KO JE KRIV ZA RAT U UKRAJINI: SAD, Rusija ili Britanija?!

Do tog trenutka, Ukrajina je držala trećinu sovjetskog nuklearnog naoružanja i bila treća nuklearna sila u svetskim okvirima po broju bojevih glava, posle SAD i Rusije. Uništenje ukrajinskog nuklearnog naoružanja bilo je nešto što su hteli i Rusi i Ameri.

Ipak, naročito je na tome insistirala Klintonova administracija (Jeljcin je više želeo da se ukrajinsko nuklearno oružje prebaci Rusiji). Još tada, ozbiljni geopolitički stručnjaci poput Džona Mirshajmera upozoravali su da je to pogubno i da Ukrajina može da ima svetlu budućnost samo kao neutralna država i posrednik između SAD i postsovjetske Rusije, ali sa nuklearnim naoružanjem kao garantom njenog integriteta od eventualnih ruskih aspiracija.

Dve decenije kasnije, u toku krize 2014. godine Mirshajmer je u svom drugom tekstu napisao nešto što se pokazalo kao sasvim tačna prognoza: „SAD i njihovi evropski saveznici suočavaju se sa sledećim izborom u Ukrajini. Mogu da nastave dosadašnju politiku, koja će zaoštriti neprijateljstvo sa Rusijom i uništiti Ukrajinu. To je scenario u kome će svi izgubiti. Ili mogu da promene politiku i rade na prosperitetnoj i neutralnoj Ukrajini, koja neće biti pretnja Rusiji i koja će omogućiti zapadu da popravi odnose sa Moskvom. Ovim pristupom svi dobijaju“. (J. Mearsheimer, „Why the Ukraine Crisis Is the West’s Fault. The Liberal Delusions That Provoked Putin“)

Ostaviću ovde po strani simpatije internet sorabskih ratnika za Putina i za rusku intervenciju. Onaj ko se raduje ruskoj agresiji na Ukrajinu, ne iskazuje politički stav, već ima ozbiljan problem u glavi. Makar neko ko je iskusio NATO agresiju na svojoj koži ne bi trebalo da se raduje kada nekog drugog snađe ista, i još gora sudbina, tim pre ako je reč o bliskom slovenskom narodu.

Ovaj tekst je pre svega namenjen drugima koji binarno razmišljaju i koji u Putinu vide nekakvog novog Hitlera ili psihopatu (Putin nije ni jedno, ni drugo. On je, kao što je to neko lepo rekao, ‘brutalni ex-KGB mentalitet’). Dakle, onima koji i dalje ne razumeju prostu činjenicu u kolikoj meri je zapad (čitaj SAD) kriv za stradanje Ukrajine, a čije će se posledice naročito osetiti na rubovima Evrope, u krhkim i ekonomski slabim državama… poput Srbije.

Najveća greška Ukrajine u poslednjih trideset godina bilo je njeno odricanje od nuklearnog naoružanja i naivno oslanjanje na međunarodne garancije svog teritorijalnog integriteta koje na duži rok ne znače apsolutno ništa. A što se Rusije tiče, u poslednjih trideset godina ona je vodila nekoliko ograničenih vojnih konflikata – svaki od njih je vojno dobila i ekonomski izgubila. Tako će verovatno biti i sa ovim.