Piše: Dragan Bisenić

Američki zakonodavci Predstavničkog doma i Senata intenzivno se bave Zapadnim Balkanom. Kriza na severu Kosova samo je fermentisala aktivnosti kongresmena i senatora, pa su posete, izjave, inicijatve i javna saslušanja postala sve češća.

Poslednje od njih bilo je saslušanje američkog izaslanika za Balkan Gabrijela Eskobara u Potkomitetu za Evropu Odbora za spoljnu politiku predstavničkog doma. To su sve stvari koje jačaju američku ulogu na Balkanu koja uskoro može da postane ekskluzivna, kao u nekim drugim evropskim regionima, Baltiku ili Skandinaviji.

Ovo saslušanje došlo je nakon dva meseca krize na severu Kosova. Centar Eskobarovog izlaganja bio je Ohridski sporazum. On je “temelj napretka za region”, ali i put kojim se otvaraju vrata za “veće priznanje Kosova širom sveta”. Prema Eskobarovim rečima, “sporazum obavezuje Srbiju da prizna suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, da prizna nacionalne simbole Kosva, zastave, dokumenta koja izdaje, diplome, pasoše, automobilske tablice, lične karte i da se uzdrži da blokira Kosovo u bilo koje međunarodne organizacije”.

Novost predstavlja izmenjena dinamika očekivanja postizanja konačnog sporazuma. Eskobar je u maju rekao da očekuje da pregovori mogu da se okončaju do kraja leta. Na saslušanju je precizirao da u “narednoj godini očekuje veliki napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije”. 

Početak snažne aktivnosti američkih zakonodavaca na Balkanu bio je u aprilu kada  je troje senatora, aktivnih u odborima za spoljnu politiku i oružane snage, Kris Marfi, Džin Šejhin i Tom Tilis, posetili Balkan da bi „potvrdili podršku SAD partnerima na Balkanu“, jer „doživljavamo najneizvesniju vojnu situaciju u Evropi od Drugog svetskog rata“ i jer „procenjuju da je Balkan „ranjiv“ na rusko mešanje kojim Putin želi da oslabi zapad“.

„Putin je dugo bio na strani onih koji nastoje da potkopaju jedinstvo i teritorijalni integritet na Balkanu i ne bi ništa više voleo nego da vidi produbljivanje tih podela“, ocenili su senatori, dodajući da mir na Balkanu ne može da se uzme „zdravo za gotovo“, saopštili su senatori.

Sve troje senatora pripada grupi najaktivnijih u osudi delovanja ruskog predsednika Putina i Rusije, pristalice su priznanja nezavisnosti Kosova, bili su i inicijatori usvajanja Rezolucije povodom 30 godina proglašenja nezavisnosti BiH u kojoj se ističe podrška „demokratskoj, pluralističkoj i prosperitetnoj BiH“. Oni svi su predlagači zakona kojim se definiše američka politika prema Zapadnom Balkanu, posebno iz ugla delovanja konkurentskih sila, Rusije i Kine. Ovaj zakon, koji je sada u proceduri, predstavlja osnovu rastućem interesovanju senatora i kongresmena za Balkan, a krize koje eskaliraju s vremena na vreme, daju razloge da za češće zakonodavne inicijative.

Rasprava u zakonodavnom telu daje novu dimenziju balkankom pitanju. Politika koju vodi Stejt department predstavlja jednu kreaciju izvršne vlasti, ali njoj nedostaje političke i javne širine koja se obezbeđuje preko Kongresa. Kongres je taj koji uključuje i obezbeđuje učešće javnosti u pojedinim debatama, tako da je debata o Balkanu podignuta na viši nivo koji je često nepredvidiv, ali veoma važan.

Eskobar je zajedno sa Derekom Šoleom govorio pre dva meseca u senatskom Komitetu za spoljnu politiku, 18. maja ove godine. Tada su senatori Kris Marfi i Geri Piters najavili svoj dolazak u region i već posle dva dana bili su u Prištini. Susreti su prošli u veoma srdačnoj atmosferi. Kriza na severu Kosova koja je promenila američku retoriku prema Kosovu, kosovskom premijeru Kurtiju i celom regionu.

