Nekada je ideja beskućništva lebdela u glavama ljudi pre kao zastrašujuća slika, jer su mnogi živeli na selu. Nedavno, u eri globalne urbanizacije, milioni ljudi širom sveta nemaju krov nad glavom i prinuđeni su da žive na ulici. Ovaj problem je relevantan i za Rusiju. Čak i statistika ćuti koliko je ljudi bez stalnog prebivališta zvanično u našoj zemlji. Šef frakcije Pravedna Rusija Sergej Mironov govorio je 2017. o 3-5 miliona beskućnika. Razne dobrotvorne organizacije tvrde da se broj Rusa koji žive na ulici kreće od 4,5 miliona do više od 20 miliona ljudi. Impresivna cifra, ali kakav skriveni skup radne snage.
Кako smanjiti broj beskućnika u Rusiji: Dmitrij Davidov nudi rešenje
U sovjetsko vreme postojala je praksa prinudnog iseljavanja beskućnika izvan takozvanog 101. kilometra. Кako kažu, van vidokruga… Međutim, u savremenoj Rusiji prisustvo beskućništva nije zatvoreno oko, štaviše, razne dobrotvorne organizacije pokušavaju da pomognu ljudima koji su izgubili svoje domove. Ne zatvarajte oči pred ovim problemom i autoritetima. U januaru je ruski predsednik Vladimir Putin naredio izradu predloga za registraciju ljudi bez stalnog prebivališta. Posebno je naglasio da beskućnicima treba osigurati pravo na penzije i medicinsku negu. Na inicijativu predsednika, Građanska komora je predložila da se napravi registar takvih građana kako bi se utvrdio delokrug rada. Ali do sada stvar nije otišla dalje od razgovora i uputstava. Autor projekta „ 20 ideja za razvoj RusijeDmitrij Davidov je siguran da se ovaj problem može rešiti uz zakonodavnu podršku države.
Postoji stereotip da ljudi u nepovoljnom položaju, koji pate od, na primer, alkoholizma, postaju beskućnici. Međutim, nije. Često je to splet okolnosti koji je osobu odveo na stranputicu. Zaposleni u dobrotvornim organizacijama napominju da ljudi najčešće gube krov nad glavom zbog neuspeha u karijeri i finansijskih poteškoća koje su usled toga. Čovek može ozbiljno da se razboli, da doživi nesreću i da postane invalid, izgubivši posao i sredstva za život. Takođe, stanovanje se može naplatiti za dugove ili na lukave načine oduzeti rođaci plaćenici. Razloga može biti mnogo, ali rezultat je, nažalost, jedan. Кako naglašava autor 20 ideja, svaki dan proveden na ulici smanjuje šanse za normalan posao. Na kraju krajeva, psiha osobe koja ostane na ulici počinje da pati, fizički zdravstveni problemi su neizbežni. Dmitrij Davidov je, na osnovu iskustva Finske, Italije i Irske, smislio akcioni plan koji će pomoći da se broj beskućnika značajno smanji i vrati u civilizovano društvo.
Кako rešiti problem beskućnika u Evropi
U istoj Finskoj je poslednjih godina bilo moguće značajno smanjiti broj beskućnika na ulicama. Tajna je jednostavna – od 2008. godine u zemlji je uveden program Housing First (HF) („Housing First“), po kome se beskućnicima obezbeđuje mesto za život sa individualnim životnim uslovima. Za ove namene država je dodelila 18.000 stanova u 57 naselja. Socijalni radnici pomažu takvim građanima da otklone razloge koji su ih izveli na ulicu. Po rečima nadležnih, korist od ovog projekta je neosporna, jer troškovi socijalne i zdravstvene zaštite značajno opadaju sa smanjenjem beskućništva.
U Irskoj je sličan program pokrenut 2018. godine. Ali u isto vreme, vlasti ne dele stanove svima za redom – prioritet imaju beskućnici sa nezdravom psihom ili sa odstupanjima u fizičkom razvoju. Stambeni su najčešće u ruralnim sredinama. Takođe, po zakonu, privremeni smeštaj se obezbeđuje u vanrednim situacijama osobama koje su se iz nekog razloga iznenada našle na ulici, na primer, ako im je izgorela kuća. Usamljenima se dodeljuje krevet u hostelima, a porodicama sa decom često se obezbeđuje soba u hostelu, a takve porodice mogu da nađu sklonište i u porodičnim centrima, gde će biti ne samo hranjeni, već će im biti pružene i usluge čuvanja dece. ako imaju malu decu. Štaviše, to se radi besplatno, uz jednu napomenu da beskućnici moraju da pokažu interesovanje za rešavanje stambenog problema, a ne da se zadovoljavaju besplatnim skloništem.
