Profesionalno posrnuće Ljiljane Smajlović. “Danas, 4. februara 2022.)
Čini mi se da je Divljak iskoristio Ljiljanu Smajilović ne da zaštiti Vladetu Jankovića nego da se obračuna sa Vučićem
Za Aferu piše: Vladan Dinić,
glavni urednik “Svedoka”
O ukusima ne bi trebalo raspravljati! Neko navija za “Partizan” većina za “Crvenu zvezdu”, neko preferira plavuše, neko brinete, a, mahom, svi se ožene – “crnkom”. Tako i u politici: trenutno, većina u Srbiji je za Aleksandra Vučića, manjina za ostale, ali to je samo sad – tako… Tako je i s medijima, novinarima, novinama, televizijama… Neko “ceni” Milomira Marića, Dragana J. Vučićevića, Dragana Bujoševića, poneko je “zadivljen” likom i delom Ljiljane Smajlović (o kojoj je ovde reč) a oni drugi, smatraju da su i Mare, Manjo, Vučko, Bujke i Ljilja – “koješta” i “niko i ništa”.
Moguće je s moje tačke gledanja i pola veka provedenog u novinarstvu (toliko otprilike kao i u kibicovanju i opisivanju političke scene Srbije) i jedno i drugo, da je jedino ispravno da o ukusima ne vredi raspravljati…
Ali, priznajem, iznenadio me je autorski tekst, meni dragog čoveka (koji se povremeno oglašavao i u mom “Svedoku”), filozofa, intelektualca, autora i prevodioca brojnih filozofskih knjiga Slobodana Divjaka, u “Danasu”, 4.februara 2022., str.13) gde se u svom ličnom stavu obrušio na dugogodišnjeg novinara, Sarajku, Ljiljanu Smajlović – Ugricu (66), rodom iz Bihaća, radila je u sarajevskom “Oslobođenju”, karijera joj je uzletela tek kad se 1993. godine doselila u Beograd…
Ali, evo šta piše Slobodan Divjak: …” Verovatno će mnoge poznavaoce novinarske delatnosti Ljiljane Smajlović, kojoj se ne može osporiti ni opšta obrazovanost, niti upućenost u unutrašnje i svetske političke tokove, a ni natprosečni novinarski talenat, iznenaditi njena ocena javno-političke retorike Vladete Jankovića kao krajnje opasne. No, što se mene lično tiče, to je nužna posledica konstantnog samokrunjenja vlastitog novinarskog autoriteta, od momenta kada je izgubila moćno mesto – funkciju glavnog i odgovornog urednika lista Politika.
Lično, na period njenog rukovođenja uređivačkom politikom navedenog lista ne mogu se požaliti: naime, svaki moj tekst je u tom periodu objavljivan u njemu.
Drugim rečima, proces njenog profesionalnog pada nije imao nikakav uticaj na sudbinu delanja moje malenkosti kao javne ličnosti.
Ovo ističem stoga da se ne bi shvatilo da moj sud da je ona svojom javnom ocenom javnih nastupa Vladete Jankovića razorila i poslednje relikte svoga ne samo profesionalnog već i moralnog integriteta lično motivisan…”
Dakle, filozof Divjak, konstatuje da je uočio PROFESIONALNI PAD Ljiljane Smajlović, da su reči Ljiljane Smajlović o Vladeti Jankoviću “razorile i poslednje relikte Ljiljaninog i profesionalnog i moralnog integriteta?! Pa, pravo na mišljenje je dozvoljeno, ali moralo bi mislim i da se dokaže?!
Idemo dalje: “…Ostavimo po strani činjenicu da je nekadašnja perjanica našeg nezavisnog novinarstva najoštrije, politički surovo diskvalifikovala Vladetu Jankovića tek kada je obelodanjena vest da će pomenuti srpski intelektualac biti, uz saglasnost najvećeg dela naše opozicije, kandidat za gradonačelnika Beograda.
Možda je to puka slučajnost, „slučaj komendijant“, kako bi to rekao Crnjanski misleći na svetsku istoriju.
Ali poređenje V. Jankovića sa Bušem mlađim posredstvom upotrebe pojmova dobra i zla toliko je besmisleno da ono svedoči o činjenici da Ljiljana Smajlović, stavljajući u zagrade sve moralne skrupule, zna da će postojeća vlast, zahvaljujući njenom napadu na pomenutog opozicionog kandidata, iako je taj napad s one strane svake logike, udovoljiti njenoj volji za moć dodeljujući joj željene funkcije”.
Dakle, u prevodu na srpski, Slobodan Divjak, javno i bez ograda, tvrdi da je Ljiljana Smajlović, govoreći o Vladeti Jankoviću “znala da će tim napadom na Jankovića ZADOVOLJITI NAPREDNU VLAST, da joj, kad dođe vreme dodeli funkciju koju ona želi, a Slobodan Divjak, izvesno “zna” koju?!