Sredinom juna Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa troje američkih senatora Krisom Marfijem, Džin Šahin i Pitom Riketsom. Posle ovog razgovora, dvopartijska grupa senatora uputila je pismo predsedniku Bajdenu i pozvala ga da usmeri prioritete na bezbedonosnu situaciju na severu Kosova. Pismo je usledilo posle zajedničke junske izjave grupe senatora u kojoj su pozvali na smirivanje delovanja kosovskih i srpskih snaga, nakon što su obišli Prištinu i Beograd.

Američki predsednik Bajden, u međuvremenu, u poruci Kongresu 20. juna ocenio je da situacija na Zapadnom Balkanu i dalje predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država. Bajden je obavestio američko zakonodavno telo da je zbog toga neophodno da se produži i proširi vanredna situacija koja je proglašena Izvršnom naredbom za Zapadni Balkan.

Poslednje svedočenje specijanog izaslanika za Balkan, Gabrijela Eskobara, pred Evropskim potkomitetom Komiteta za spoljne odnose Predstavničkog doma i rasprava o krizi na Kosovu, doveli su do unutrašnjeg raskola među republikancima koji u potpunosti kontrolišu ovaj dom. Predsedavajući evropskog Potkomiteta, republikanac iz Nju Džerzija, Tom Kin Mlađi, nije pozvao na zasedanje Trampovog izaslanika za Balkan, Ričarda Grenela koji je takođe nedavno bio na Balkanu. Nakon što je sve ovo Stiv Benon izoštrio u svojoj radio emisiji, doveden je brzo u pitanje položaj predsednika Spoljnopolitičkog komiteta, republikanca iz Teksasa, Majkla Mekola i njegovih sposobnosti  da  predsedava Komitetom. Skandal je postao utoliko veći, jer je navodno utvrđeno da ni Kin, ni Mekol nisu ni znali da je Grenel bio Trampov izaslanik za Balkan. U jeku priprema za izbore predsedničkog kandidata republikanaca, ovo se doživljava kao planski udar na Trampa i njegovu kandidaturu.

Bez obzira na unutrašnjopolitičke refleksije, intonacija kongresmena u pitanjima koja su od najvećeg interesa za SAD ne bi se mnogo promenila ni da su drugi republikanci bili na zasedanju, osim što bi ravnoteža u oceni stanja na severu Kosova verovatno bila drugačija. To je pitanje koje može da ima efekta na naše razumevanje i prihvatanje ocena sa zasedanja, ali ne i na ono što SAD žele da postignu. Kongresmen Kin bio je u tome  jasan, kada je naglasio da “SAD moraju da igraju vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu“.

Eskobar, kao i predsedavajući Kin, istakli su da odbijanje Kosova da formira Zajednicu srpskih opština ima brojne negativne posledice, koje uključuju i nespremnost nekih od 5 preostalih država EU da priznaju Kosovo. On je rekao da zato ohrabruje kosovsku vladu da, uz američku podršku, formira ZSO na način da ta organizacija ne narušava ustavni poredak, niti njihovo funkcionisanje, tako da “bismo već ove godine napravili pomak u kampanji priznavanja zavisnosti”, ali da “do sada nije dobio saglasnost Vlade Kosova” – dodao je Eskobar. Ovo je Eskobar odgovorio na pitanje republikanskog kongresmena, Bila Hajzenga, koji je Srbiju krstio kao Sibir, a Zapadni Balkan – zapadnim Baltikom!

Zanimljivo je da je inicijativa “Otvoreni Balkan”, koju su započeli Srbija, Albanija i Severna Makedonija, a koju je u nedavnoj zapadnobalkanskoj turneji, albanski premijer Edi Rama, pošto preuzima predsedavanje Berlinskim procesom, inicijativom koju vodi Evropska unija, proglasio zastarelom, stoji u nacrtu kao visoka, 9. tačka ovog zakona. Za nju se kaže da je inicijativa čije “sveobuhvatne ciljeve SAD nastavljaju da podržavaju”, uz uslov je da “ona ostane otvorena za sve zemlje zapadnog Balkana i bude usklađena s ciljevima i standardima koje je postavila EU za pristupanje ovom bloku”.

