Smanjite rizik od lošeg zdravlja tako što ćete se smejati sa drugima, kaže istraživanje
Stariji ljudi koji se redovno smeju sa drugima imaju manje šanse da razviju zdravstvene probleme od onih koji se smeju sami, pokazalo je istraživanje čije je rezultate objavio londonski Tajms.
Smeh je zaista možda najbolji lek, posebno kada se deli sa voljenima. Japanski istraživači su otkrili da stariji ljudi koji se redovno smeju sa prijateljima i porodicom imaju znatno manju verovatnoću da razviju zdravstvene probleme od onih koji se uglavnom smeju sami.
Smejanje sa unucima, na primer, bilo je povezano sa skoro 40 posto smanjenjem šansi da vam je potrebna pomoć oko osnovnih svakodnevnih zadataka u vašim sedamdesetim i osamdesetim.
„Dugo se smatralo da smeh u svakodnevnom životu donosi zdravstvene koristi“, rekao je dr Kenji Takeuči sa Univerziteta Tohoku, koji je vodio projekat. „Međutim, većina epidemioloških studija o smehu u svakodnevnom životu posmatrala je samo učestalost smeha, sa malim fokusom na tipove situacija u kojima se smeh javlja.
U studiji koja je objavljena u časopisu Preventivna medicina, proučavano je više od 12.500 japanskih učesnika koji su imali 65 ili više godina. Oni su se registrovali za japansku gerontološku evaluacionu studiju, koja je počela 2010. godine i imala za cilj otkrivanje faktora povezanih sa blagostanjem kod starijih osoba.
Ispitanici su popunili upitnike o tome koliko često su se smejali i da li su se smejali sami – na primer, dok su gledali televiziju ili čitali – ili sa drugim ljudima.
Praćeni su u proseku oko šest godina pojedinačno, a tokom tog vremena njih 1.420 je dobilo zdravstvene probleme što je značilo da im je potrebna pomoć za obavljanje osnovnih zadataka kao što je oblačenje.
Redovno smejanje u razgovoru sa prijateljima povezano je sa 29 odsto manjim rizikom da će nekoj osobi biti potrebna pomoć, u poređenju sa ljudima koji su rekli da su se uglavnom smejali sami. Za one koji su prijavili da se redovno smeju sa unucima, došlo je do smanjenja od 38 odsto. Za one koji su se smejali sa partnerom, rizik je pao za 39 odsto.
U posebnoj studiji, isti istraživači su takođe otkrili da ljudi koji se skoro uopšte nisu smejali imaju oko 40 odsto veće šanse da razviju stanja poput demencije, u poređenju sa onima koji su se smejali redovno, bez obzira na to da li je bilo prisutnih drugih osoba.
Ovakve studije ne dokazuju uzrok i posledicu. Može biti da ljudi koji su zdraviji imaju pre svega vedrije raspoloženje. Profesorka Sofi Skot sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koja nije bila uključena u japansko istraživanje, veruje da je sklonost smehu verovatno i uzrok i simptom dobrog zdravlja.
„Čini se da postoji nešto u deljenju smeha što je zaista veoma, veoma korisno“, rekla je ona.
Snažan smeh izaziva oslobađanje endorfina, prirodnog leka protiv bolova koji takođe može izazvati blagu euforiju. Takođe je povezan sa nižim nivoom hormona stresa kortizola. Što je još neobičnije, neke studije sugerišu da je smeh takođe povezan sa oslobađanjem ljudskog hormona rasta, koji može da ojača imuni sistem.
“Ali postoji i druga strana svega ovoga – ljudi se ne smeju nasumično”, rekao je Skot. „Kao naučnik, smatram da je smeh nešto što se dešava tokom interakcije sa drugima.”
Druge studije su pokazale da je veličina i bogatstvo društvene mreže neke osobe veoma dobar predskazivač njihovog mentalnog i fizičkog blagostanja, a da zajednički smeh jača društvene veze, prenosi Tajms.
Afera/ Ј. Ј. М.
