uvek toplo. Besplantu užinu imaju svi osnovci, mi imamo mnogo mera da stimulišemo naše đake kroz razne vidove stipendija, i to ne samo za one koji su mnogo talentovani, već i za one koji su siromašni, što uglavnom sve opštine rade. Mi smo prepoznali i druge kategorije dece koje zaslužuju podršku. Na primer decu koja su bolesna od hroničnih bolesti, decu sa telesnim invaliditetima, decu iz samohranih porodica, decu bez oba roditelja. Tako da se trudimo da i na taj način podržimo naše najmlađe, i za to izdvajamo mnogo para, imamo čitav sistem podrške koji su jedinstveni u Srbiji: besplatan prevoz za sve kategorije stanovništva do većine sela. Imamo ih čak 86 na teritoriji opštine koja je jedna od najvećih u Sribji. Nalazi se 85 živih sela, u jednom nažalost više nema stanovništva. Besplatno se voze svi, ne samo đaci, trudnice ili penzioneri, već svi. To je takođe mera po kojoj smo prepoznati u Srbiji. Generlano se trudimo da uvek ima pozicije u našem budžetu koja će generisati neke nove vrednosti, koja će zadovoljiti neke najosnovnije potrebe građana, ali se trudimo da ispratimo i sve ono što je i društvena nadgradnja kroz sport kulturu i sve ostalo.
Koliko budžet bi za Knjaževac trebalo da bude da bi bez napora funkcionisala opština?
– Para nikada dovoljno. Uvek postji rasorak između želja i mogućnosti svuda u svetu. Uvek bi moglo da se uradi više. Knjaževac je opština koja ima mnogo prirodnih resursa, i uvek bi svaka investivija u novu eksploatciju značila puno. Od Stare planine, od mineralnog izvorišta Banjica, od mnoštva prelepih sela. Naravno da bi nam značilo da možemo da ulažemo i više, ali sa budžetom od milijardu od 400-500 miliona dinara čini mi se da možemo da realizujemo neke ozbiljne investicione aktivnosti, da zadoovljimo ono što su osnovne potreba građana, bilo da oni žive u gradu ili na selu i da jednostavno funcionišemo dobro. Opština Knjaževac ima stabilne finansije, to je naš imidž, mi nemamo obaveze prema dobavljačima, prema izvođačima radova. Od kada je uveden red u sferi finansija u čitavoj državi to nije ni zakonski moguće, ali mi smo i pre toga bez ikakvih problemai i ikakvih zadzuživanja znali da fukcioniše mojako dobro zato što smo znali da poređamo prioritete. Sa toliko para koliko imamo smo uvek funkcionisali na takav način da za ono što nam je najvažnije odvojimo sredstva, a sve ostalo, u šta spada u luksuz, naravno, to se uvek ukidalo. Prioriteti su nam uvek bili naši najmlađi, za našu decu, za naše škole. Za predškolske ustanove je uvek moralo da bude dovoljno para, za ono šta generiše nove energije, poput poljoprivrede, i investicija u infrastrukuturu. Toga je uvek morlao da bude, a sve ostalo je moglo da ide i u drugi plan.
NASTAVIĆE SE…
(Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)
