KNJAŽEVAC, GRAD KOJI SE PONOVO RAĐA (14. DEO)! ĐOKIĆ: Imamo čitav sistem podrške koji je jedinstven u Srbiji: besplatan prevoz za sve kategorije stanovništva do većine sela, kojih imamo čak 86 na teritoriji opštin (TREĆI DEO)

MILANAN ĐOKIĆ, predsednik Opštine Knjaževac, u nastavku intervjua govorio je i o proizvodnji grožđa i vina, kao i turističkim potencijalima ove opštine.

Koliko je zastupljena proizvodnja grožđa u Knjaževcu?

– Knjaževac je oduvek bio kraj koji je poznat po vinogradima i po kvalitetnom grožđu. Bio je vinogradarski kraj, nažalost ne i vinarski. Poslednjih 10 godina je Knjaževac počeo da napreduje i da se promoviše kao vinarski region. Naši vinogradari su počeli da se uče da prave dobra vina, rekao bih da su i subvencije države, i edukacija, i pojave prvih nekih vinarija u opštini Knjaževac mnogo doprinele tome da se naši ljudi jednostavno nauče da prave dobra vina od dobrog grožđa. Mi smo prvi region koji je zaštitio geografsko poreklo po novim EU standardima u Srbiji, posle je to uradila i Opština Negotin. Knjaževačko vino se odlikuje po tome da je blago i umereno. Naša klima je specifična, imamo tople dane i hladne noći, i to daje doprinos da grožđe ima blagu aromu i dosta šećera, dok hladne noći doprinose tome da se sve to šta grozd skupi u toku dana sačuva u toku noći. Tako da je knjaževačko vinogorje potpuno specifično, i imamo jako dobre vinarije. Jedna od poznatijih je vinarija Jović, zatim Džervin koji ponovo radi posle toliko godina, zatim vinarija Todorović koju je osnovao čovek koji je iz Pariza došao, i na desetinama hektara koja je kupio uzgaja organski sertifikovana vina. Tu je i čitav niz malih proizvođača vina, koji počinju da razmišljaju da registruju svoje podrume, da izađu na tržište, da shvate da imaju jedan kavalitetan proizvod. Gajimo velike ambicije kada je u pitanju vinarstvo i vinogradarstvo.

Čini se i da je država spremna da investira u razvoj vinarstva i vinogradarstva?

– Naša grožđa su stvarno izvanredna. Proizvodnja vina zahteva značajne investicije, i tu je bitna pomoć države. Predsendikova inicijativa je više nego korisna, jer upravo te njegov poruke ohrabruju ljude da počnu da poizvode vino. Nekada se naše grožđe vozilo svuda, i od njega su neki ljudi zarađivali, dok su naši ljudi budzašto prodavali grožđe. Sada kada proizvedu vino oni nadoknađuju taj dodatni trošak, zarađuju bolje i žive bolje. Mi smo kao opština zajedno sa opštinom Negotin imali promociju naših vinarija i naših vina upravo u Briselu. Regija Baden-Vitenberg je bila domaćin te promocije. Tu je bio veliki broj predstavnika i političke elite iz Brisela. Bilo je par stotina gostiju koji su degustirlai knjaževačka i negotinska vina. Ja sam bio potpuno zbunjen pozitivnim reakcijama ljudi koji imaju priliku da piju španska, italijanska, francuska i druga najkvalitetnija vina na svetu. To je i te kako ohrabrujuće za nas i dalji razvoj vina. Naše authtone sorte, poput vranca su izazavale veliko oduševljenje. Najviše su se zadržavali na štandu gde se nalazio vranac. Moje skromno mišljenje je da tim nekim autohtonim sortama vina kao što je italijanika, kao što je prokupac, vranac, bagrina mi možemo da napravimo veliki pomak i prodor na tržište.

Šta je sa turističkim potencijalima Knjaževca?

