Grčki premijer Kirijakos Micotakis osvojio je poverenje Grka koji imaju 50 i više godina. U toj činjenici leži razlog zašto železnička nesreća kod Larise u martu, tragedija u Mediteranskom moru u blizini Kalamate u junu, kao i skandal sa prisluškivanjem političara, novinara i oficira nisu ni najmanje uticali na popularnost lidera Nove demokratije.

Velika većina glasača i simpatizera Nove demokratije, što je bilo vidljivo i golim okom na predizbornim skupovima, uključujući i poslednji, na trgu Sintagma u Atini, osobe su koje su već ušle u drugo poluvreme svojih života i ključna stvar koju žele od političara je stabilnost, predvidivost i čvrsta ruka, čak bezobzirna, u zaustavljanju ilegalnih migracionih talasa.

U poslednjih osam godina, tačnije od velikog migrantskog talasa 2015. godine, odnos Grka prema migrantima se drastično promenio. Prethodno su bili blagonakloni prema onima koji su bežali od ratova i nemaštine i pomagali su im koliko su mogli, ali su porast sitnog kriminala i ekonomska kriza doprineli da se njihov odnos promeni za 180 stepeni. Sve sjajnija zvezda evropske desnice je bio veoma lukav i u izboru datuma za ponovljene izbore koji su mu poklonili apsolutnu većinu i mogućnost da formira samostalno novi kabinet: u poslednjoj nedelji juna više od pola miliona mladih Grka bilo je u grčkim turističkim mestima gde rade sezonske poslove i nisu mogli da glasaju. Reč je uglavnom o glasačima partija levice.

Micotakis je na putu da kreira sistem koji prilično podseća na Orbanov s bitnom razlikom što je on čvrsto na strani Ukrajine u ratu sa Rusijom, i uz Vašington bez obzira na to ko je na vlasti u Beloj kući. Što se tiče kontrole medija uz pomoć prijatelja biznismena, otvaranja zemlje za strane investicije pod veoma povoljnim uslovima za strane investitore, favorizovanja prava poslodavaca u odnosu na prava radnika, ciljanih socijalnih davanja na slojeve stanovništva koji glasaju za vladajuću partiju, vidljivog poboljšanja makroekonomskih parametara i garancija stabilnosti, Micotakisov recept vladanje ne odstupa mnogo od Orbanovog.

Drugi razlog ubedljive pobede Micotakisa je razjedinjenost levice. Kada bi se zbrojili glasovi Sirize, Pasoka i Komunističke partije, Nova demokratija ne bi imala u rukama tako sigurnu pobedu. Animoziteti i lične sujete levičarskih lidera su takve prirode da čak ni povlačenje Aleksisa Ciprasa sa čela Sirize ne budi veliku nadu da će pragmatizam uspeti da zaživi meču grčkim levičarima.

U Grčkoj nije anomalija da jedna partija ima apsolutnu većinu u parlamentu i da formira “jednobojnu” vladu, naprotiv, izuzetak su bile koalicione vlade. Glasači preferiraju monolitne koalicionim vladama i to je dodatni motiv zašto je Micotakis stigao do potrebne većine.

Potomak jedne od najuticajnijih grčkih familija Venizelos-Micotakis stavio je pod kontrolu ne samo partiju i državni aparat već i čitavu zemlju. Nije u pitanju banalna činjenica. Micotakis je kroz seriju kriza, od ekonomsko-finansijske, preko migrantske, do pandemije kovida-19, plus brojni skandali, uspeo da sačuva svoju biračku bazu i učvrsti je.

U dobrom delu evropskih medija mogli su se videti bombastični naslovi o uspehu ekstremne desnice na poslednjim izborima, pogotovo što su stranke imale indikativna imena “Spartanci”, “Grčko rešenje”, “Pobeda”. Definicija “uspeh” zvuči preterano jer partije ekstremne desnice, izrazito pravoslavno-tradicionalističke orijentacije i nacionalističko-populističke stranke već više od deset godina redovno osvajaju između 600.000 i 700.000 glasova, odnosno od 10 do 13 odsto glasova.

