Radnici “Pošta Srbije”, koji su u ilegalnoj obustavi rada više od 10 dana uspeli su da na sebe navuku, osim besa građana i bes svojih kolega koji su takođe zaposleni u preduzeću, ali nisu deo sa protivzakonitog štrajka, međutim pojedinci su otišli i korak dalje i postali marionete prozapadnih opozicionih televizija, koje su u vlasništvu tajkuna i stranih obaveštajnih službi, pa su čak toliko drski da pomenutim kućama daju izjave u ime zaposlenih u JP “Pošte Srbije”.
Činjenica da je radnik pošte Zoran Pavlović, medijski nastupao i govorio o zahevima radnika, što se u potpunosti kosi sa poslovnom etikom ovog preduzeća probudila je interesovanje kod zaposlenih, ali i u pojedinim krugovima kod građana upućenijih u to kako sistemi poput pošte funkcionišu. Zašto spontana obustava rada ima pojedince željne medijske pažnje koji prezentuju nešto za šta tvrde da su zahtevi radnika, a kako je poznato, zaposleni nemaju predstavnike i pregovarače, te logikom stvari zahtevine mogu biti ni definisani, niti upućeni Vladi Republike Srbije.
Napore rukovodstva da umili radnike u štrajku, da imenuju pregovarače, koče uvek isti radnici, a interesantno da ubeđuju druge da nema i ne sme biti pregovarača, a sami, medijski nastupaju kad god im se za to ukaže prilika, preko piskaranja na društvenim mrežama do davanja izjava za televizije. Dakle, nezvanične vođe štrajka strahuju da neće biti izabrani za pregovarače, pa iz lične sujete obmanjuju radnike vodeći ih u propast.
Zaposleni radnik Zoran Pavlović, u svojoj izjavi za Nova.rs optužio je generalnog direktora Zorana Đorđevića da govori neistinu da su zahtevi ispunjeni, a isti tekst publikovan je pod naslovom ” Radnik Pošte “Zahtevi nisu ispunjeni, Đorđević bi da se “primimo” i prekinemo obustavu” “, ali kako saznajemo iz izvora bliskih ovom radniku, ono što je Pavlović prećutao jeste da je pravi razlog njegovog nezadovoljstva što je s obzirom da mu je prebivalište u Borči, dobio premeštaj u Borču,umesto da to oberučke prihvati kao dobru volju pretpostavljenih da mu olakšaju svakodnevnicu, njega je to pogodilo. Može biti upravo da je skrivao stvarnu adresu poslodavcu i na taj način nezakonito putne troškove trošio na drugu namenu. Kako su nam pojedini zaposleni rekli, nisu začuđeni da čovek koji se usuđuje da govori u njihovo ime na nezakonit način, neprimeren i uličarski, možda i ovo uradi.
Takođe još jedna u najmanju ruku neobična situacija tiče se još jednog zaposlenog u preduzeću, koji u toku obustave dobija unapređenje, pa iz straha da se ne učini “sumnjiv” ostalima koji učestvuju u obustavi, počinje žučno da napada preduzeće i da poziva na obustavu rada.
