Piše: Tomo Lovreković
Mudrovaće, badavani
Kad me nema da se branim
Da sam blizu… ne bi im se dalo…
Pričaće ti o plovidbi,
Ti što nisu sidro digli
Šta sam za njih neg’ ukleta šajka?
Nemam tendenciju citirati Panonskog mornara, niti mi je navika i običaj – a, opet, u ovom slučaju, ne postoje stihovi koji bi preciznije objasnili datu situaciju. Oni koji bi iskrivili zglob da šutnu loptu, oni koji su zbog menstruacije bili oslobođeni od fizičkog, oni koji dodira sa fudbalom imaju kao ja sa istorijom ruskog baleta, udarili su na Petra Puaču – veličinu, instituciju, simbol, dokaz vrednosti.
I džaba što se stotina bivših i sadašnjih reprezentativaca, imena na čiji se pomen ustaje, skida kapa i pruža dubok naklon, klanja ne samo nad maestralnom igračkom zaostavštinom Petra Puače, već i nad njegovim trenerskim dostignućima i rezultatima njegove škole – liberalni, opozicioni i pod zapadnom kontrolom mediji, jedva su dočekali da pljunu na njega.
Iako je ta atmosfera progona i lova na veštice veoma stresna po svakog pojedinca, a naročito kada od neostvarenih (kao što su oni sami) dolazi do onih preostvarenh (kao što je Puača), ona zapravo ne predstavlja kaznu – nego nagradu. Jer kad jednog od najboljih pljuju najgori, to može biti samo priznanje. Medalja, kao jedna od hiljade onih koje je Puača dobijao, za razliku od njih, čije su jedine medalje za izdaje i laži od nalogodavaca u visini od par stotina evra – jer im to i jeste vrednost, za razliku od Puače čija je vrednost u stotinama dece koje je sa ulice sklonio u svet sporta i koji će umesto meta narko dilera biti meta najvećih svetskih menadžera.
Ali, zašto ovi napadi na proslavljenog fudbalera, stvaraoca, pedagoga, čoveka koga obožava ceo sportski svet, ceo sportski Novi Sad, deca i roditelji? Zašto se od toga što je možda pobrkao datum utakmice posle 20 godina, pravi slika da je lažov i prevarant?
Veoma jednostavno, jer Puača nije njihov. Nije, i nikad neće biti, koliko god mu ponudili, pretili ili naudili. A, radili su sva tri. Jer je Puača svoj. I jer se ne stidi i ne boji da kaže da se neke stvari u ovoj državi rade dobro, a rade se. I da pohvali zaslužne za to.
Ne sumnjaju oni, zapravo, kako manipulacijama predstavljaju, u njegova sportska dostignuća – nego ne mogu da veruju da je toliki čovek da svoje delima građeno ime proda jeftino, zbog njih i njihovih gazda, baš kako su oni uradili.
I zato lažu. I zato će iza njih ostati laži i nedela, a i za njega istine i dela, neoboriva nijednom propagandom. Hteli su nešto dobiti od Puače, a mogi dobiti samo dribling i gol kroz noge – jer je to njegovo znanje. Oni svoje nemaju, zato njegovo i osporavaju.
Foto: TV Happy
