Ujutro 17. avgusta 1982. godine u dvorištu dečijeg vrtića „Boško Buha“ u Sarajevu iz kartonske kutije dopirao je dečji plač. U njemu je ležala napuštena beba
Plač bebe privukao je ženu koja se nalazila u blizini. Videvši u kutiji dete, pozvala je policiju. Prvim pregledom lekara u bolnici Jezero utvrđeno je da je reč o zdravoj djevojčici koja je najverovatnije rođena desetak dana ranije. Maji je tako za datum rođenja upisan 7. avgust 1982. godine.
Narednu godinu Maja je provela u Dečijem domu „Ljubica Ivezić“ (Bjelave). Dana 5. jula 1983. godine usvojili su je Sofija i Miloš Tomić, bračni par iz Sarajeva koji nije mogao imati svoju decu.
Do svoje 26. godine Maja je živela u uverenju kako su Sofija i Miloš Tomić njeni biološki roditelji.
Majino detinjstvo i mladost bili su ispunjeni ljubavlju. Gospođa Sofija je preminula kada je Maja Tomić Milosavljević imala sedam godina, prenosi Oslobođenje.ba.
Miloš i Maja su rat proveli u Sarajevu, da bi 1996. godine život nastavili u Beogradu. Miloš umire pre 15 godina, a tri dana posle njegove smrti, Maja slučajno pronalazi papire na vikendici na osnovu kojih saznaje da je usvojena. Od tada Maja traga za biološkom majkom, ocem, bilo kojim rođakom. To radi i danas, iako sa suprugom i suprugom živi i radi u Beogradu. „Saznao sam pre 13 godina. Slučajno. Našao sam dva papira u kućici mog pokojnog oca. Bila su to dva dokumenta: otpust iz doma „Ljubica Ivezić”, rešenje o usvojenju i moj ultrazvuk kuka. Od tada je krenula moja potraga“, priča nam Maja Tomić Milosavljević. Institucije u Sarajevu u kojima je zbrinuta nisu je ohrabrile da nastavi potragu.
„Razgovarala sam telefonom sa tadašnjim direktorom doma, koji me je ljubazno odbio rečenicom da ne pitam. Pitao me je da li imam lep život i da je to to, da nema potrebe da znam. Sledeći korak je bio moj odlazak u Sarajevo i kratko sam ostala u domu. Odgovor je bio: Ne, nema dokumenata. Odgovor mi je dao i centar za socijalni rad, izvod iz 1983. je jedini dokument koji imam, original papira nemam. Nikada mi nije dato. Na tom jednom papiru su imena Miloš i Sofija“, kaže Maja.
„Za sve ove godine, bilo je raznih informacija. Jedna osoba se predstavila kao biološka majka, ali se ispostavilo da nije tako. U principu, najviše se informišem poslednjih dana kada je sve ovo objavljeno u BiH… Ljudi uglavnom daju podatke o poznavanju ljudi koji su tada radili u porodilištu u Jezerima, pa bi možda trebalo da dođem u kontakt sa onim ljudima koji bi mogli da se sete. Imam puno pravo da znam svoje poreklo“, kaže Maja Tomić Milosavljević.
„Majin slučaj bi mogao da se reši“, kaže Branko Lazarević. Ovaj penzionisani kriminalistički inspektor iz Zagreba bivši je šef istražnog tima PU zagrebačke i do sada je sa porodicama spojio više od 300 osoba koje se vode kao nestale.
Maja napominje kako ne osuđuje biološke roditelje. Nije naučena da mrzi i osuđuje, a svaka konkretna informacija o potencijalnim srodnicima značila bi.
Majina priča je ponovo postala aktuelna pre dve godine, a ona se tad i oglasila na Fejsbuk društvenoj mreže sa molbom da joj se isključivo jave oni koji zaista žele da pomognu.
– Pošto je ovih dana u medijima izašla opet moja životna priča, i zbog velikog broja odaziva ljudi, imam molbu koju upućujem svima, koji su se javili na moj Facebook profil, da se javljaju isključivo i samo oni koji imaju želju da pomognu , u rešavanju slučaja i pružanju informacija vezanih za ovaj slučaj. A sve ostale osobe, koje se javljaju iz drugih povoda i razloga molim da mi ne oduzimaju vreme, i ne shvataju dvosmisleno moje javno oglašavanje! Hvala na razumevanju, i hvala dobrim ljudima na podršci- napisala je Maja Tomić Milosavljević u januaru 2021. godine, kada je priča ponovo postala aktuelna. Nije poznato da li je u tom periodu našla način da stupi u kontakt sa svojom biološkom porodicom.
NAJŽENA