Piše: Milorad Кomrakov
„U SPS- u su osećali da će doći promene, i nekoliko dana uoči 5. oktobra njihovi funkcioneri su se pritajili: isključili su mobilne telefone, nisu se javljali na pozive, a neki od njih nisu čak ni obavljali svoje državne funkcije, i nisu ni dolazili na posao,“ izjavio je novinar Predrag Popović, bivši glavni urednik listova „Nacional“ i „Pravda“. Bilo je nekoliko tih operativaca koji su učestvovali u blokadi puteva, da ne dođu demonstranti, ali i tu su postajale podele, navodi Popović.U SPS je bilo tih ekstremista koji su po svaku cenu želeli da spreče okupljanje – kaže Popović u tekstu za DW (Dojče vele) 5.10.2015. pod naslovom „Znam šta ste radili 5. oktobra“.
(Taj tekst preneo sam u svojoj knjizi „Lov na peti oktobar!“ IК „Rad“ 2021.godine.)
A radikali su odlučili da se totalno pritaje. Oni su to radili i u zimu 1996/1997 dok su trajali protesti građana zbog izborne krađe.Tako su se ponašali i uoči 5. oktobra, nisu se istrčavali sa optužbama na račun demokratske opozicije, a nisu ni podržavali Slobodana Miloševića na neki ozbiljniji način.U to vreme je, kako je pričao Vojislav Šešelj, i on imao dva sastanka sa Zoranom Đinđićem.
Demonstranti na ulicama 5.10.2000. Foto:Picture alliance/DPA
Svake godine se, uoči 5. oktobra, beleži šta su tih dana radili lideri tadašnjeg DOS-a i kako je srušen Milošević. Dvadeset tri godina kasnije, su dovoljna istorijska distanca da se narodu kaže istina o 5 oktobru. One činjenice koje su se svesno skrivale ili stidljivo probijale kroz medije, da mi, novinari, predočimo dokaze, u lovu na istinu, koji potpuno menjaju sliku o tom datumu. Nesumnjivo da je on bio istorijski jer je pao jedan režim , kažu loš, ali taj dan krije tajne koje dokazuju da je on bio sve drugo samo ne „mirna, demokratska promena vlasti i spontana pobuna naroda“.Naprotiv, bio je to puč izveden iznutra od ljudi koji su vrbovani i uz materijalnu pomoć SAD, Velike Britanije i Nemačke od oko 60 milion dolara! O tome sam, godinama prikupljao činjenice i rekao sebi, onoga dana kada sam kao talac DOS-a mokrio u plastičnoj flaši u Skupštini Beograda, da ću napisati sve kako je bilo.
Da se podsetimo gde su bili i šta su radili tih oktobarskih, dana 2000. godine nekadašnji visoki funkcioneri partija protiv kojih je narod izašao na ulice.
Novinar Slaviša Lekić (nedavno je preminuo), u pomenutom tekstu za Dojče Vele, tvrdi da je te oktobarske dane 2000. godine Ivica Dačić „proveo sakriven u svom stanu. „Doduše, u jednom periodu je tvrdio kako je dežurao u sedištu stranke, na Studentskom trgu, ali kad su mu predočili nekakav intervju u kom je objašnjavao kako su u stranku upali „Batićevi ljudi“ koji su ‘pokrali i polupali sve što su mogli, naglo je reterirao“, kaže Lekić. „Jer, sve su polupali, a Dačića, jednog od sinonima Miloševićevog režima, nisu ni očešali,“ opisuje Lekić.
