Duboko u senci protesta i politike aparthejda, koju sprovodi Albin Kurti na Kosovu i Metohiji, odvija se ozbiljan obaveštajni rat za promenu spoljne politike naše zemlje uz smenu političkog vrha. U Srbiji je povećan broj špijuna čija je misija da utvrde slabe tačke srpskih vlasti i mogućnost da utiču na suverenistički kurs politike koja se vodi sa Andrićevog venca. Kako „Politika” nezvanično saznaje, srpske obaveštajne službe su utvrdile da su pojedine strane obaveštajne službe u maju i junu bile mnogo aktivnije nego na početku godine.

Šta bi mogao da bude razlog ove povećane aktivnosti prema našoj zemlji, može se naslutiti i iz dvostruke pretnje – dok jedni prizivaju nekakav „srpski Majdan”, dejstva prištinskog režima Albina Kurtija sve više nas uvlače u opasnu konfrontaciju, koja ne bi bila samo sa Albancima već sa čitavom zapadnom vojnom alijansom. I možda nisu daleko od istine oni koji kažu da, zbog po zapadne interese nepovoljnog razvoja događaja u Ukrajini, kola mogu da se slome „na malima”, to jest na Srbiji.

Pojedini sa Zapada, ali i iz domaćih prozapadnih krugova sve češće pominju nekakve „srpske Majdane” i ostale blagodeti „demokratizacije Srbije”, a šansu za to vide u naslanjanju na proteste „Srbija protiv nasilja”. Kroz ove proteste građani su izvorno želeli da iskažu svoje negodovanje nakon tragedija koje su zadesile našu zemlju početkom maja, pa je stoga logično da su se i strani centri moći, s različitih meridijana, zainteresovali tokom maja i juna za ova dešavanja, tražeći mogućnost da naliju vodu na svoju vodenicu.

To čini i Kurti. Koristeći ratni sukob u Ukrajini, po svaku cenu pokušava da svojim nasiljem prema Srbima izazove reakciju Srbije i da je tako uvuče u rat protiv NATO-a. Tako dolazimo do teške situacije gde našoj zemlji preti „dvostruki ukrajinski scenario” – s jedne strane pokušaji smene vlasti na ulicama i bez izbora, po modelu viđenom u Kijevu 2014. godine, a sa druge ratni sukob sa ogromnim ljudskim i materijalnim gubicima, kakav takođe imamo u Ukrajini. A gde Kurti, đak Adema Demaćija, sebe vidi u ulozi „malog balkanskog Zelenskog”, kome pomoć protiv „agresorske Srbije” pruža čitav demokratski svet.

Na opasne planove Prištine više puta je upozorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, očigledno želeći da pokaže da naša država ima operativna saznanja o namerama Prištine i da na taj način upozori međunarodnu zajednicu i predupredi Kurtijev avanturizam. Predsednik je za TV Prva ukazao da Kurti želi da bude novi Volodimir Zelenski i da, uz ofanzivu u Ukrajini, očekuje i pojačanu ofanzivu Prištine. Vučić je nešto ranije ukazao i da Kurti želi da bude ratni lider. „On je enverista, marksista, anarhista. Sve što ja želim da izbegnem, on to hoće. E sada on hoće i da nas uvuče u sukob sa NATO-om. Oni su veoma zadovoljni što su stigli Turci na sever. Zli jezici bi rekli da sada nastavljaju zelenu transverzalu od Pazara do oblasti južno od Ibra. Ja ne verujem da je to bio razlog”, naveo je Vučić za TV Pink.

Ishod svega je da su neke zapadne obaveštajne službe, osim podsticanja Kurtija da neprestano hapsi i zvecka oružjem na KiM, dobile još jednu priliku za mešetarenje i manipulisanje osećanjima građana – proteste u gradovima centralne Srbije. Strani centri kao svoje glavne ciljeve vide da Beograd prihvati politiku svršenog čina na Kosmetu, a da Srpska lista da zeleno svetlo da Zajednica srpskih opština bude jedna malo veća nevladina organizacija. Uz to, da nateraju Beograd na uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, kao i slamanje Republike Srpske da bi postala prazna ljuštura. Za sve to potrebno je da na vanrednim izborima, ili kada to nije moguće, preko ulice, aktuelni predsednik Srbije bude zamenjen nekim podobnim političarem.

