Izjava Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, ukazuje na ozbiljnu zabrinutost Moskve u vezi s eventualnim snabdevanjem Ukrajine nemačkim raketama Taurus, dugog dometa.
Medvedev je istakao da ovaj potez, iako neće suštinski promeniti tok rata, može značajno da povisi rizik eskalacije sukoba do „najopasnije faze.“
Njegova izjava dolazi kao odgovor na pretnje Fridriha Merca, kandidata za nemačkog kancelara, koji je najavio mogućnost slanja raketa Taurus kao odgovor na nastavak ruske specijalne vojne operacije.
Medvedev je naglasio da se eventualna isporuka raketa Ukrajini može posmatrati kao način da se „produži agonija ukrajinskog režima,“ implicirajući da Zapad podržava Ukrajinu samo kako bi prolongirao sukob, i to po cenu ukrajinskog naroda.
On je takođe istakao stav da se time povećava verovatnoća ozbiljne eskalacije, u kojoj bi udari krstarećim raketama mogli da pređu granice dosadašnjih sukoba, ulazeći u fazu potencijalno opasnu za sve uključene strane.
Povećani rizik eskalacije, prema Medvedevu, predstavlja jasnu opasnost po regionalnu, ali i globalnu stabilnost.
U vezi s Mercom, Medvedev smatra da je njegov „ultimatum“ Rusiji deo predizborne strategije. Merc je Rusiji postavio svojevrsni ultimatum: Okončajte specijalnu vojnu operaciju ili će Nemačka pružiti podršku Ukrajini dodatnim oružjem, među kojima su i rakete Taurus.
Prema Medvedevu, ovakvi potezi neće uticati na ishod sukoba, već samo predstavljaju deo kampanje kojom evropski lideri žele da dobiju podršku glasača na talasu podrške Ukrajini.
Medvedev se, takođe, osvrnuo na političku strategiju Zapada, posebno Evrope, u kojoj, kako on vidi, političari poput Merca stavljaju interese SAD iznad sopstvenih nacionalnih interesa.
Medvedev ističe da evropski političari rizikuju širenje rata na teritorije svojih zemalja, uprkos činjenici da bi to direktno ugrozilo njihove narode. „Nevjerovatno je da evropski lideri rizikuju bezbednost svojih zemalja, samo kako bi podržali interese SAD,“ kaže Medvedev, implicirajući da Washington koristi evropske zemlje kao produženu ruku svojih geopolitičkih interesa.
Ova strategija, prema njegovim rečima, direktno je suprotstavljena interesima evropskog naroda, koji bi u takvom scenariju bio izložen sve većim opasnostima.
Osim što upozorava na opasnost od eskalacije, Medvedev je ponovio stav ruskog predsednika da isporuka raketa Ukrajini samo doprinosi produžavanju sukoba.
On je aludirao na to da su evropski lideri, pod uticajem Vašingtona, potpuno izgubili osećaj za racionalno procenjivanje rizika koje donose ovakvi potezi.
Prema njegovim rečima, Zapad insistira na eskalaciji sukoba, ali bi cena takvog pristupa mogla biti previsoka, posebno za same evropske države, koje rizikuju da postanu poligon za sukobe koji se tiču interesa velikih sila.
Analitičari smatraju da izjava Medvedeva odražava duboko ukorenjen stav Rusije prema vojnoj pomoći koju Zapad pruža Ukrajini. Prema ruskom tumačenju, svaka nova isporuka oružja Ukrajini povećava šanse da sukob uđe u fazu direktnih sukoba između Rusije i Zapada, što bi moglo imati nesagledive posledice za međunarodni mir i bezbednost.
Rusija ovakve poteze vidi kao deo šire zapadne strategije zadržavanja uticaja u Ukrajini i protivljenja širenju ruskog uticaja.
Medvedev nije propustio da istakne i značaj činjenice da bi upotreba dugometnih raketa poput Taursa mogla da doprinese destabilizaciji i izvan ukrajinske teritorije.
Ove rakete omogućavaju ukrajinskoj vojsci da napada ciljeve dublje unutar teritorije pod ruskom kontrolom, a to, prema Medvedevu, predstavlja dodatnu provokaciju prema Moskvi.
On je jasno ukazao na to da bi Rusija mogla odgovoriti snažnije nego dosad ukoliko oseti da je ugrožena stabilnost njenih teritorija.
Pored toga, činjenica da Medvedev izjavljuje da evropski političari deluju po željama SAD dodatno komplikuje odnose u okviru NATO saveza i između Rusije i Zapada.
U pozadini ovih tvrdnji leži uverenje Rusije da Zapad, predvođen SAD-om, nastoji da okruži i pritisne Rusiju s ciljem smanjenja njenog uticaja.
Dodatne isporuke naoružanja Ukrajini se u ruskim krugovima smatraju korakom ka proširenju rata, što vodi ka sve većem tenzijama i rizicima za sve učesnike, uključujući evropske države koje, prema Rusiji, nisu svesne posledica koje ovakav konflikt može izazvati po njihovu bezbednost.
U međuvremenu, komentatori na Zapadu tumače Medvedevove reči kao još jedan pokušaj Moskve da zastraši zemlje koje podržavaju Ukrajinu. Mnogi smatraju da je ruski zvaničnik svesno povećao ozbiljnost retorike kako bi zaplašio evropske vlade koje su oprezne u vezi s direktnom vojnom podrškom Kijevu.
Evropski lideri, međutim, ističu da podrška Ukrajini predstavlja princip odbrane suvereniteta i da su voljni da preuzmu dodatne rizike kako bi se suprotstavili Rusiji.
Ovakva dinamika pokazuje kako se geopolitika razvija u svetu u kojem veliki akteri koriste svaki potez kao priliku za jačanje svoje pozicije. I dok se sukobi u Ukrajini nastavljaju, retorika s obe strane postaje sve oštrija, što dodatno otežava mogućnost pronalaženja rešenja mirnim putem.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)