Postoji mnogo načina na koje sama pandemija utiče na svakodnevni život ljudi, a rod – shvaćen kao skup društvenih očekivanja, normi i uloga koje povezujemo sa time da smo muškarac, žena, trans- ili nebinarna osoba – igra masivni deo.
Na društvenom nivou, COVID-19 je uticao na cis- i transžene, na primer, drugačije nego na cismen, transmen i nebinarne ljude. Reproduktivna prava, donošenje odluka oko pandemije i nasilje u porodici samo su neke od ključnih oblasti u kojima je pandemija negativno uticala na žene.
Međutim, polne razlike – shvaćene kao biološke karakteristike koje povezujemo sa polom koji je nekome dodeljen pri rođenju – takođe igraju neospornu ulogu u epidemiji ili pandemiji.
Dok su pol i pol, verovatno, neraskidivo povezani u zdravstvu, kao iu svakoj drugoj oblasti naših života, u ovoj specijalnoj prilogi fokusiraćemo se prvenstveno na stope infekcije SARS-CoV-2 i stope smrtnosti koje izaziva COVID-19. , razvrstane po polu.
U specijalizovanoj literaturi, ovi efekti potpadaju pod krovni termin „primarni efekti pouzdanog izvora“ pandemije, dok „sekundarni uticaj“ pandemije ima dublje društvene i političke implikacije.
U celoj ovoj funkciji koristimo binarne termine „muškarac“ i „žena“ da bismo tačno odrazili studije i podatke koje koriste.
Pre nego što uđemo dublje u temu polnih razlika u COVID-19, vredi napomenuti da će slika biti nepotpuna, jer nisu sve zemlje objavile svoje podatke razvrstane po polu.
Izveštaj koji se pojavio na blogu časopisa BMJ Global Health 24. marta 2020. pregledao je podatke iz 20 zemalja koje su imale najveći broj potvrđenih slučajeva COVID-19 u to vreme.
Od ovih 20 zemalja, „Belgija, Malezija, Holandija, Portugalija, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države“ nisu dale podatke koji su „razdvojeni“ ili raščlanjeni prema polu.
U to vreme, autori izveštaja BMJ apelovali su na ove zemlje i druge da dostave podatke specifične za pol.
Ana Purdi, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo, i njene kolege su primetile: „Pozdravljamo odluku italijanske vlade da objavi podatke koji su u potpunosti razvrstani po polu i uzrastu. Druge zemlje […] još uvek ne objavljuju nacionalne podatke na ovaj način. Razumemo, ali žalimo zbog ovog propusta.”
Od tada su svoje podatke učinile dostupnim zemlje koje uključuju Belgiju, Holandiju, Portugal i Španiju.
Ujedinjeno Kraljevstvo je učinilo dostupnim samo deo podataka razvrstanih po polu – za Englesku i Vels, bez pokrivanja Škotske i Severne Irske – dok Malezija i SAD uopšte nisu učinile dostupnim svoje podatke razvrstane po polu.
U vreme pisanja ovog članka, SAD još uvek nisu objavile svoje podatke razvrstane po polu uprkos tome što zemlja ima najveći broj slučajeva COVID-19 u svetu.
Muškarci imaju dvostruko veće šanse da umru
Global Health 5050, organizacija koja promoviše rodnu ravnopravnost u zdravstvu, zaokružila je ukupne i delimične podatke koji su dostupni iz zemalja sa najvećim brojem potvrđenih slučajeva COVID-19.
Prema njihovom prikupljanju podataka, najveći odnos smrtnih slučajeva muškaraca i žena, kao rezultat COVID-19, je u Danskoj i Grčkoj: 2,1 prema 1.
U ovim zemljama, muškarci imaju dvostruko veće šanse da umru od COVID-19 nego žene. U Danskoj je 5,7% od ukupnog broja potvrđenih slučajeva kod muškaraca rezultiralo smrću, dok je 2,7% žena sa potvrđenim COVID-19 umrlo.
U Republici Irskoj, odnos smrtnosti muškaraca i žena je 2 prema 1, dok Italija i Švajcarska imaju odnos 1,9 prema 1.
Najveći paritet polova iz zemalja koje su dostavile kompletan skup podataka su Iran, sa 1,1 prema 1, i Norveška, sa 1,2 prema 1.
U Iranu je umrlo 5,4% žena pacijenata, u poređenju sa 5,9% muškaraca. U Norveškoj ovi brojevi iznose 1,3%, odnosno 1,1%.
Kina ima omjer od 1,7, pri čemu je umrlo 2,8% žena, u poređenju sa 4,7% muškaraca.
Stope infekcije kod žena i muškaraca
Uporedno poređenje stopa zaraze među polovima ne objašnjava višu stopu smrtnosti kod muškaraca, niti postoji dovoljno podataka da bi se izveo zaključak o stopama infekcije po polovima.
Međutim, vredi napomenuti da je u Danskoj, gde je verovatnoća da će muškarci umreti od COVID-19 više nego kod žena, udeo žena koje su se zarazile virusom bio 54%, dok je muškaraca 46%.
Nasuprot tome, u Iranu, gde je odnos smrtnih slučajeva između muškaraca i žena manje različit (1,1 prema 1), samo 43% slučajeva su žene u poređenju sa 57% slučajeva kod muškaraca.
Sve dok ne saznamo udeo ljudi iz svakog pola koje zdravstveni radnici testiraju, biće teško u potpunosti protumačiti ove brojke.