Vučić je poručio da će naša zemlja sama donositi odluke o svojoj politici i da neće uvoditi sankcije Rusiji dokle god to bude mogla da izdrži. „Želimo sami da donosimo odluke i dosad smo uspeli, a da li ćemo moći da izdržimo ili ne, ne zaklinjem se, za razliku od drugih koji su se zaklinjali, a onda me napadali. Ja se ponosim što imamo svoju politiku i nezavisnu zemlju, što donosimo odluke u interesu Srbije i nisam se nijednom zakleo da ću da uvedem sankcije”, rekao je Vučić. A da u uličnim protestima ima elemenata „obojenih revolucija” predsednik je skrenuo pažnju još 19. maja, kada su se, prema rečima organizatora, na ulicama okupile na desetine hiljada ljudi. Ukazao je tada da mu podaci stižu iz raznih službi. „Kažu nam naše sestrinske službe sa Istoka, ovo su pokušaji obojenih revolucija”, rekao je Vučić.

Predsedavajuća Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko nedavno je upozorila da je sve više indicija da je Zapad započeo aktivnu fazu pripreme terena za „obojenu revoluciju” u Srbiji. Primetila je da je kao instrument destabilizacije i sredstvo za stvaranje haosa iskorišćena tragedija srpskog naroda, ljudska, roditeljska tuga – dva slučaja pucnjave u Beogradu i Mladenovcu, kada je ubijeno 19 ljudi, većinom dece. „Sama činjenica parazitiranja na takvoj nesreći je odvratna i svedoči o tome koliko daleko je Zapad spreman da ide u želji da pogazi Srbiju i kazni je za vođenje nezavisne politike”, objasnila je ona. Ukazala je na „neurolingvističko programiranje koje aktivno koriste zapadne obaveštajne službe”, kao i „mrežnocentrični rat, kada mrežne strukture koje kontroliše Zapad koriste neku osetljivu temu za slabljenje situacije, pokušavajući da je dovedu u stanje kada može da deluje kao okidač, a nakon toga izazivaju demonstracije i aktiviraju pripremljenu lokalnu opoziciju”, podsetivši i na „ozloglašeno Arapsko proleće”.

Da se elementi viđeni u Ukrajini koriste i u Srbiji, moglo se primetiti i pre desetak dana, kada je sporim vožnjama organizovan protest koji neodoljivo podseća na „Automajdan”. Slična situacija odigrala se u našoj zemlji i u junu 2018, kada su sprovedene blokade saobraćajnica, a tada je formalni povod bio porast cene goriva. „Zanimljivo je da je 2013. ista ovakva akcija bila sprovođena u Ukrajini. Tada se zvala ’Automajdan’ i tada su isto ovako, stvarajući saobraćajne gužve, išli da izazivaju sukobe i po nalogu zapadnih obaveštajnih službi išli da unište čitavu jednu zemlju. ’Automajdan’ se izgleda ponavlja. Izgleda da postoje ljudi koji bi od Srbije da naprave ono što su nekada radili u Ukrajini. Na našu sreću, na čelu Srbije se nalazi Vučić, a ne Janukovič (nekadašnji predsednik Ukrajine). Neka se ne nadaju da će na ovaj način uspeti da destabilizuju i sruše Srbiju”, rekao je 2018. tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Neki i otvoreno prizivaju krvavu obojenu revoluciju, imajući u vodu da je kijevski Majdan 2014. odneo više od sto života. Narodni poslanik Aleksandar Olenik je 8. juna ove godine sa Trga Majdan u Kijevu pozvao na jedan od protesta „Srbija protiv nasilja”. „Evo nas u Ukrajini, u Kijevu, na Trgu Majdan. Ovde ćemo biti nekoliko dana i odavde vas pozivamo na sutrašnje proteste protiv nasilja u Beogradu. I samo da znate, ništa nije slučajno”, naveo je Olenik u video-poruci na „Tviteru”.

Paralelno sa udarima na Srbiju, sve je kompleksnija situacija i za srpski narod u BiH. Da je u toku ozbiljna akcija i sinhronizovan napad na vlasti Republike Srpske i Srbije, pre neki dan je naglasio i predsednik RS Milorad Dodik. Reč je o sinhronizovanom, podlom, osmišljenom napadu na RS i Srbiju sa ciljem da se sruše vlasti u Banjaluci i Beogradu i da se personalizuje krivica u predsednicima i nosiocima najvažnije političke moći kako bi oslabila narodna volja za borbom, a time i borba za države, ukazao je Dodik i podvukao da međunarodnoj zajednici „ne odgovaraju uspesi Srpske i Srbije”.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ukazuje da je potpuno jasno da Zapadu smeta neposlušnost Srbije, koja se ne uklapa u mozaik Balkana koji je u njihovoj potpunoj kontroli. Za „Politiku” ističe da se Beograd ne odriče srpskog nacionalnog pitanja, tim pre jer su svi ostali rešili svoje nacionalno pitanje, a neki su i dobili nacionalne države koje ranije nikada nisu imali. „Srbija se ne odriče svoje samostalnosti i državnosti koju u ovom trenutku čine stubovi – politička nezavisnost, vojna neutralnost i jasan stav da se ne odriče svog suvereniteta kada je reč o KiM. Zapad želi da ovaj region pokrije svojim mehanizmima, a to su NATO i EU, i da ovaj deo Evrope definitivno zatvori”, kaže Milivojević.

