Piše: Tomo Lovreković
U jednom momentu sam u mističnom liku doktora Dabića prepoznao Кaradžića po intuiciji i upitao relativno glasno kolegu “Zašto ovo ne bi bio Radovan”, priča prvi put za javnost i ekskluzivno za Aferu Milan Mićo Đukić, koji je tada radio kao konobar u “Ludoj kući”, gde je haški begunac često dolazio prerušen.
Ovo zborno mesto “alternativaca” i zanesenjaka, nije bilo po volji osoblja, priča Đukić.
– Za nas su oni bili čudaci, a te prezentacije su bile relativno česte i dugo su trajale. Ipak, Dabić se izdvajao od njih, uvek se zahvaljivao kada mu nešto donesemo, a videlo se da je i u njihovom društvu omiljen – kaže naš sagovornik.
Đukić kaže da nikada neće zaboraviti strah u očima Dabića kada ga je slučajno razotkrio i da sebi neće oprostiti što mu je pokvario poslednje dane bezbrižnosti.
– Imao je svojih grešaka, ali mi žao svakog Srbina koji je završio u haškom kazamatu. Mislim da je Srbenda i da se trudio koliko je mogao, ali i danas vidite tešku neslogu među nama i u takvim uslovima se teško više moglo – zaključuje Đukić.
