Kraj jedne i početak nove ere za Britaniju u senci velikih pitanja
Kada je iz Kraljevskog pokućstva javljeno da cela Kraljevska porodica ide u zamak Belmoral u Škotskoj, britanski mediji su odmah promenili svoj program u iščekivanju najgore vesti – da je Kraljica Elizabeta preminula. Potvrda je stigla uveče, u četvrtak 8. septembra 2022.
Britanska kraljica Elizabeta Druga je uistinu bila majka nacije. Anketa iz 2018. je pokazala da je svaki treći Britanac ili video Kraljicu uživo ili je upoznao lično!
Po kiši, pod kišobranima, u tipičnom londonskom vremenu, hiljade ljudi guralo se pred platoom ispred Bakingemske palate kako bi položili cveće. Smenjivali su se povici u slavu monarha, starog i novog – od, „Živela Kraljica“ do „Živeo Kralj“!
Odlazak Kraljice Elizabete predstavlja kraj jedne ere. Mnogi je smatraju poslednjim svedokom 20. veka. Od Čerčila i Kenedija do Mandele i Trampa, od Čarlija Čaplina i Merlin Monro do Bitlsa i Madone, nema velike svetske ličnosti od ranog 20. do prve dve decenije 21. veka koja nije srela britansku Kraljicu Elizabetu Drugu, koja je suvereno držala presto 70 godina. Njena biografija izvor je toliko materijala da bi mogle da se napune biblioteke. I verovatno će tako i biti – desetine hiljada knjiga i milioni tekstova već sada postoje o Elizabeti Drugoj, a tek će mnogo toga biti napisano.
Međutim, smrt Elizabete donosi sa sobom još jedo pitanje: da li će Velika Britanija opstati? U britanskoj javnosti se neretko govorilo da je Kraljevska porodica, a naročito Elizabeta Druga, „lepak koji drži zemlju zajedno“.
Elizabeta Druga je bila sentimentalna tačka okupljanja svih Britanaca, bet obzira na njihove političke poglede. Čak i mnogi zagovornici nezavisnosti Škotske ili Velsa sa poštovanjem su govorili o kraljici i sa pažnjom pratili njene poruke. Tako je bilo i uoči škotskog referenduma o nezavisnosti 2014, kada je intervencija Bakingemske palate pomogla da se ključni procent podrške preliju na stranu za ostanak u uniji sa Engleskom i Velsom, a ne za nezavisnost. Mnogi smatraju da takav uticaj Krune neće postojati sa Čarlsom.
Kralj Čarls Treći – do juče poznat kao Princ Čarls – ima manju podršku javnosti nego njegov sin Viljem. O Čarlsu se u brtanskoj javnosti govorilo do skora kao o budućem „Kralju koji se meša u sve“, a apostrofirana je njegova zainteresovanost za ekološka pitanja i spremnost da pređe svoja ovlašćenja i direktno pokuša da nametne svoj stav izvršnoj vlasti, što je nešto što Elizabeta nikada ili gotovo nikada nije radila (ili barem, za sada, nije poznato da jeste).
Za razliku od Elizabete koja je na presto došla sa 26 godina, Čarls to čini u poznom dobu – sa 73 godine. Njegova vladavina će vremenski biti mnogo kraća a veruje se da će njegov sin, princ Viljem, mnogo više imati uticaja iz senke nego što je imao Čarls. Pitanje je – kako će to novi britanski Kralj, koji ima jake stavove i volju, da se nosi sa time?
Britanci i dalje vide monarhiju kao instituciju, ali poverenje u Kraljevsku porodicu sve više opada. Istraživanje kompanije Jugav u maju mesecu je pokazalo da 80 odsto Britanaca podržava Elizabetu, dok preko 70 odsto podržava Viljema a Čarls je na trećem mestu sa 60 odsto. Međutim, svega trećina Britanaca veruje da će Čarls dobro obavljati posao monarha.
Tu je još jedan bitan izazov: Komonvelt – neka vrsta mini UN koju je Britanija napravila od bivših kolonija a za čije su stvaranje najviše učinili princ Filip i Elizabeta Druga, sada je u rukama Čarlsa (Trećeg). Proteklih godina sve više zemalja – posebno ostrvskih, iz predela Kariba – sve otvorenije razmatra opciju da napuste Komonvelt i postanu republike a neke su već to učinile. Slučajno ili ne, taj sentiment se pojačao proteklih godina – kako se Elizabeta Druga povukla i kako je sve više nadležnosti prenela na sina, Čarlsa.
Imajući u vidu sve gore navedeno, smrt Elizabete Druge ne samo da je kraj jedne ere, nego, može da se pokaže i kao ključ koji je pokrenuo kraj jedne monarhije i jedne države.
Za Aferu iz Londona – A. Chatten
