Poraz Emanuela Makrona na izborima izazvao bi veliki lom u EU i na Zapadu
U nedelju, 10. aprila, Francuska ide na predsedničke izbore. Aktuelni predsednik, Emanuel Makron, nada se novom mandatu mada entuzijazam i euforija koji su postojali kada je 2017. postao predsednik. Protesti žutih prsluka, nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, skok cena, slabljenje prava radnika i, još uvek, jačanje antiimigracionog raspoloženja – sve je ovo puter na glavi Emanuela Makrona koji više nema oreol mladog, uspešnog i politički neukaljanog čoveka.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se Marin Le Pen, Makronov glavni rival, gotovo je izjednačena sa francuskim predsednikom. Ocenjuje se da je njen uspon proizvod dobre kampanjske strategije da se fokusira na troškove života kao što su rekordno visoke cene goriva i inflacja cena hrane i životnih namirnica.
Makron, u međuvremenu, gubi tlo pod nogama od sredine marta, opterećen manifestom koji sadrži nepopularne konzervativne mere poput pomeranja starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina i uslovljavanje nekih socijalnih davanja obrazovanjem.
„Danas, levičarski glasači misle da je on previše desničar“, rekao je za Rojters Žan-Danijel Levi iz instituta za ispitivanje javnog mnjenja Haris Interaktiv. „Tako da je uveravanje levice važan izazov za predsednika“.
Na skupu prošle subote, Makron je uputio jasan apel levičarskim glasačima, pozivajući na aplauz za nastavnike i medicinske sestre, obećavajući otvaranje radnih mesta u bolnicama i staračkim domovima i rekavši da će socijalna davanja biti uslovljena obrazovanjem.
Međutim, upravo na levom bloku – na koji Makron računa – Le Penova je uspela da napravi solidno uporište.
Ankete pokazuju da je Le Penova stekla poziciju među siromašnijim levičarskim biračima obećavši da će smanjiti PDV na benzin sa 20% na 5,5% i omogućiti ljudima da odu u penziju dve godine ranije od trenutne minimalne starosti od 62 godine, ako su počeli da rade pre 20. godine života.
U međuvremenu, bolje stojeći birači levog centra kažu da bi ovog puta mogli da se uzdrže ako se Makron suoči sa Le Pen u drugom krugu izbora 24. aprila, lišavajući ga takozvanog „republikanskog fronta“.
Najnovija anketa Ifop-a pokazuje tesnu trku između Makrona sa 52% i Le Penove 48% ako se njih dvoje suoče u drugom krugu.
Insajderi u kampanji takođe kažu da Makron treba da apeluje na levicu pre prvog kruga, jer bi njeno drugo mesto iza Le Penove u nedelju dalo snažan zamah njenoj kampanji pred drugi krug.
Prema anketama javnog mnjenja u prvom krugu, podrška Makronu je pala sa maksimuma od 31,5% u martu u prvim danima rata u Ukrajini na 26,5% sada, dok je podrška Le Pen porasla sa 16% na 24%.
„Makronu su potrebni glasovi levice već u prvom krugu“, rekla je za kanal Frans 24 Džulijet Midel, bivša socijalistička ministarka koja se pridružila njegovom taboru. „Ove godine su mu potrebni ovi birači više nego ikad jer postoji zamah iza Le Penove i sumnje u njegov program.
Makron je počeo da napada Le Penovu zbog iskrenosti njene socijalne politike: „Mislim da je socijalni program Marin Le Pen laž. Zato što ona ne može da ga finansira”, rekao je čitaocima Le Parisien-a. „Socijalna politika Marin Le Pen finansira se lažnom valutom“, tvrdi predsednik. Međutim, mnogi misle da je Makron kasno počeo sa kampanjom protiv Le Penove (što je u neku ruku i sam sugerisao, rekavši da je kasno otpočeo sa trkom za novi mandat).
Afera / A. Chatten
Foto: Flickr.com