Novoosnovana stranka “Spartanci” je bukvalno naslednica zabranjene neonacističke partije “Zlatna zora”, koju je otvoreno podržao iz zatvora bivši lider “Zlatne zore” Ilijas Kasidijaris. Na listi “Spartanaca” je izabrano deset bliskih ljudi Kasidijarisu među kojima je i njegov advokat. “Grčko rešenje” izašlo je iz pepela nekadašnjeg Pravoslavnog narodnog jedinstva, ultraklerikalne i rusofilske stranke, a “Pobeda” je varijacija na temu između dve pomenute partije sa klasičnim sloganom kleronacionalista: “vera, nacija, porodica”.

Imajući u vidu broj glasova koje osvajaju Alternativa za Nemačku, Voks u Španiji, Braća Italije, Nacionalno okupljanje u Francuskoj, Slobodari u Austriji, Demokrate u Švedskoj ili Pravi Finci, snaga grčkih ekstremnih partija je mnogo manje za brigu nego na ostatku kontinenta. Tim pre što i pored množenja ekstremističkih stranaka njihov bazen glasova ostaje isti, rekli bi fiziološki za moderna društva koja pate od ksenofobije, populizma, suverenizma i antimigrantske retorike.

Međutim, kao u slučaju Mađarske, Micotakis vrlo vešto upotrebljava ekstremnu desnicu na unutrašnjem i spoljnjem planu. Nova demokratija je sa Micotakisom sa desnog centra skrenula više udesno, ne samo kada su u pitanju tradicionalna liberalna uverenja u ekonomiji već i u drugim sektorima, od porodice do migranata. Na taj način je vođa Nove demokratije zaradio poverenje glasača sklonih ekstremnoj desnici a nije izgubio one na centru. Ovde treba dodati i da je imao sreću da nije imao konkurenciju u borbi za glasače centra jer ni Siriza ni Pasok nisu bili kredibilna alternativa.

Na evropskom planu grčki premijer je veliki zagovornik saveza između umerene desnice, odnosno Evropske narodne partije, sa strankama desnice počev od Partije evropskih konzervativaca i reformista, zbog čega je gledan sa određenom dozom podozrenja od lidera socijalističkih i liberalnih partija u EU.

Upravo će izbori za Evropski parlament sledećeg proleća biti veliki test za novu Micotakisovu vladu koja je obećala da će smanjiti socijalne razlike, povećati minimalne plate na 950 evra a da će prosečna plata od Makedonije do Peloponeza i Rodosa iznositi 1500 evra, kao i da će zaposliti novih 10.000 lekara i drugog medicinskog osoblja i da će smanjiti poreze, pogotovo za male privrednike i samostalne delatnosti.

Premijer Grčke će imati nekoliko moćnih instrumenata u rukama na raspolaganju u sledećih godinu dana. Strane investicije su u stalnom usponu, u prošloj godini su iznosile 7,2 milijarde evra a u 2023. se očekuje porast. Od 2002. godine Grčka nije imala tako izdašne investicije iz inostranstva kao u poslednje dve.

Vodeće agencije za rejting su najavile da će podići kreditni status Atine do kraja godine. Prvi put od početka dužničke krize pre 13 godina, Grčka će imati rejting BBB što znači da će kupovina državnih obveznica postati ponovo primamljiva za strane investitore. Grčki javni dug je sišao u poslednje dve godine sa 180 odsto BDP-a na 160, sa projekcijom da do 2026. godine siđe na 135 odsto BDP-a. Iz “Recovery Fund” EU, Atina će u ovoj godini moći da povuče 21 milijardu evra, dok su već u fazi realizacije projekti vredni 20 milijardi evra. Uz pomoć evropskih fondova Grčka će do 2030. godine realizovati 11 velikih projekata na modernizaciji putne i železničke mreže.

Sve prethodno rečeno ukazuje da smo u jugoistočnoj Evropi dobili novog lidera koji uz povoljne makroekonomske trendove, velike strane investicije, dolazak velikih multinacionalnih kompanija (Fajzer, Majkrosoft, Tesla…), evropske fondove, privredni rast, “gajenje” neprijatelja (Turske na međunarodnom planu za oštrenje patriotizma), treniranje strogoće nad migrantima, kontrolu medija i pre svega odsustvo političke alternative i jakog protivničkog lidera, može da ostane veoma dugo na vlasti, gotovo kao Orban.

Izvor: Velike priče.com