Ako stalno unosimo više energije nego što nam je potrebno, dobićemo na težini. Ako unosimo premalo energije, izgubićemo težinu, masnoću, a na kraju i mišićnu masu.
Definicija kalorije je količina energije potrebna da se temperatura 1 grama (g) vode podigne za 1° Celzijusa.
Vrsta i količina hrane koju jedemo određuju koliko kalorija unosimo. Za mnoge ljude na dijeti za mršavljenje, broj kalorija u hrani je odlučujući faktor u izboru da li da je jedu ili ne.
Kako i kada jedemo takođe može napraviti razliku, jer telo različito koristi energiju tokom dana. Korišćenje energije našeg tela zavisiće od toga koliko smo aktivni, koliko efikasno naše telo koristi energiju i naših godina.
Prema Smernicama o ishrani Amerikanaca 2015-2020, ženama će verovatno trebati između 1.600 i 2.400 kalorija dnevno, a muškarcima između 2.000 i 3.000. Međutim, to zavisi od njihove starosti, veličine, visine, načina života, ukupnog zdravlja i nivoa aktivnosti.
Preporučeni unos kalorija zavisi od faktora kao što su starost, veličina, visina, pol, način života i opšte opšte zdravlje.
Preporučeni dnevni unos kalorija u SAD je oko 2.500 za muškarce i 2.000 za žene.
Obilan doručak može pomoći u smanjenju težine i održavanju.
Mozak koristi oko 20 odsto energije koja se koristi u ljudskom telu.
Faktori koji utiču na idealan kalorijski unos uključuju starost, gustinu kostiju i odnos mišića i masti.
Obrok od 500 kalorija koji se sastoji od voća i povrća ima više zdravstvenih koristi i održaće vas sitim duže od 500-kalorične užine.
Da bi ljudsko telo ostalo živo, potrebna mu je energija.
Oko 20 odsto energije koju unosimo koristi se za metabolizam mozga. Većina ostatka se koristi u bazalnom metabolizmu, energiji koja nam je potrebna kada smo u stanju mirovanja, za funkcije kao što su cirkulacija krvi, varenje i disanje.
U hladnom okruženju, potrebno nam je više energije da održimo konstantnu telesnu temperaturu, jer se naš metabolizam povećava da bi proizveo više toplote. U toplom okruženju, potrebno nam je manje energije.
Takođe nam je potrebna mehanička energija za naše skeletne mišiće, za održavanje držanja i kretanje.
Ćelijsko disanje je metabolički proces kojim ćelije dobijaju energiju reagujući kiseonik sa glukozom za proizvodnju ugljen-dioksida, vode i energije.
Koliko se efikasno energija disanja pretvara u fizičku – ili mehaničku – snagu zavisi od vrste hrane koja se jede, vrste fizičke energije i da li se mišići koriste aerobno ili anaerobno.
Drugim rečima, potrebne su nam kalorije da bismo podstakli telesne funkcije, kao što su disanje i razmišljanje, da bismo održali držanje i kretali se.
