KO DRŽI DESNI NOVI SAD: Otpor lažnoj opoziciji

Posle izbora 2012. godine, situacija na desnoj sceni vazda ćudljivog Novog Sada bila je poprilično jasna: pored radikala, kojima je ovaj grad tradicionalno uporište uprkos fijasku na širem frontu, desne glasove i nacionalno opredeljene birače pokrivala je Treća Srbija, derivat Dveri koji se priklonio vladajućoj koaliciji, ali i Pokret socijalista na čelu sa Bojanom Torbicom, sadašnjim predsednikom te partije, koji je bio veoma aktuelan na tom terenu.

Desetak godina kasnije, situacija je dramatično drugačija: SRS sa harizmatičnim Đurađom Jakšićem, još uvek je iznad cenzusa, ali ni blizu tadašnjoj snazi i moći. Treća Srbija više ne postoji nakon raskola: osnivač Andrej Fajgelj otišao je prvo u ekstreme, pa u profesuru, Miroje Jovanović se posvetio advokaturi, Aleksandar Đurđev onome čemu je najskloniji – političkom biznisu, dok je Parović oboleo od sindroma malog Napoleona nekada respektabilni pokret sveo na kadilak stranku.Angažman prvog Vulinovog pika Torbice u Beogradu, ostavio je upražnjenu desnu stranu političkog kolovoza za hijene, kalkulante i lovce na glasove.

Prvi su se u vidu najistaknutije političke prevare u Srbiji pojavili POКS-ovci, a za njima i prva pratilja u toj disciplini, zavetnici, nudeći “ono” za bubrege i zavodeći naivan deo biračkog tela.

Ipak, čini se da sledi konsolidacija pravih patriota, imajući u vidu poslednje akcije Tomislava Bokana i pokreta 3D , ali i još uvek neformalne grupe mladih Tradicionalista na čelu sa Vukašinom Đokovićem.

Čini se da bi upravo ove grupacije mogle sprečiti Šolakove satelite maskirane u nacionalne boje da pokupe kajmak nezasluženo, na velikim rečima i malim ili nikakvim delima.

Afera/Tomo Lovreković