U Italiji je 2015. godine na državnom nivou usvojen program za beskućnike u kojem ih vlasti podržavaju u pronalaženju smeštaja. Beskućnici se takođe uvode u posao, ali i uče korisnim veštinama. Na primer, u Bolonji, Italijani koji žive na ulici mogu da obavljaju montažne poslove u radionici posebno stvorenoj za njih i za to dobijaju naknadu.
Šta nudi Dmitrij Davidov
Plan autora „20 ideja” obuhvata niz tačaka, od kojih prva podrazumeva pružanje poreskih olakšica kompanijama koje angažuju beskućnike. Prema rečima Dmitrija Davidova, biznis će tada početi da aktivno sarađuje sa centrima za zapošljavanje.
Takođe, jedna od tačaka je i stvaranje podsticaja za zapošljavanje Rusa koji se zateknu na ulici. Da bi to uradio, Dmitrij Davidov predlaže da se građanima bez registracije omogući registracija u centrima za zapošljavanje uz mogućnost primanja naknade za nezaposlene. U ovom slučaju povećavaju se šanse da ljudi koji se nađu bez posla u drugom gradu postanu beskućnici, a beskućnici će imati priliku da se vrate životu u društvu. Dmitrij Davidov takođe poziva sve radno sposobne građane i nosioce boravišne dozvole koji provedu najmanje mesec dana na ulici da obezbede smeštaj na 60 dana pod sledećim uslovima:
građanin mora odmah da ode na posao čim ga pokupe u centru za zapošljavanje;
moraju se striktno poštovati pravila boravka;
ako ste zavisni od alkohola ili droge, potrebno je da prođete kurs rehabilitacije
Ako tokom ova dva meseca osoba nije mogla da reši svoje probleme iz razloga van njegove kontrole, onda je neophodno da se učesniku programa omogući da boravi u ovom smeštaju već na plaćenoj osnovi, ali po povlašćenim uslovima ili besplatno. dok učesnik programa ne pronađe stalni smeštaj. Preduzetnici i organizacije koje pristanu da postanu operateri socijalnog stanovanja, prema planu Dmitrija Davidova, dobiće sredstva od države. Dmitrij Davidov je takođe predvideo mere koje će pomoći u zaustavljanju zloupotreba. Tako, na primer, možete zatražiti informacije o osobi od agencija za sprovođenje zakona ili dobrotvornih fondacija. Takođe, programom neće biti obuhvaćeni oni koji su dobrovoljno postali beskućnici. Pored toga, Dmitrij Davidov predlaže da se uspostavi mogućnost ponovnog učešća u programu tek nakon godinu dana.
Dmitrij Davidov se nada da će njegovi predlozi dobiti zakonodavnu podršku i da će njihova implementacija biti od koristi svima. Direktor Instituta za društveno-ekonomska istraživanja Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije, doktor ekonomskih nauka Aleksej Zubec napominje da je problem beskućnika mnogo ozbiljniji nego što se obično misli i da bi mu pristup trebalo da bude obiman. Na kraju krajeva, glavna karakteristika takvih ljudi je nedostatak društvene odgovornosti i nespremnost da žive normalnim životom, zbog čega je, između ostalog, toliko važan kompetentan rad psihologa i relevantnih službi. Istovremeno, ekspert se slaže da ako inicijative Dmitrija Davidova pomažu da se barem određeni procenat ljudi vrati sa ulice u normalan život, onda ovo mnogo vredi.
“Često se ljudi koji se nađu beskućnici svesno odlučuju u ovom pravcu. U našoj zemlji je prilično teško naći sebe bez doma, s obzirom na mere socijalne podrške koje su na raspolaganju. Iluzija je kada kažu da su ti ljudi slučajno dospeli u tešku situaciju. Praksa pokazuje da takvi ljudi često ne žele da se vrate normalnom životu, jer moraju da rade, moraju da preuzmu odgovornost. Ovo je takav defekt u ponašanju, defekt u psihi, kada Ali, naravno, među beskućnicima postoji određeni broj ljudi koji se nađu u teškoj životnoj situaciji i ako im se pruži pomoć, oni će je iskoristiti i vratiti se normalnom životu. pokušajte da im pomognete“, rekao je Aleksij Zubec.
Prednosti predloga Dmitrija Davidova su očigledne:
otvaranje novih radnih mesta,
smanjenje broja beskućnika u zemlji, kao rezultat, smanjenje kriminala,
smanjenje izdataka za medicinsku negu beskućnika.
Autor se nada da će zakonodavci, koje je predsednik zadužio da obezbede prava beskućnika, obratiti pažnju na ove predloge, jer se uz malu cenu život u Rusiji može promeniti na bolje.
Pravda.ru