Beograd ima ključnu ulogu kada je reč o statusu Kosmeta, a ima uticaja i po pitanju Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Aleksandar Vučić je pokazao da nema nameru da se odrekne srpskih državnih i nacionalnih interesa u oba slučaja. „Pritisak na Srbiju raste i cena ovog regiona je porasla vezano za rat u Ukrajini i rasplet na geopolitičkom planu koji ne ide u prilog zapadnim interesima. Njihov interes je da se ovo pitanje reši, pre velikog raspleta i da ne ostane ova ’enklava’ – Srbija sa ovakvom pozicijom, koja nije obuhvaćena zapadnom sferom interesa u smislu potpune kontrole. Na delu su mehanizmi pritisaka spolja i iznutra i upotrebe svih onih metoda koje znamo od ’proleća’ i ’obojenih revolucija’. Vidljivo je da je Zapad, u nemogućnosti da političkim sredstvima i drugim mehanizmima, kao što su evrointegracije i EU fondovi, reši ova pitanja, spreman da koristi i mehanizme sile. To se, recimo, vidi iz nastupa najave da će u BiH ponovo biti iskorišćena bonska ovlašćenja i revidiranje originalnog Dejtonskog sporazuma na štetu RS”, ističe Milivojević.

I predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun ocenio je da je Kurti samo realizator ciljeva Zapada, odnosno toga da Srbija prizna KiM kao državu. Kaže da mi još ne shvatamo da je politički Zapad još uvek u ratu sa Srbijom i da je sve što se trenutno dešava nastavak zločinačkog bombardovanja Srbije, ali „umotano u drugačiji omot”. „Kurti je oruđe i sredstvo za realizaciju konačnih zahteva i interesa Zapada. Priština se danas samo sa Zapadom razilazi oko nekih taktičkih poteza, a sve ostalo im je zajedničko”, zaključio je Drecun.

Stojkovski: Pozivi na nasilje, mržnja i uvrede

Kada se pogleda Majdan, odnosno Evromajdan, kako se on često naziva, reč je o antiustavnoj, nelegalnoj revoluciji, potpomognutoj od političkog Zapada. Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Stojkovski kaže da priča o Majdanu u Srbiji ima smisla zbog konteksta dešavanja koje najavljuju pojedini opozicioni predvodnici u Srbiji, uključujući se „bilo direktno iz Kijeva, poput Olenika, ili ne krijući svoje ciljeve tokom tzv. protesta protiv nasilja”. Za naš list navodi da su neustavne aktivnosti kod njih ogoljene, kao i pretnje hapšenjima i zatvorom najviših državnih funkcionera, nošenje njihovih lutaka u zatvorskim odelima i slično. „Protesti koji imaju proklamovanu borbu upravo protiv nasilja prepuni su poziva na nasilje, mržnje i uvreda prema svima koji se s time ne slažu i vide da vetrovi revolucionarnog vrenja duvaju sa Zapada”, navodi Stojkovski.

Za Fon Kramonovu protesti su vapaj, a ne plaćeni spolja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da organizacije iz Nemačke, poput Fondacije „Hajnrih Bel”, koja stoji iza nemačkih Zelenih, finansiraju proteste u Srbiji i da vlast u Beogradu ima dokaz za to. „Reći će ’nije to taj račun’. Stvarno? Da to njima neko radi, revolucija bi ispala. Pričali su o ruskom mešanju u američke izbore – oni ovde pre svakih izbora šalju pare koliko hoćete onima za koje misle da treba da im šalju, posebno iz tih Zelenih. Misle ovo je njihova prćija, mogu da rade šta hoće”, rekao je Vučić. Evroposlanica iz redova Zelenih Viola fon Kramon, koja je poznata da godinama zastupa interese lažne države Kosovo, negirala je da organizacije iz Nemačke, uključujući Zelenu stranku i njihovu fondaciju – „Hajnrih Bel”, finansiraju proteste u Srbiji. „Ovakve tvrdnje su neosnovane i samo služe da pokažu da protesti nisu iskrena reakcija srpskog naroda, koji je s pravom ljut na vladajuću elitu zbog načina na koji se izborila sa strašnim tragedijama u maju. Protesti u Beogradu i širom Srbije su vapaj ljudi koji su pogođeni onim što se desilo u školi ’Vladislav Ribnikar’ i Mladenovcu”, rekla je Fon Kramonova za „Novu”.

Politika.rs