Polarni medvedi se sve češće bore sa topljenjem arktičkog leda usled globalnog zagrevanja. Međutim, naučnici su otkrili grupu medveda na jugoistoku Grenlanda koji su se prilagodili životu bez morskog leda.
Neočekivano otkriće, objavljeno u četvrtak u časopisu „Sajens“, sugeriše da bi se ova vrsta medveda – koja obično zavisi od morskog leda za lov na foke – mogla pokazati iznenađujuće otpornom u odnosu na kontinuirani gubitak morskog leda kako se klima zagreva.
„Kada počnete da gledate kako bi polarni medvedi mogli da prežive u malom broju u delovima Arktika bez leda, ova vrsta glacijalnog staništa bi mogla biti utočište“, rekla je Kristin Lejdre, naučnica u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta u Vašingtonu. i prvi autor lista.
Medvedi opisani u radu — nekoliko stotina životinja koje žive u fjordovima i izolovane su od drugih populacija polarnih medveda planinama i okeanskim strujama — viđeni su u lovu tokom cele godine u zoni slatke vode gde se glečeri Grenlanda i fjordovi prekriveni ledom ulivaju u sever Atlanski okean. Takva glacijalna okruženja nisu uobičajena, navodi dr Laidre, ali se mogu videti drugde na Grenlandu i na Svalbardu, udaljenom norveškom arhipelagu u Arktičkom okeanu.
„Način na koji su istrajali u ovoj oblasti je da imaju pristup glacijalnom ledu koji je u osnovi slatkovodni led koji se sliva sa grenlandskih ledenih pokrivača u obliku glečera“, kaže dr Lejdre o medvedima opisanim u studiji. „Tada se odlomi i stvara ledeni pejzaž. To je neuobičajeno stanište za polarne medvede.“
Obično se polarni medvedi kreću miljama do mora da love foke koje žive na morskom ledu. Kada se morski ledeni pokrivač povuče i polarni medvedi su primorani da traže hranu na kopnu, oni imaju problema da prežive na malim pticama ili biljkama dostupnim tamo, kaže Tod Atvud, biolog za divlje životinje iz Geološkog zavoda SAD koji proučava populaciju medveda u južnom Bofortu. More kod Aljaske.
Pokrivač arktičkog morskog leda širi se zimi i proleća i skuplja se leti, dostižući najnižu tačku svakog septembra.
Satelitska posmatranja NASA-e pokazuju da letnji morski led nestaje brzinom od 13% po deceniji. To je navelo neke istraživače da izraze bojazan da bi životinje mogle biti na putu izumiranja — možda već na kraju veka ako se klimatske promene nastave sadašnjim tempom, prema istraživanju objavljenom 2020. u časopisu „Nejčur klajmet čejndž“.
„Nastavljamo da vidimo smanjenje obima morskog leda i debljine morskog leda“, rekao je Thorsten Markus, menadžer programa za kriosfersku nauku u sedištu NASA-e u Vašingtonu.
„Postoje projekcije da do sredine veka nećete imati leda tokom leto.“
Prema NASA-i, glečeri Grenlanda se povlače zajedno sa morskim ledom, ali tokom vekova, a ne decenija.
Za novu studiju, dr Lejdre i njene kolege su pratile medvede koji žive na glečerima pomoću radio ogrlica i proučavali njihov DNK iz čuperaka krzna uklonjenih nakon što su životinje umirene strelicama ispaljenim iz helikoptera. Istraživači su kombinovali podataka prikupljene proteklih sedam godina sa više od 30 godina istorijskih podataka. Takođe su tražili informacije o lokaciji, ponašanju i navikama u ishrani medveda od autohtonih stanovnika, koji love životinje zbog njihove kože i imaju detaljna saznanja o njima.
Afera / A. Chatten
Foto: Yt