Pošteno da Vam kažem poštovani čitaoci, a to mogu iz prve ruke da kažem i napišem, da sam se u kultnim BGD kafićima u “krugu dvojke” (”Firmi”, “Dvojci”, “Šumatovcu”…(oličenju abrovskih sloboda i kafanske demokratije) naslušao niz “rekla – kazala” priča o Manji Vukotiću, Radetu Brajoviću, Draganu Bujioševiću, Veselinu Simonoviću, Slobodanu Reljiću, Milanu Ćulibrku, Milovanu Brkiću, Milomiru Mariću, sebi, pokojnom Lazanskom…kao “slugama vlasti, ove i one, žute i crveno-crne, napredne i nazadne, ali dobro obaveštena čaršija je najčešće bila u krivu…
Da bih Vam to plastično objasnio, šta je i kako je, evo:
“Kad je napredna stranka došla na vlast, pogotovu kad je Aleksandar Vučić postao to što je – danas, nadrljao sam od svojih, očito zavidnih kolega:
“Lako je sad tebi, tvoj pajtos Alek je glavni, ti sad više ništa ne moraš da brineš, ni za tiraž, ni za pare, ni za reklame… Mesecima mi se više nisu ni javljali, a i što bi – kad sam, eto ja – Vladan Dinić, glavni urednik “Svedoka” pajtos sa Vučićem?!
Da se pravdam, nisam imao prilike, ali sam na svojoj koži i na “Svedoku” osetio da je dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, za Svedok i za mene počelo, ne bolje, već teško vreme, ukidanje oglasa, vreme besparice i vreme kada su najnoviji Vučićevi najbliži saradnici iz medija postali oni koji su bili protiv njega! Neki od njih su bili desna ruka i levi džep kod korifeja tabloidnog novinarstva Raje Rodića, drugi su bili “na apanaži” kod Đilasa, Miškovića, neki su bili kod Borisa, Dinkića i tako dalje i tako redom… Danas su oni (a znam im imena!) – vlast, i u svojim medijima mogu sve da rade što požele…
Istina, sa Aleksandrom Vučićem sam se dugo družio, bio blizak, korektan (kao što je i on bio), ali sam i tad i sad u “njegovo vreme” ubeđen da je posao novinara i novina da budu korektor vlasti, a ne slepi izvršioci…Tako sam radio uvek, i ubuduće bih, ali meni ovako matorom, budućnost je mnogo kraća nego prošlost…
Ovo je samo mala ilustracija, da kažem, da se ne slažem s Divjakovom tezom “da je Ljiljana Ugrioca to govorila o Vladeti Jankoviću da bi joj vlast ispunila šta želi. To je, gospodine Divjak, teza na kratkom štapu.
A šta se o Ljilji prepričava u krugu dvojke?
Evo, da će ona da po treći put da bude glavni i odgovorni urednik lista “Politika”
Ali, Divjak nastavlja: “…Naime, tačno je da je Buš mlađi označio Irak, Iran i Severnu Koreju kao „osovinu zla“, povezanu sa terorističkim organizacijama. Ali on je pojmove dobra i zla povezivao ne sa kolokvijalnom već sa biblijskom upotrebom tih pojmova u kojoj borba između njih implicira borbu između Boga kao emanacije apsolutnog dobra i Đavola kao personifikacije apsolutnog zla.
Te zemlje je pomenuti predsednik označavao i kao odmetničke zemlje, ali se pri tome nije zalagao za istrebljenje njihovih populacija već za instaliranje u njima proameričkih vlada koje bi navodno civilizovale te populacije. Ja sam lično u svojim brojnim knjigama i tekstovima radikalno kritikovao ovaj tip američke spoljne politike kao antiliberalan, jer se liberalan poredak ne može spolja, nasilno nametati neliberalizovanim zemljama, pošto uspostavljanju liberalnog poretka u bilo kojoj zemlji mora prethoditi slobodna volja svih njenih građana izražena na „fer“ slobodnim izborima.
E sad, stavljati u isti položaj u pogledu nihovih ingerencija predsednika SAD, kao vrhovnog komandanta, i gradonačelnika Beograda, ako to kojim slučajem V. Janković i postane, jeste smejurija prvog reda, pošto se u rukama ovog poslednjeg ne nalaze ključevi rata i mira. To samo svedoči o tome da je Smajlovićka shvatila da suvislost izjava i analiza u kontekstu vladavine ove vlasti ne znači ništa.
Ona samo ističe da je Vučić super dobro odgovorio australijskom premijeru povodom slučaja Đoković, ofirući se sasvim dovoljno podrškom ove bledunjave predsednikove konjukturne izjave (u smislu krajnje nerizičnog skupljanja politikantskih poena) na čijoj je bezrezervno strani.
Što se mene tiče, glasaću za bivšeg Smajlovićkinog ljubimca, pošto smatram da je Aleksandar Vučić, zahvaljujući svom kompradorskom kreatoru, od Srbije pravi zemlju u kojoj će njeni građani egzistirati kao poniženo roblje podatno imperijalnim apetitima ne samo SAD, već i Kine i Rusije.
Pri svemu tome, hoću da verujem da „stomak“ većinskog dela naše intelektualne elite i građanstva neće moći da „svari“ potpuni gubitak samopoštovanja, poput stomaka Ljiljane Smajlović”…
Dakle, ne baš i na kraju, shvatio sam u čemu je vic: filozof Slobodan Divjak se ofirao – da mu je Ljiljana Smajlović poslužila samo kao “backa” što kažu klinci dok igraju klikere, da bi s njom kao kolateralnom štetom, iskalio sav svoj bes prema Aleksandru Vučiću, (“zlu koje razara samo tkivo pravne države Srbije…) koji ni reč, koliko pratim, nije rekao o poštovanom profesoru Vladeti Jankoviću.
A, šta ja mislim o Ljiljani Smajlović – Ugrici?
Hvala, drugom prilikom!
Foto: Media centar Beograd
