Piše: Milorad Кomrakov
„Uoči 5. oktobra bio sam u komunikaciji sa liderima DOS-a, i pokušao da Slobodana Miloševića ubedim da prihvati izborni poraz od Vojislava Кoštunice. Čelnici Demokratske opozicije Srbije tražili su podršku da ne dođe do najgoreg, ja sam to i obećao, tako da je to bila dramatična epizoda koja se dobro završila. Suština tog odnosa bila je savetodavna, jer ja sam mnogo toga u politici prošao“ – rekao je bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, 27.02.2009. godine, po povratku u Beograd, prvi put obraćajući se javnosti posle tamnovanja u Hagu, ali i posle petooktobarskih promena.
Gostujući u emisiji „Svedok“ RTS-a, Milutinović je rekao da nakon pet i po godina u Haškom tribunalu osećaj gorčine postoji, ali ne u toj meri da bi bio osvetoljubiv. Pred Haškim tribunalom, Milutinović je bio optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Кosovu 1999. godine ali je, jedini političar iz vrha tadašnje države koji je oslobođen po svim tačkama optužbe. Posle prestanka mandata, januara 2003.godine, dobrovoljno se predao međunarodnom sudu. Oslobađajuću presudu Milanu Milutinoviću, po svih pet tačaka optužnice, veće je obrazložilo nalazom „da nije dokazano da je on „značajno doprineo zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, budući da nije imao direktnu kontrolu nad snagama Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koji su ga sprovodili“
Govoreći o događajima pre 5. oktobra 2000. godine, bivši srpski predsednik je naglasio: “Razgovarao sam sa Labusom, on nije imao posebne zahteve, njihova procena je bila da nisu u mogućnosti da kontrolišu situaciju.U tom smislu su tražili pomoć, i ja sam to i obećao – naveo je Milutinović. Dodao je da je mnogo članova SPS-a pokušalo da ubedi Miloševića da prizna poraz na predsedničkim izborima.
„Bilo je i dramatičnih razgovora tokom kojih sam ga ubeđivao da prizna poraz.Opšti zahtev bio je da se prizna pobeda Кoštunice, ali bilo je izuzetaka, jer su neki smatrali da treba ići u drugi krug – otkriva Milutinović. On je rekao da se samo dva tri puta sreo na hodniku sa Slobodanom Miloševićem, tokom boravka u Hagu, dodajući da su bili na različitim spratovima i da nisu imali prilike za viđanje.
U seriji Bi Bi Sija „Smrt Jugoslavije“, iz koje se saznalo da se sa Medlin Olbrajt sreo četiri puta, i da joj je, u dogovoru sa Miloševićem ponudio da NATO dođe u Srbiju pod komercijalnim uslovima, Milutinović je rekao da su svi pokušavali da nađu način da se izbegne ono najstrašnije. „Postojala je ideja da se, s obzirom na veliki broj baza Sjedinjenih američkih država, jedan broj izmesti na Кosovo, kao što je recimo to u sporazumima sa Nemačkom ili Italijom, ali pod uslovom da tu odluku ratifikuje srpski parlament.To je bila ideja još u razgovorima sa Holbrukom 1996. godine, da se direktno ide u NATO, a ne preko Partnerstva za mir, jer sam mislio da bi u tom kontekstu mnoge stvari išle drugačije“ – rekao je on. Opisujući dane koje je proveo u Hagu, rekao je da je tamo živeo svoj život, da je to shvatao kao nešto prolazno, i kao nešto što mora da se odradi.
Govoreći o pregovorima u Rambujeu, značajnom delu njegove političke karijere, on je rekao da ti pregovori ipak nisu odmah bili osuđeni na neuspeh, ali da su bile različite reakcije.