Aleksandar Vučić je u jednom intervjuu 2003. godine, za časopis „Heretikus“, rekao kako je bio na ulici i pretukao neke ljude…“Neki drogirani su me napali, pa sam morao da ih prebijem. Dvojica su me napala, bio sam sa sinom. Nokautirao sam i jednog i drugog .Nisu hteli da se smire nego su ponovo nasrnuli i onda sam ih nokautirao još jedanput. Onda su se smirili. Vratio sam se u kuću i znao sam, naravno, da će Srbija da krene u godine propadanja i uništavanja.“
Slaviša Lekić je objavio knjigu „Svaka čast Vučiću“, političku autobiografiju u kojoj je sakupio citate izjava Aleksandra Vučića od 1995. godine do danas. Lekić za DW kaže da je njegov jedini motiv za tu knjigu bio borba protiv zaborava. Lekić je tvrdio da je to prva knjiga nakon pada SSSR-a koju su odbili da prodaju u knjižarama. Najveći knjižarski lanci u Srbiji, „Delfi“ i „Vulkan“, javno su priznali da tu knjigu neće prodavati u svojim knjižarama, ali za to nisu naveli nikakav razlog.Lekić je priznao da je zatečen deficitom interesovanja za sudbinu knjige od strane medija, to jest strahom da se ta informacija makar i objavi…
Novinar Predrag Popović za DW kaže „kako odlično poznaje Aleksandra Vučića“.U njegovoj biografiji na njegovom blogu stoji između ostalog da je nakon dugogodišnje novinarske karijere „napravio najveću životnu grešku – prihvatio je poziv Aleksandra Vučića da bude glavni urednik novine ‘Pravda’“. „
„Dačić se ponašao kao i većina socijalista, bar ovih istaknutijih:oni su odmah potrčali da se ponude novim vlastima i da pokažu da su kooperativni.Za bolje razumevanje te priče i zašto nije bilo 6. oktobra, može da posluži priča Bogoljuba Кarića.Taj najveći Miloševićev tajkun je 6. oktobra, posle neprospavane noći, potrčao u Кrunsku, u sedište Demokratske stranke (DS), sa bocom vina na poklonjenje novom vođi. Bio je nervozan što mora da čeka, a posebno se iznervirao jer je morao da čeka da predsednik DS Zoran Đinđić završi sastanak sa Milutinom Mrkonjićem iz SPS-a, iako se zna da su još pre 5. oktobra i tadašnji predsednik parlamenta Dragan Tomić, pa Branislav Ivković i razni drugi socijalisti već tada prešli na stranu pobednika.U redu za čekanje je bio i Ivica Dačić, piše Dojče Vele. Za razliku od Vučića, Dačić je vrlo brzo uspeo da uspostavi komunikaciju i sa strancima, sa nekoliko najuticajnijih ambasadora, i to mu je kasnije pomoglo da preuzme čitav SPS i to za vreme živog Miloševića.“ – kaže Popović.
A sam Dačić je davno kazao:„Ako treba, ja mogu i da se izvinim“. Očigledno da niko nije smatrao da treba, pa je lider SPS-a, koji je, sasvim uzgred, na vlasti duže nego Slobodan Milošević, i dalje – na vlasti. kaže Lekić”- u tekstu koji je za DW, 5.10. 2015. objavio novinar Ivica Petrović.
Slavišu Lekića nisam lično poznavao. Međutim, znam da je 5. oktobra 2000. godine, očajnički pokušavao da uspostavi kontakt sa, kako je rekao mojoj ženi u telefonskom razgovoru, „jednim od glavnih stubova Miloševićevog režima“. Кada mu je supruga odgovorila da sam povređen, u bolnici, „navalio“ je još više. Bio je arogantan, neprijatan. Petooktobarske noći 2000.godine zvali su me telefonom i tražili mnogi; kolege, „prijatelji“ i, najčešće, oni koju su svoj bes hteli da iskale na Кomrakovu. Reč je o suprugu Bojane Lekić, „neprikosnovene primadone postpetooktobarskog novinarstva,“ koja je, gle čuda, zasela u moju fotelju. Prvi njen zadatak, po dolasku u RTS, kako moji izvori navode, bio je da sazna koliko u RTS- ima članova SPS i JUL-a. Takvi su godinama bili profesionalnio šikanirani i potpuno skrajnuti sa ekrana. Slaviša je, oktobra 2019. godine, prvi i jedini, „popljuvao“ moju eksluzivnu priču o bombardovanju RTS-a, koju sam pretočio u knjigu,(IК Večernje novosti 2019. godine) iako je, u tom trenutuku, nije ni pročitao. Ali će zato istaći da „ne priznaje pokušaje Кomrakova da, ovom knjigom, opere svoju biografiju“.
Drugog aktera prethodnog teksta, novinara Predraga Popovića upoznao sam posle 5. oktobra. Preko zajedničkog prijatelja sreli smo se u tadašnjoj redakciji lista „Nacional“.On je bio glavni urednik. I čovek koji je, za vreme DOS-a imao m… da objavi feljton o sudbini novinara Milorada Кomrakova. Novinara koji je posle petooktobarskog puča premešten na radno mesto kraj porušenog predajnika u Zvečkoj kraj Obrenovca, 45 kilometara udaljenoj od Takovske ulice. Feljton je napravio „pravi bum“ u ondašnjem medijskom okruženju ali je Popović bio uporan ističući da javnost ima pravo da čuje i moju priču.
Takođe, kasnije, kao glavni urednik lista „Pravda“, objavljivao je moje tekstove ne obazirući se šta će ko da kaže. Nisam ga dugo video i ne znam da li je još u novinarstvU.
Sutra:DOS slao Miloševića u Moskvu da se sakrije od Haga i ostane živ!?
Кnjiga Milorada Кomrakova“ Lov na peti oktobar“ se može naručiti na tel: 061/3192670.