– Za razliku od drugih opština u Srbiji, kada je u pitanju turizam, mi imamo jednu komparativnu prednost, a to su prirodni resursi. Na teritoriji opštine Knjaževac se nalazi najpotentniji deo Stare planine. Njen najbolji deo za razvoj planinskog turizma je na našoj opštini. Imamo skromno, ali atraktivno skijalište, imamo nekoliko smeštajnih objekata, prelp hotel ’Stara planina’. Ono šta je jako lepo videti je da je potpuno eksplodirao turizam u podplaninskim selima. Vraćaju se unuci onih koji su nekada tu živeli i na svojim dedovskim imanjima prave pansione, kafane, konake, razne smeštajne jedinice i od toga žive. Zadovoljstvo je videti da do juče razrušena sela sada eksplodiraju od razvoja. Tamo imamo blizu 2.000 kreveta, a do pre 15 godina tamo niste mogli da sretnete nikoga.

Koliko ljudi mogu da zarade od turizma?

– Ljudi od toga mogu da zarade mnogo, pošto turistička sezona kod nas traje 12 meseci. Ako je koronavirus učinio išta dobro to je što je naterao naše građane da upoznaju Srbiju. Zadovoljstvo je kada vidimo komentare ljudi, i to nas takođe ohrabruje da ulažemo i dalje u turizam. Najviše nam dolaze ljudi iz Bugarske koji zaobilaze sve planine koje imaju i dolaze da skijaju kod nas. Ono što je drugi prirodni resurs koji ćemo tek početi da eksploatišemo nadam se uz pomoć države u narednom periodu je termominerlano izvorište Banjica. To je izvorište koje se nalazi nadomak Knjaževca i imamo toplu vodu od 28 stepeni. Iz nje punimo knjaževački bazen… Tokom leta taj kompleks svakodnevno posećuje gotovo 2.000 kupača kada radi bazen. Wellness spa centar koji će to isto omogućiti našim posetiocima i tokom hladnih meseci. Za taj projekat smo spremili svu projektnu, tehničku i plansku dokumentaciju, oprmeili infrastrukturim čitav lokalitet koji nije mali i nudimo ga investitorima za izgradnju hotela, zdravstvenih i ostlaih sadržaja od kojih će oni moći da zarađuju, a što će nama omogućiti da razvijamo terme poput onih kakve su u Mađarskoj, Sloveniji i drugde. Ako gostu koji je u Knjaževcu omogućimo da tokom dana skija na planini, a da se uveče opušta u toploj banjskoj vodi, pružili smo im vrhunski ugođaj, jer toga gotov da nema nigde.

Da li se u Knjaževcu radi na očuvnaju i rekonstrukciji rimskih lokaliteta, pošto znamo da se ovde nekada nalazio rimski grad?

– Ovde se nalazio rimski grad, u selu Rava koje je centar našeg vinogorja i lepog voća u dolini Timoka. Tu se nalaze kulturno-istorijsku spomenici kojima pridajemo posebnu pažnju, godinama se objavljuju naučno-istraživački radovi, ekipe arheologa kako iz Srbije, tako i iz inostranstva su stalno na terenu i tek će se čuti za Timacum minus kao što se zna i za Romulijanu, Viminacijum i Medijanu.

A sportski turizam?

– I u delu sportskog turizma možemo da se pozicioniramo vrlo visoko što nam je i cilj, i sve to možemo da upakujemo u jedna lep i kavlaitetan turistički proizvod. Naravno, svaka opština u Srbiji je samo kockica u mozaiku turističke ponude Srbije, ne treba da gledamo zasebno to nikako. Kada se pogleda čitava slika Timočke krajine, od Sokobanje, preko Stare planine pa do Rtnja i Dunava, onda vidimo da je to jedan kvlaitetan turistički proizvod sa mnogo kulturno-istorijskih spomenika, prirode, dobrih vinarija, lepih manifestacija; od sokobanjske ’Prve harmonike’, Zaječarkse gitarijade, Mokranjčevih dana. Sve to može da bude izuzetno atraktivno, ali da bi to profukncionisalo trebalo je da prođu vekovi i vekovi da bi oni koji vode našu državu prpeoznali taj potencijal koji u savremnom svetu podrazumeva razgrantu mrežu saobraćajnica.