Ono što do sada znamo je da ukupno devet od 18 zemalja koje su dostavile potpune podatke razvrstane po polu imaju više slučajeva COVID-19 među ženama nego među muškarcima. Šest od 18 zemalja ima više slučajeva među muškarcima nego među ženama.
Norveška, Švedska i Nemačka imaju odnos slučajeva od 50 do 50%.
Druge zemlje u kojima je više žena razvilo COVID-19 uključuju:
- Švajcarska (53% žena na 47% muškaraca)
Španija (51% prema 49%)
Holandija (53% prema 47%)
Belgija (55% do 45%)
Južna Koreja (60% do 40%)
Portugal (57% prema 43%)
Kanada (52% prema 48%)
Republika Irska (52% prema 45%)
Grčka, Italija, Peru, Kina i Australija imaju veći broj potvrđenih slučajeva kod muškaraca nego kod žena.
Zašto muškarci češće umiru?
Deo objašnjenja zašto se čini da novi korona virus izaziva teže bolesti kod muškaraca leži u biološkim polnim razlikama.
Urođeni imuni odgovor žena igra ulogu. Stručnjaci se slažu da postoje polne razlike, kao što su polni hromozomi i polni hormoni, koje utiču na to kako imunitet osobe reaguje na patogen.
Kao rezultat toga, „žene su generalno sposobne da podignu snažniji imuni odgovor na infekcije [i] vakcinacije. Sa prethodnim koronavirusima, konkretno, neke studije na miševima sugerišu da hormon estrogen može imati zaštitnu ulogu.
Na primer, u gornjoj studiji, autori primećuju da je kod mužjaka miševa postojao „bujan, ali neefikasan odgovor citokina“. Citokini su odgovorni za oštećenje tkiva u plućima i curenje iz plućnih krvnih sudova.
Estrogeni potiskuju fazu eskalacije imunološkog odgovora što dovodi do povećanog oslobađanja citokina. Autori su pokazali da su ženke miševa tretirane antagonistom estrogenskih receptora uginule skoro istom stopom kao i mužjaci miševa.
Kao što su neki istraživači primetili, faktori životnog stila, kao što su pušenje i konzumacija alkohola, koji se češće javljaju među muškarcima, takođe mogu da objasne ukupne veće stope mortaliteta među muškarcima.
Nauka je dugo povezivala takva ponašanja sa stanjima za koja sada znamo da će verovatno negativno uticati na ishod pacijenata sa COVID-19 – kardiovaskularnim oboljenjima, hipertenzijom i hroničnim plućnim stanjima.
Zašto bi žene mogle biti više izložene riziku?
S druge strane, činjenica da su društva tradicionalno stavljala žene u ulogu negovateljica – ulogu koju one i dalje pretežno obavljaju – i činjenica da su ogromna većina zdravstvenih radnika žene mogle bi ih staviti u veći rizik od zaraze. virus i može objasniti veće stope infekcije u nekim zemljama.
Analiza 104 zemlje koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokazala je da „žene predstavljaju oko 70% zdravstvene radne snage“. U Kini, žene čine više od 90% pouzdanog izvora zdravstvenih radnika u provinciji Hubei.
Ovi podaci naglašavaju „rodnu prirodu zdravstvene radne snage i rizik koji su pretežno ženski zdravstveni radnici“, pišu autori izveštaja o „rodnim uticajima“ pandemije koji se pojavljuje u The Lancet Trusted Source.
Iako još uvek ne možemo da izvučemo konačne zaključke jer podaci razvrstani po polu još nisu dostupni iz svih pogođenih zemalja, izveštaj Lanceta traži tragove u prethodnim epidemijama.
„Tokom izbijanja bolesti virusom ebole u zapadnoj Africi 2014–16“, pišu autori, „rodne norme su značile da je veća verovatnoća da će žene biti zaražene virusom, s obzirom na njihovu dominantnu ulogu negovatelja u porodicama i zdravstvenih radnika na prvoj liniji“.
Autori takođe pozivaju vlade i zdravstvene institucije da ponude i analiziraju podatke o polnim i rodnim razlikama u pandemiji.
Zašto su podaci razvrstani po polu hitni?
Izveštaj u The Lancet-u glasi: „Prepoznavanje stepena do kojeg epidemije bolesti različito pogađaju žene i muškarce je fundamentalni korak ka razumevanju primarnih i sekundarnih efekata vanrednog zdravstvenog stanja na različite pojedince i zajednice, kao i za stvaranje delotvornih, pravičnih politika i intervencija. .”
Na primer, identifikovanje ključne razlike koja žene čini otpornijim na infekciju moglo bi pomoći u stvaranju lekova koji takođe jačaju imuni odgovor muškaraca na virus.
Osmišljavanje politika i strategija intervencije koje uzimaju u obzir potrebe žena koje rade kao zdravstveni radnici na prvoj liniji mogu pomoći u sprečavanju viših stopa infekcije koje vidimo među ženama.
Konačno, muškarci i žene imaju tendenciju da različito reaguju na potencijalne vakcine i tretmane, tako da je pristup podacima razvrstanim po polu ključan za sprovođenje bezbednih kliničkih ispitivanja.
Kao što Anna Purdie — koja takođe radi za Global Health 5050 — i njene kolege rezimiraju u svom članku, „Podaci razvrstani po polu su od suštinskog značaja za razumevanje distribucije rizika, infekcije i bolesti u populaciji i stepena do kojeg pol i pol utiču na kliničke ishode.”
