Rast cena na tržištu hrane je globalni problem, ali poskupljenje osnovnih namirnica poslednjih meseci u našoj zemlji zabrinulo je građane. Zato je nedavno doneta uredba kojom se ograničava osnovna vrsta hleba od brašna tipa 500 na maksimalno 46 dinara. U utorak je počelo prijavljivanje pekara za kupovinu ove vrste brašna iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama. Sada se može očekivata da će u Nemanjinoj uskoro razmotriti i intervenciju sa određenim količinama mesa.
Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije ocenjuje da bi to bila dobra mera koja obezbeđuje da se na kratak rok zaustavi naglo poskupljenje. To će omogućiti, kako ističe, i da naši proizvođači otkupe meso, kao i stabilnije snabdevanje tržišta.
Agroekonomista Milan Prostran smatra da je u aktuelnim okolnostima to opravdan potez.
– I u uslovima neoliberalnog kapitalizma, država ima ulogu da preko robnih rezervi interveniše kako bi ublažila tržišne ekstreme i da cene nekih osnovnih namirnica svede na nivo prihvatljiv potrošačima – precizira Prostran. – Za hleb je to već urađeno, a opravdano je da se to učini i za meso.
Krajem meseca kreće svinjokolj, što će obezbediti određene kućne zalihe. Istovremeno, muslimansko stanovništvo isto radi sa junetinom i ovčetinom. To će, kako navodi, ublažiti pritisak potrošača na kupovinu mesa, pa se može pretpostaviti da u narednih nekoliko meseci neće biti potrebe za velikom interventnom količinom.
On ističe da je rast cena na tržištu hrane globalni problem koji je postao zabrinjavajući, a izazvan je pandemijom, sušom, skokom cena transporta i energenata, kao i povećanom tražnjom. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nedavno je ocenila da pojedini trgovci koriste rast inflacije i neopravdano i veštački podižu cene. I predsednik Vučić je upozorio da ne mogu proizvodi da poskupljuju na bezobrazluku velikih trgovinskih lanaca. Međutim, Žarko Malinović iz PKS ističe da odgovornost za kretanje cena na tržištu nije na trgovcu, jer je njihova marža uvek na istom nivou, već u poskupljenju sirovina, energenata, troškova proizvodnje.
– To utiče na rast proizvođačkih cena, koje se onda održavaju i na maloprodajne – objašnjava Malinović. – Trgovci samo prenose te ulazne faktore. Postojala bi njihova odgovornost kada bismo imali jednog ili dva dominantna igrača na tržištu, ali mi na nacionalnom nivou imamo šest ozbiljnih kompanija. Kada se dodaju i regionalne, ta diversifikacija je još veća. U Srbiji nema nijednog trgovca koji ima 25 odsto tržišnog udela na nivou cele zemlje.
SVINJETINA DO 900 DINARA
U TRGOVINSKIM lancima trenutno za kilogram juneće plećke i buta bez kostiju treba izdvojiti od 800 do 960 dinara, dok su rebra jeftinija i koštaju 670 dinara. Svinjetina sa kostima i bez njih se kreće od 400 do 820 dinara, a cena filea ide i do 900 dinara.
Izvor: Novosti, Foto: Pixabay.com
