Bivše ukrajinske teritorije koje su proglasile nezavisnost od Kijeva planiraju referendum o pridruživanju Rusiji
Andrej Turčak, sekretar Generalnog saveta partije Jedinstvena Rusija i prvi zamenik predsednika Saveta Federacije, bio je prvi ruski zvaničnik koji je najavio da bi Hersonska oblast mogla da se pridruži Rusiji. „Odluku treba da donesu sami stanovnici [ovog regiona] i ja sam uveren da će to i učiniti. I apsolutno ne sumnjam da će region postati deo Ruske Federacije“, rekao je Turčak.
On je rekao da bi referendum trebalo da bude održan kada „situacija bude zrela bez ikakvih napada granatiranja i čim postoji zona bezbednosti [između ovih regiona i Ukrajine]“.
Lider LDPR i predsednik komiteta Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki rekao je da očekuje da će referendumi u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici i u Hersonskoj oblasti biti održani „već u julu“. „To će se verovatno dogoditi u julu, ali neću da nagađam o potencijalnoj lokaciji, ali pretpostavljam da će oslobođene teritorije održati referendum u manje-više istovremenom vremenu“, dodao je on.
Senator Krima Sergej Cekov rekao je da bi to pitanje moglo da bude izneseno na referendum nešto kasnije – „u roku od godinu dana”, prenele su Vedomosti.
Politički analitičar Aleksandar Nemcev rekao je listu da veruje da bi se mogao stvoriti poseban federalni okrug ili da bi regioni mogli biti integrisani u Krim. „Postavlja se pitanje ko će biti viši [u ruskoj političkoj hijerarhiji] od [šefa civilno-vojne administracije Hersonske oblasti Vladimira] Salda i lidera DNR i LNR“, rekao je on.
Nemcev je rekao da bi naziv ujedinjenog okruga mogao biti nešto drugo, a ne „krimski“. Takođe, moraće da se reše i druga politička pitanja čim se pojavi novi savezni okrug, ko će biti njegov opunomoćeni izaslanik i gde će se nalaziti njegov glavni grad, rekao je ekspert.
Uznapredovala istraga o stranim plaćenicima
Dok se nastavljaju ratni sukobi u Ukrajini, ruski istražni organi objavili detalje istrage o učešču stranih plaćenika u ratnom sukobu.
Predsednik ruskog istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin rekao je za Rosijsku gazetu da njegova agencija dobija sve više dokaza o zločinima koje je počinio kijevski režim, uključujući materijalne dokaze, hiljade svedočenja, zaključke stručnjaka i podatke praćenja.
Svi ovi dokazi govore da je oko 350 ljudi umešano u teška i posebno teška krivična dela. To uključuje vojne i političke zvaničnike, službenike za sprovođenje zakona, kao i pripadnike radikalnih ukrajinskih nacionalističkih formacija i plaćenike, rekao je Bastrikin.
Polovina njih su ljudi koji su počinili zločine protiv mira i bezbednosti čovečanstva, a za nekim se traga, dodao je on.
Od 2014. godine otvoreno je preko hiljadu krivičnih predmeta zbog incidenata u dve republike u Donbasu i Ukrajini, sa 70.000 žrtava, uključujući maloletne, rekao je on. Najveći deo zločina koji se istražuju čine granatiranje civila upotrebom artiljerijskog oružja, minobacača, MLRS, dok se istražuju i ubistva, otmice i slučajevi mučenja.
Bastrikin je neke zločine uglavnom protiv onih civila koji ne podržavaju nacistički režim u Kijevu opisao kao zapanjujuće neljudske. U poslednja tri meseca ukrajinski nacionalisti su ubili više od 400 civila, a oštećeno je preko 2.000 kuća, rekao je on.
Šef ruskog istražnog komiteta rekao je za Rosijsku gazetu da je svojim timovima detektiva i kriminologa dao instrukcije da procene štetu, koja bi mogla da iznosi više stotina milijardi rubalja.
Afera / A. Chatten