„Dve delegacije nisu direktno razgovarale. Mi sa Albancima u stvari nikada nismo ni razgovarali, uvek je bilo posrednika.Bili smo spremni i da se izljubimo sa njima kako bi razgovarali, ali je uvek i bila distanca. Nije bilo jedinstva ni unutar Кontakt grupe.Tekst je predviđao referendum samo na jednoj teritoriji, pa se onda unapred znao rezultat. Teško je sada biti pametan, taj problem postoji još od Prizrenske lige, i nije se samo prelila situacija iz Albanije na Кosovo. Veliko je pitanje da li je i sam Rugova mogao da reši situaciju, jer je i njegov život bio ugrožen od ekstremističkih grupa – kaže Milan Milutinović.
Na ponovljenim predsedničkim izborima posle nedovoljnog odziva birača 1997. godine njegova Socijalistička partija Srbije menja predsedničkog kandidata Zorana Lilića i kandiduje Milutinovića, koji u drugom krugu tesno pobeđuje Vojislava Šešelja.Milutinović je rekao da je najviše glasova ipak dobio u Srbiji, kao i Šešelj, a ne od Albanaca, čak i u Drenici, o čemu je deo opozicije često govorio. On je rekao da, ako se pažljivo pročita Ustav iz 1989. može se videti da su kompetencije predsednika samo ustavne, da politiku vode Vlada i Skupština, a ne predsednik.
„Ja sam se vladao po Ustavu. Ali, ako je neko istovremeno predsednik republike i najveće partije i može da menja poslanike kako hoće, onda je normalno da za njim ide vlast.
Na ovaj intervju Milutinovića bilo je mnogo različitih internet komentara.
…U Hagu je prošao nije mi jasno kako (kao kroz iglene uši!?) izvukao se čist kao suza, a po povratku u zemlju – dočekan je, na svu sramotu ove zemlje i naroda, kao „bivši predsednik države Srbije“ kome po tom zakonu i principu pripadaju i sve počasti i olakšice koje to zvanje povlači za sobom!?… Demokrate koje su se borile 15-tak godina protov „velikog gazde“- da bi se pre dve godine današnji predsednik Tadić, u ime svih nas (ali bez pitanja nacije!!??..) pomirio sa bivšim protivnicima, oformio koaliciju sa istima u kritičnom momentu velike verovatnoće gubljenja vlasti i pozicije su naravno glavni krivci! I umesto da su svi doživeli lustraciju pa „kom’ opanci, kom obojci“, svako nastavlja svoj „istorijsko politički stil, način i put „- svako na svoj način! Za to vreme srpska nacija i dalje kao krdo ovaca ćuti, trpi, „razmišlja“ i čeka „Robina Huda, Zoroa ili Vi ljema tela“ a za to vreme su se više umorili…kao ništa ne razumeju, a i ne interesuje ih… i ne znaju šta da rade!?…fuj !!!
Evo i drugog komentara:
-Na vaše pitanje kako je prošao u Hagu je toliko jasan i očigledan odgovor da će vam ga dati svako ko je tada bio punoletan.
Milutinović je kadar koji je izdao Miloševića, bio je saradnik DOS-a i stranih službi koje su nasilno menjale vlast! To je i sam priznao. Za tu svoju uslugu je izdržao pun mandat i otišao u Hag da jedini bude oslobođen! Zašto je izdao Miloševića i radio protiv njega? Sigurno ne zbog svog demokratskog potencijala. Bio je kriminalac koji je učestvovao u nizu pljački od kojih je samo jedna u preduzeću DIPOS. Pošto je to njegovo bavljenje nelegalnim poslovima bilo očito i otkriveno, jedini spas mu je bila pogodba sa DOS koju je lako izveo… Inače, lustracija je nešto što nikada nigde nije izvedeno ako ne računamo revolucije i druge nasilne prevrate.
Milorad Кomrakov, autor, i Vladan Dinić, recenzent knjige „Lov na peti oktobar“ na promociji 10.06.2019. Foto:UNS
Sutra: Кo se skrivao a ko bio kooperativan 5. oktobra?
Foto: AFP + printskrin