Nacrt zakona koji je u proceduri u Senatu, prebačen je Komitetu za spoljne poslove Senata u maju, odakle će biti upućen u dalju proceduru. Zakon, pod punim nazivom Zakon o prosperitetu i demokratiji na zapadnom Balkanu, predviđa, između ostalog, pomoć vladama regiona, nevladinim organizacijama i medijima kako bi se, kako ističu, borili protiv ruskog i kineskog uticaja u ovim zemljama i za privlačenje regiona Zapadu. Ovaj zakon bi podržao ekonomski razvoj u regionu kroz inicijative o infrastrukturi, trgovini i borbi protiv korupcije, uključujući kodifikaciju sankcija za odvraćanje destabilizujućih aktivnosti na Zapadnom Balkanu.

Veoma veliki značaj i po nivou i po strukturi, daje se kibernetskoj bezbednosti i suzbijanju dezinformacija, koji se predstavljaju kao jedan od najvažnijih američkih interesa u ovom zakonu. Zakon se odnosi na šest država Zapadnog Balkana i nabraja ih pojedinačno: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija. Ako bismo mogli da pojednostavimo, ovaj zakon predstavlja kodifikaciju ekskluzivne američke dominacije na Balkanu. Zakon, čini se, ima snažnu ambiciju. Jasno je da se više neće tolerisati ruski i kineski uticaji, a ako ih bude, onda će moći da se postoje samo uz američku dozvolu. Retko u kojem američkom dokumentu može da se pročita ovakva rečenica koja se odnosi na američki nacionalni interes: “Smanjenje oslanjanja Zapadnog Balkana na ruske isporuke prirodnog gasa je u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država”. Dakle, reč je ni manje, ni više, nego o nacionalnom interesu SAD, a nacionalni interesi se brane vojnim sredstvima. Rivalstvo s Kinom izražava se na mnogo blaži način, gde se samo navodi da bi “rastući uticaj Kine na Zapadnom Balkanu takođe mogao da ima štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom”.

U razradi pojedinih mera pomenuta sve zemlje Zapadnog Balkana, neke i po više puta, dok Srbija nije pomenuta ni jednom, iako nije uvela sankcije Rusiji, niti se, recimo, bilo gde pominje dijalog Beograda i Prištine ili teme koje su povezane s njim. Jednim delom može da se pretpostavi da je Srbija zaobiđena i zbog stava amerićčkog ambasadora Kristofera Hila da u toj stvari treba “pomoći Srbiji” pošto je u “specifičnom položaju s Rusijom”, precizirajući da je reč o potpunoj energetskoj zavisnosti.  Može, stoga da se pretpostavi, da je predviđeno da ovaj zakon bude usvojen i da stupi na snagu kada dijalog bude okončan i kada obe strane potpišu Sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa.

Zakon ima brojne proceduralne odredbe kojima se reguliše primena ovog zakona i koje jesu dosadne za čitanje, ali imaju suštinsku važnost za primenu i funkcionisanje ovog zakona. One regulišu Najvažniji od njih predviđa izradu petogodišnje strategije za ekonomski razvoj i demokratski napredak na Zapadnom Balkanu. Najkasnije 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, državni sekretar i administrator Agencije za međunarodni razvoj SAD, u koordinaciji sa sekretarom Sekretarijata za finansije Sjedinjenih Država, sekretarom za trgovinu, izvršnim direktorom Razvojna finansijska korporacija, dostaviće odgovarajućim kongresnim komitetima regionalnu strategiju ekonomskog razvoja i demokratske napretka za Zapadni Balkan.

Ovo, naravno, nije konačan tekst zakona, ali od njegove evolucije zavisiće budućnost Balkana, a to znači od buduće aktivnosti denatora i kongresmena koji će se izjašnjavati o njemu.

Izvor: Kosovo onlajn

Foto: N1